Maja Gojković uskraćuje poslanicima pravo na pitanja Vladi

Umesto za utorak, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković zakazala je vanredno zasedanje Skupštine za petak samo zato da bi narodnim poslanicima uskratila propisane termine za postavljanje pitanja predsedniku Srbije, predsednici Vlade i ministrima.                          

Narodni poslanici svoj jesenji rad obično počinju kontrolom rada izvršne vlasti, postavljajući sat vremena pitanja predsedniku Republike, Vladi i ministrima. Predsednica Skupštine se na sve načine dovija da pronađe termin za vanredno zasedanje čija će dinamika rada izbeći propisane termine utorkom i četvrtkom.

Vladajuću koaliciju je očigledno strah od brojnih pitanja koja bi im, u ime građana, narodni poslanici s punim pravom postavili, očekujući odgovore. Poslanička grupa DJB spremila je sledeća pitanja:

1. Kada će predsednik SNSa Vučić, koji u Briselu neovlašćeno i protivno Ustavu pregovara s Prištinom, konačno u Skupštini Srbije narodnim poslanicima i svim građanima Srbije podneti isti onaj izveštaj o toku tih tajnih pregovora, koji je podneo i Sorošu? Zašto Vlada Srbije ne donese odluku o zamrzavanju Briselskih razgovora, kad je jasno da za ovih pet godina, uprkos činjenici da je Srbija ispunila sve svoje obaveze iz sporazuma, Priština nije ispunila nijednu? Zašto Prištini Srbija ne odredi novi rok za nacrt Statuta ZSO, nakon čega bismo imali osnova da Briselski sporazum proglasimo ništavnim zbog neispunjenja Prištine, što bi potvrdila i Narodna skupština?

2. Po čijem nalogu je predsednica Vlade Brnabić odlučila da ignoriše stogodišnjicu proboja Solunskog fronta, najslavnijeg trenutka u novijoj srpskoj istoriji, koji se širom sveta pamti kao primer ogromne hrabrosti i požrtvovanja srpske vojske, i zahvaljujući kome su naši preci izvojevali slobodu za Srbiju, Balkan i Evropu, porazivši nemačku, bugarsku i tursku vojsku? Da li je predsednicu Vlade imalo stid što je britanski ambasador u Srbiji, Njegova ekselencija Denis Kif, kao predstavnik jednog od naših saveznika iz Prvog svetskog rata, lično odao počast stradalim ratnicima na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu, bez prisustva bilo kog zvaničnika Vlade Srbije?

3. Ko je radio procenu vrednosti PKB na osnovu koje  je 17.000 hektara zemljišta i nekoliko hiljada grla stoke ovog kombinata prodato za samo 105 miliona evra? Kako se zovu Arapi koji su kupili PKB i kakva je njihova veza sa Andrejom Vučićem, Sinišom Malim i Mlađanom Dinkićem? Da li predsedicu Vlade brine činjenica da za nekoliko godina deca u Srbiji neće imati mleko da piju, jer novi vlasnik ima obavezu da čuva krave tri godine, a PKB snabdeva pola tržišta Beograda dok je u Srbiji svaki deseti litar mleka proizveden u PKB?

4. Kada se pre mesec dana po treći put srušio potporni zid na deonici auto-puta kroz Grdeličku klisuru, javnost je čula da je projekat menjan bez znanja glavnog projektanta čak 11 puta. Pre godinu dana predsednik Vučić izjavio je da je on lično crtao trase auto-puteva i koridora kroz Srbiju. Da li je to tačno i za trasu Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru i da li je to razlog rušenja potpornog zida i velike materijalne štete koju plaćaju građani Srbije?
5. Hoće li se i kada predsednik Vučić izviniti porodicama nastradalih radnika na gradilištu Beograda na vodi zbog relativizacije ove tragedije izmišljenom pričom o američkim peračima prozora koji na poslu stradaju na svakih 10 sekundi? Koga i zašto je želeo zaštititi kada je, protivno zakonu, prvi dao izjavu o uzroku nesreće, pre izveštaja o uviđaju nadležnih organa i inspekcijskih službi?

6. Zašto ste poklonili Kinezima RTB Bor za 350 miliona dolara kad cela kompanija sa rudnim nalazištima po procenama naših stručnjaka vredi 50 milijardi dolara? Zašto ste dozvolili da se država Srbija tako olako odrekne kompletnih rudnih resursa bakarne rude, skoncentrisanih u lokalitetu Bora i Majdanpeka, a čija se ukupna vrednost procenjuje na 150 milijardi dolara? Jeste li svesni da će ogromne profite od eksploatacije tih resursa, koji se procenjuju na desetine milijardi dolara,  inostrani vlasnici izneti iz zemlje, a nama dati 5 % od prijavljenog prihoda i zanavek ostaviti u nasleđe dramatične ekološke posledice nastale takvim radom, jer nemojmo zaboraviti da je rudarska industrija jedna od najprljavijih, zagađuje i zemlju i vodu i vazduh i ostavlja trajne posledice. Upozoravamo da je ovo najkraći put da neka zemlja postane banana država.