Viši sud u Beogradu je u prvom stepenu presudio u korist Saše Radulovića u sporu protiv Studija B i glavne i odgovorne urednice Ivane Vučićević zbog neistina objavljenih u emisijama ove televizije 2016. godine.
U presudi se navodi da su tuženi u emisijama “Vesti u 10” i “Vesti u 7”, emitovanim više puta tokom 20. i 21. maja 2016. godine, izvestili javnost neistinitim informacijama da Radulović reketira odbornike i poslanike pokreta Dosta je bilo, da je licemer, da je strastveni kockar koji preferira kockarsku igru “Barbut”, da je iz stečajnih postupaka izvukao milionske iznose i da je na čelo vračarskog odbora postavio svog rođaka.
Sud navodi da su navedene informacije jedan vid političke kampanje koju vladajuća stranka vodi protiv svojih političkih protivnika, da je u konkretnom slučaju reč o mediju koji je blizak vladajućoj stranci, te taj medij objavljuje informacije koje nisu tačne, nisu istinite i koje nisu potpune, a sve to kako bi politički protivnik vladajuće stranke bio blaćen i prikazan u javnosti kao loš, a pogotovo se to čini u tužiočevom slučaju (Saša Radulović) jer je uspeo na izborima 2016. godine.
Sud konstatuje da Radulović kao javna ličnost mora ispoljiti viši stepen tolerancije prema informacijama koje se objavljuju u medijima, ali da je u ovom slučaju taj prag tolerancije prevaziđen u velikoj meri, jer objavljene informacije nisu ni proverene, ni tačne, ni istinite, ni potpune.
Povređen je i član 73. Zakona o informisanju koji kaže da se u cilju zaštite ljudskog dostojanstva, kao i nezavisnosti, ugleda i nepristrasnosti suda, niko u mediju ne sme označiti učiniocem krivičnog dela, odnosno oglastiti krivim pre pravosnažne odluke suda.
Sud je utvrdio i da je na mestu predsednika vračarskog odbora profesor Ratko Jankov koji nije ni ukakvom srodstvu sa Radulovićem.
Sud naglašava i da činjenica da su Studio B i Vučićević neistinite informacije preuzeli od Informera i Kurira, ne oslobađa ih za štetu nanetu Raduloviću, jer “prenošenje tuđe nedopuštene tvrdnje (informacije) je isto što i iznošenje sopstvene nedopuštene tvrdnje”. Međutim, Studio B se ni na koji način nije ogradio od tuđe nedopuštene tvrdnje, a “mogao je u duhu dužne novinarske pažnje” da konsultuje najmanje dva nezavisna izvora informacija koja će datu informaciju da ospore ili potvrde. Sud navodi da je trebalo pitati i drugu stranu, odnosno lice na koje se informacije odnose, jer su mediji dužni da pre objavljivanja informacije, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost. U presudi stoji da autori priloga nisu tražili informacije od Radulovića pre objavljivanja priloga.
Ovo je prva presuda protiv Studija B, a u toku su postupci u preostala dva predmeta po tužbama Saše Radulovića protiv navedenog medija.
Presuda Studio B P3 293 16-ilovepdf-compressed
pa dosta ljudi dobijaju ove tuzbe i to protiv informara takodje, ali kad pogledamo sta je njima kazna od 1000eur ? Ovaj mehanizam nije dovoljan da se zaista sankcionise rad ovih medija ili da se zabrani. Njima se isplati da ispljuju nekoga sa velikim tirazom, efekat toga je ogroman, za njih pozitivan a za oblacenu personu maximalno negativan. Ako dodje to sudjenja, oni plate neku malu sumu jer je takav zakon i to nije dovoljno nimalo da se nadoknadi steta koja je proizvedena sa propagandom.
Zasto ne napravite predloge zakona da se mediji koji konstantno krse kodek novinara ili koji imaju x izgubljenih tuzbi na sudu, dobiju epitet ‘fake news’ i da to mora da im stoji na naslovnoj strani, ili da im se poveca porez, ili da im se kazne povecavaju ukoliko uporno ponavljaju ista krivicna dela. Pa kad u sabracaju preteras onda ti oduzmu dozvolu. Bilo bi lepo da se isto uradi informeru, jer je sigurno izgubio na 10ne tuzbi.
Svaka informacija o nekoj osobi koja udje u nasu svest ostavlja utisak. Informacijase brzo preseli u zaborav ali utisak ostaje jako dugo prisutan u nasoj svesti i postaje uzrok nasih predrasuda o nekome. Tako da cesto imamo negativnu predrasudu o nekoj osobi a da to tesko mozemo objasniti. Pa onda kazemo “ne znam zasto mi je nesimpatican ali takav mi je osecaj” , “nekako mi je mutan” i sl. A rec je o nagomilanim utiscima iz zaboravljenih informacija o doticnoj osobi.
Upravo to rade rezimska sredstva informisanja po sistemu “stvoricu negativnu predrasudu o Radulovicu pa nek kosta sta kosta”. Naravno pre svega stize nalog iz ” centralnog komiteta” da se “ta osoba” stavi na zid srama. Varamo se ako mislimo da oni ne znaju da ce izgubiti sporove slicne ovom. Ono sto je vazno za njih postigli su cilj pa i danas ima dobar procenat ljudi koji imaju negativan stav o Radulovicu iz upravo tog razloga. Pre dva dana sam cuo novu “tvrdnju” o njemu, da se je zakljucao u kabinetu ministra kad ga je vucic “otpustio”i dugo nije izasao odatle. “Ma covek nije normalan ” dodao je moj sagovornik. Sve troskove koji proisteknu iz sudskih sporova kao sto je ovaj placa se iz sns fondova, tojest iz nasih dzepova.
Inace Gojko slazem se sa tobom da bi bilo dobro da drzava smanji rejting novini ( na skali od 1 do
50 na pr.) posle ovakve presude. Pa ako nastavi dalje nastaviti dalje skidanje rejtinga onolikom brzinom koliko je teska laz koju su napisali. Pa sve tako do zabrane rada i krivicne odgovornosti. Kako bi takva mera delovala lekovito na teznju svakog drustva ka kvarenju koje nastaje pod dejstvom “bakterije” zvane laz.
Mislim da bi svaka presuda i o privatnim licima morala biti javna, na internetu. Tako da ako poslujemo sa nekom osobom mozemo predhodno da udjemo u kartoteku gde su zabelezeni svi prekrsaji od ukora razrednog staresine pa do pravosnaznih sudskih presuda.
Svasta bi se moglo kad bi drzava bila dobronamerna spram svojih gradjana. Ali trenutno nije.
Ne bih imao sta da dodam,aposlutno tacno sto se mene tice. Nije nikakva pobeda u pitanju, naim novcem ce biti placeno,a efekat je uveliko ostvaren. Sto se tice javnog stavljanja na internet, slaba vajda, oni sto su u redu jutros ispred Lidla ga i ovako ne koriste.
Cetsitam na pozitivnom ishodu nadam se da ce i ostali slicno postupci zavrsiti slicno.
Imam pitanje.
Zasto vas nema na medijima koji nisu naklonjeni vlasti?
Imam utisak da vas ima manje u medijima nego ranije. Ako se dobro secam, novo rukovodstvo stranke je najavilo rad na poboljsanju odnosa sa midijima.
Očigledno je da razlog za klimav odnos sa medijima ne leži u bivšem rukovodstvu DJB i da je to jedna od opšteprihvaćenih laži koje su nekako uspele da se plasiraju glasačima. Ništa pogrešno nije radilo bivše rukovodstvo stranke u odnosu sa medijima već je problem u odnosu medija prema DJB. Koliko bi trebao biti lud čovek da u situaciji potpunog medijskog mraka ulaziš svesno u sukob sa medijima? To niko normalan ne bi radio niti postoji ijedan razlog da se to radi, znači prethodna ekipa iz vrha stranke to nije radila već je to još jedna u nizu laži serviranih javnosti. SR bi jedva dočekao poziv za intervju za bilo koji medij i ko god priča da je on odbio poziv ( a da nije imao opravdan razlog da ga odbije) laže i namerno sluđuje građane. Dakle u medijima ih nema samo zato što mediji to ne žele, to je jedini razlog.
A posto su mediji masinerija koja nema svoju volju onda je stvar do volje onog ko pritiska dugme. Da budemo precizni.
Ni posle ponovljenog citanja članova 1. i 3. sudske presude nije mi jasno da li Studio B treba da plati g. Raduloviću 120.000 din ili ne.