Европи су потребне економске и културне, а не политичке интеграције

Време аутархичних земаља, ако је икада постојало, је прошло. Ниједна земља не може бити економски независна. Ниједна земља нема довољно ресурса за задовољење свих потреба свог становништва. Стога су приморане на сарадњу првенствено јачањем међународне трговине. Рационално економско размишљање јесте да земља треба да производи оно што јој даје компаративну предност, а да остале неопходне производе треба путем међународне трговине да прибави од других земаља.

Савремену светску привреду карактерише потреба за што већом сарадњом између земаља у решавању многих проблема. Јачањем међународних односа између различитих земаља настају разни интеграциони блокови. Један такав интеграциони блок јесте Европско удружење слободне трговине или скраћено ЕФТА.

ЕФТА је основана у јануару 1960. године. Чиниле су је земље окупљене око Велике Британије. Међу оснивачима ЕФТА су биле још и Аустрија, Шведска и Швајцарска. ЕФТА од самог оснивања функционише као зона слободне трговине која има за циљ јачање слободне трговине и економских односа међу земљама. То је такав облик међународне интеграције где земље чланице међу собом укидају све царинске и нецеринске баријере и омогућавају слободан проток робе, услуга, људи и капитала, али према трећим земљама, односно земљама које нису чланице оваквог облике интеграције, воде самосталну трговинску политику.

Предности које зона слободне трговине као облик итеграције доноси су бројне: веће тржиште за пласман и набавку производа, специјализација за производњу оних производа за чију је производњу одређена земља економски најспособнија, раст конкуренције који подстиче квалитет, отварање простора за више стопе привредног раста и последично раст дохотка и бољи животни стандард грађана.

Влада Републике Србије дуго година као стратешки циљ економске политике има стицање пуноправног чланства у Европској унији. Европска унија је такође облик међународне интеграције. По својој структури и величини ЕУ је специфичан облик интеграције. Циљ ЕУ од њеног оснивања јесте да постане политичка унија. Политичка унија је последња фаза у интеграционим процесима који подразумева губитак суверености појединачних земаља и преношење овлашћења на наднационалне институције. Дакле, једна централна банка, заједничка монетарна и фискална политика, заједничка безбедоносна и спољна политика итд.

У досадашњем развоју ЕУ је стигла да се развије у монетарну унију која подразумева преношење надлежности за вођење монетарне политике на Европску централну банку и прихватање заједничке валуте, евро. Међутим, нису све земље ЕУ прихватиле евро као националну валуту, а оне које јесу чине посебан интеграциони блок унутар ЕУ који се зове Еврозона.

Међу грађанима Србије постоје различити ставови и различита мишљења по питању тога да ли је дугогодишњи стратешки циљ економске политике Владе Републике Србије исправан. Еврофанатици сматрају да ЕУ нема алтернативу, док евроскептици, али и еврореалисти сматрају да Србија има алтернативне могућности када су у питању међународне интеграције.

Економска унија каква је ЕФТА примером показује јасну алтернативу политичкој унији какава је ЕУ. Од земаља чланице Еврозоне једино Ирска и Луксембург имају већи доходак по главни становника од земаља чланица ЕФТА-е. Стопа незапослености у земљама ЕФТА је за сваку појединачно око 3%. Јавни дуг око 40% БДП-а.

Европи јесу потребне интеграције, али економске, културне и образовне, не политичке. Прва је то схватила Велика Британија.

Наравно, чланство у ЕФТА или ЕУ не доноси само по себи већи доходак по главни становника, бољи животни стандард, мању незапосленост, мањи ниво јавног дуга итд. Србија мора сама да реши унутрашње проблеме и да побољша своју конкурентност на међународном тржишту. Потребно је увести ред. Смањити корупцију унутар земље, решити проблеме предузећа у реструктирирању, реформама и мерама економске политике утицати на раст извоза. Потребно је имати одговорну социјалну политику, донети законе који ће утицати на побољшање привредног амбијента, укинути партијско и родбинско запошљавање, смањити намете привреди, развијати мало и средње предузетништво итд. То је предуслов за конкурентност на међународном тржишту.

Винстон Черчил је рекао да у спољној политици не постоје пријатељства, већ само интереси Велике Британије. Крајње је време да неко у спољној политици води рачуна о интересима Србије и њених грађана. Ако не ми, ко?

Лазар Ристић

дипл. економиста

члан Градског одбора ДЈБ Ниш и Форума младих ДЈБ