Не улазећи у целу штетност Бриселског споразума и чињеницу да Србија никада није ни требала да га потписује, Србија треба да уради следеће:
1. Србија треба да донесе Закон о Косову и Метохији који је пресек Устава Србије и Резлуције 1244 урађен по узору на Данску и Фарска острва чиме би Устав Србије поново почео да вреди за целу територију Србије.
2. Да замрзне преговоре у Бриселу док Приштина не оснује Заједницу Српских Општина (ЗСО) на коју се обавезала пре 6 година у Бриселском споразуму, док не повуче одлуку о таксама и док не повуче закон којим се отвара могућност оснивања војске. Бесмислено је преговарати са неким ко не испуњава договорено.
3. Прогалси Бриселски споразум ништавим због неиспуњења Приштина ако у року од 3 месеца не испуни тачку 2. Споразум са неким ко га не испуњава је ништав.
4. Врати органе Републике Србије на север КиМ након тачке 3. посебно органе правосуђа и полиције.
5. Има план за реаговање Војске Србије у случају да Приштина покуша било шта да уради силом. Једини начин да одвратиш агресију је да упознаш све са последицама агресије и неминовном реакцијом државе Србије.
Колико земаља је признало Косово није релевантно. То и ова мапа показује. Косово може да постане независна држава само на два начина: да Савет Безбедности донесе нову резолуцију која ће поништити Резолуцију 1244 и дати им независност или ако Србија сама пристане на то.
План Немачке је да уз помоћ Владе Србије постигне правно обавезујући споразум између Београда и Приштине и тиме добије пристанак Србије на независност Косова. То је и предлог Харадинаја, коалиционог партнера Вучића.
Србији су потребни државници. Озбиљни људи који раде у интересу државе и грађана Србије, не послушници који од колонизатора очекују подршку за останак на власти.
Саша Радуловић
председник ДЈБ и народни посланик
Прочитајте још и:
ДЈБ представио јавности Нацрт закона о Косову и Метохији
Статус Косова и Метохије решен је Резолуцијом 1244
Пет услова за Приштину у Берлину
Саша Радуловић за НИН: Решење за КиМ однос Данске и Фарских острва
Bravo! Tačno u centar i kako treba!
Потпуно је не одговорно да власт износи некакву теорију разграничења и тиме ради на штету Србије. Треба преговоре вратити на УН, и ценити Русију, Кину и многобројне земље које се залажу за суверенитет Србије и Косово у њеном саставу. Зашто власт прича о разграничењу и не предузима праве потезе. Најава светска сила сила је Русија. Она би за пола сата разоружала терористичку војску на Косову и никад неби преговарала са терористима нити им давала било какве уступке. Власт треба да чује мишљење народа, коме је стало до Косова у саставу Србије, и да прекине преговоре са терористима.
Ako se očekuje da Albanci na Kosovu ovo prihvate, ne navode se razlozi zašto bi oni ovo prihvatili. Kako će Srbija da donese zakon za teritoriju na koju predstavnici njenih organa vlasti nemaju pristup (sudstvo, vojska, policija)? Kako će da sprovodi ovaj zakon?
Mislim da je pravo pitanje sa čime Srbija treba da izađe pred Amerikance, EU i Albance sa Kosova. Sa kakvim predlogom će da nastupi. Amerikanci, dobar deo EU i Albanci smatraju da je jedino trajno rešenje da Srbija prizna nezavisnost Kosova, a da za to eventualno Srbija bude nagrađena članstvom u EU, u budućnosti.
Moj predlog je da Srbija pre svega obavesti sve zainteresovane da od priznanja Kosovske nezavisnosti nema ništa. A kao svoj predlog, da iznese sledeće:
Odnos Srbije i Kosova treba urediti ugovorom sa Evropskom Unijom.
Ugovor treba da reguliše sva bitna pitanja kojima bi se obezbedio miran život stanovnika Kosova u narednim godinama i decenijama.
STATUS Kosova bi bio: Teritorija Republike Srbije pod upravom EU na određeno vreme ( 10 – 15 godina ili do ulaska Srbije u EU ili do postizanja nekog drugog dogovora)
OBRAZLOŽENJE
Sadašnji pregovori (Briselski) nemaju smisla ako samo malo pogledamo unapred kuda oni vode. Srbija učestvuje jer je uslovljena pregovorima o članstvu u EU. Kosovo pregovore smatra korakom ka pravoj nezavisnosti. Dakle, konačnog dogovora, koji bi vodio mirnom i politički stabilnom životu na Kosovu, tu nema, jer pregovaraju strane koje unapred znaju da neće postići konačan dogovor.
Zato je bolje da strane koje pregovaraju budu:
Srbija, koja Kosovo smatra delom svoje teritorije, koja je oteta silom vojne intervencije NATO i gde živi znatan broj pripadnika srpskog naroda
i
EU, kao politička i civilna organizacija, bliska NATO-u (koji i danas predstavlja državnu oružanu silu na Kosovu). Od značaja je i postojanje Euleksa, jer pokazuje da je EU stalo do toga da na Kosovu budu uređeni civilni odnosi (vladavina prava).
U sastavu pregovaračkog tima EU treba da bude i nekoliko predstavnika Albanaca (npr. funkcioneri sadašnje Kosovske vlasti, jer su izabrani na izborima).
(sledi nastavak komentara)
(nastavak)
Zašto je za Srbiju ovo bolje?
Postoji šansa da se ovakvim pregovorima postigne dugoročnije rešenje (za sledećih 10, 15 a možda i više godina) i da se obezbedi miran život običnih građana, koji onda mogu da se posvete svojim životima, a ne da svaki dan razmišljaju šta će se sutra desiti u političkoj sferi. Ugovorom bi se precizno regulisala sva pitanja koja se odnose na svakodnevni život svih stanovnika Kosova (koji propisi važe u kojim opštinama, nadležnosti Skupštine Kosova, način izbora organa vlasti, školstvo, zdravstvo i slično). Za sprovođenje odredbi ugovora bila bi zadužena EU.
Zašto bi Albanci pristali na ovo rešenje?
Pre svega zato što se nisu sami izborili za sadašnji status nezavisnosti od vlasti u Beogradu, a ovim predlogom ta nezavisnost od Beograda ostaje, ali uz saglasnost Beograda. / Da su se sami svojom snagom izborili za nezavisnost od Beograda ne bi danas nikog morali da pitaju šta smeju, a šta ne – npr. EU i NATO – niti bi pregovarali sa Srbijom u Briselu/. Takođe i njima treba da je stalo do mirnog života na Kosovu, pa makar na određeno vreme, jer je u sadašnjim uslovima nemoguće naći koliko-toliko trajno rešenje.
Zašto bi se EU prihvatila ovoga?
Iako većina zemalja EU priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, ipak znatan broj (5 od 28) to ne prihvata, a na ovaj način bi se mogao postići jedinstveni stav EU. Zemlje koje priznaju Kosovsku nezavisnost mogu tu svoju odluku da zamrznu na određeno vreme, u cilju postizanja rešenja koje dobrovoljno prihvataju sve zainteresovane strane. Osim toga i te države su svesne da Kosovo nije nezavisno onako kako su i one same (te države) nezavisne.
Браво за предлог и анализу.