Ne ulazeći u celu štetnost Briselskog sporazuma i činjenicu da Srbija nikada nije ni trebala da ga potpisuje, Srbija treba da uradi sledeće:
1. Srbija treba da donese Zakon o Kosovu i Metohiji koji je presek Ustava Srbije i Rezlucije 1244 urađen po uzoru na Dansku i Farska ostrva čime bi Ustav Srbije ponovo počeo da vredi za celu teritoriju Srbije.
2. Da zamrzne pregovore u Briselu dok Priština ne osnuje Zajednicu Srpskih Opština (ZSO) na koju se obavezala pre 6 godina u Briselskom sporazumu, dok ne povuče odluku o taksama i dok ne povuče zakon kojim se otvara mogućnost osnivanja vojske. Besmisleno je pregovarati sa nekim ko ne ispunjava dogovoreno.
3. Progalsi Briselski sporazum ništavim zbog neispunjenja Priština ako u roku od 3 meseca ne ispuni tačku 2. Sporazum sa nekim ko ga ne ispunjava je ništav.
4. Vrati organe Republike Srbije na sever KiM nakon tačke 3. posebno organe pravosuđa i policije.
5. Ima plan za reagovanje Vojske Srbije u slučaju da Priština pokuša bilo šta da uradi silom. Jedini način da odvratiš agresiju je da upoznaš sve sa posledicama agresije i neminovnom reakcijom države Srbije.
Koliko zemalja je priznalo Kosovo nije relevantno. To i ova mapa pokazuje. Kosovo može da postane nezavisna država samo na dva načina: da Savet Bezbednosti donese novu rezoluciju koja će poništiti Rezoluciju 1244 i dati im nezavisnost ili ako Srbija sama pristane na to.
Plan Nemačke je da uz pomoć Vlade Srbije postigne pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine i time dobije pristanak Srbije na nezavisnost Kosova. To je i predlog Haradinaja, koalicionog partnera Vučića.
Srbiji su potrebni državnici. Ozbiljni ljudi koji rade u interesu države i građana Srbije, ne poslušnici koji od kolonizatora očekuju podršku za ostanak na vlasti.
Saša Radulović
predsednik DJB i narodni poslanik
Pročitajte još i:
DJB predstavio javnosti Nacrt zakona o Kosovu i Metohiji
Status Kosova i Metohije rešen je Rezolucijom 1244
Pet uslova za Prištinu u Berlinu
Saša Radulović za NIN: Rešenje za KiM odnos Danske i Farskih ostrva
Bravo! Tačno u centar i kako treba!
Potpuno je ne odgovorno da vlast iznosi nekakvu teoriju razgraničenja i time radi na štetu Srbije. Treba pregovore vratiti na UN, i ceniti Rusiju, Kinu i mnogobrojne zemlje koje se zalažu za suverenitet Srbije i Kosovo u njenom sastavu. Zašto vlast priča o razgraničenju i ne preduzima prave poteze. Najava svetska sila sila je Rusija. Ona bi za pola sata razoružala terorističku vojsku na Kosovu i nikad nebi pregovarala sa teroristima niti im davala bilo kakve ustupke. Vlast treba da čuje mišljenje naroda, kome je stalo do Kosova u sastavu Srbije, i da prekine pregovore sa teroristima.
Ako se očekuje da Albanci na Kosovu ovo prihvate, ne navode se razlozi zašto bi oni ovo prihvatili. Kako će Srbija da donese zakon za teritoriju na koju predstavnici njenih organa vlasti nemaju pristup (sudstvo, vojska, policija)? Kako će da sprovodi ovaj zakon?
Mislim da je pravo pitanje sa čime Srbija treba da izađe pred Amerikance, EU i Albance sa Kosova. Sa kakvim predlogom će da nastupi. Amerikanci, dobar deo EU i Albanci smatraju da je jedino trajno rešenje da Srbija prizna nezavisnost Kosova, a da za to eventualno Srbija bude nagrađena članstvom u EU, u budućnosti.
Moj predlog je da Srbija pre svega obavesti sve zainteresovane da od priznanja Kosovske nezavisnosti nema ništa. A kao svoj predlog, da iznese sledeće:
Odnos Srbije i Kosova treba urediti ugovorom sa Evropskom Unijom.
Ugovor treba da reguliše sva bitna pitanja kojima bi se obezbedio miran život stanovnika Kosova u narednim godinama i decenijama.
STATUS Kosova bi bio: Teritorija Republike Srbije pod upravom EU na određeno vreme ( 10 – 15 godina ili do ulaska Srbije u EU ili do postizanja nekog drugog dogovora)
OBRAZLOŽENJE
Sadašnji pregovori (Briselski) nemaju smisla ako samo malo pogledamo unapred kuda oni vode. Srbija učestvuje jer je uslovljena pregovorima o članstvu u EU. Kosovo pregovore smatra korakom ka pravoj nezavisnosti. Dakle, konačnog dogovora, koji bi vodio mirnom i politički stabilnom životu na Kosovu, tu nema, jer pregovaraju strane koje unapred znaju da neće postići konačan dogovor.
Zato je bolje da strane koje pregovaraju budu:
Srbija, koja Kosovo smatra delom svoje teritorije, koja je oteta silom vojne intervencije NATO i gde živi znatan broj pripadnika srpskog naroda
i
EU, kao politička i civilna organizacija, bliska NATO-u (koji i danas predstavlja državnu oružanu silu na Kosovu). Od značaja je i postojanje Euleksa, jer pokazuje da je EU stalo do toga da na Kosovu budu uređeni civilni odnosi (vladavina prava).
U sastavu pregovaračkog tima EU treba da bude i nekoliko predstavnika Albanaca (npr. funkcioneri sadašnje Kosovske vlasti, jer su izabrani na izborima).
(sledi nastavak komentara)
(nastavak)
Zašto je za Srbiju ovo bolje?
Postoji šansa da se ovakvim pregovorima postigne dugoročnije rešenje (za sledećih 10, 15 a možda i više godina) i da se obezbedi miran život običnih građana, koji onda mogu da se posvete svojim životima, a ne da svaki dan razmišljaju šta će se sutra desiti u političkoj sferi. Ugovorom bi se precizno regulisala sva pitanja koja se odnose na svakodnevni život svih stanovnika Kosova (koji propisi važe u kojim opštinama, nadležnosti Skupštine Kosova, način izbora organa vlasti, školstvo, zdravstvo i slično). Za sprovođenje odredbi ugovora bila bi zadužena EU.
Zašto bi Albanci pristali na ovo rešenje?
Pre svega zato što se nisu sami izborili za sadašnji status nezavisnosti od vlasti u Beogradu, a ovim predlogom ta nezavisnost od Beograda ostaje, ali uz saglasnost Beograda. / Da su se sami svojom snagom izborili za nezavisnost od Beograda ne bi danas nikog morali da pitaju šta smeju, a šta ne – npr. EU i NATO – niti bi pregovarali sa Srbijom u Briselu/. Takođe i njima treba da je stalo do mirnog života na Kosovu, pa makar na određeno vreme, jer je u sadašnjim uslovima nemoguće naći koliko-toliko trajno rešenje.
Zašto bi se EU prihvatila ovoga?
Iako većina zemalja EU priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, ipak znatan broj (5 od 28) to ne prihvata, a na ovaj način bi se mogao postići jedinstveni stav EU. Zemlje koje priznaju Kosovsku nezavisnost mogu tu svoju odluku da zamrznu na određeno vreme, u cilju postizanja rešenja koje dobrovoljno prihvataju sve zainteresovane strane. Osim toga i te države su svesne da Kosovo nije nezavisno onako kako su i one same (te države) nezavisne.
Bravo za predlog i analizu.