Чудне формуле скупштинске математике

Ништа што би владајућа коалиција могла да каже, не може да оправда поступак какав није виђен до сада у парламенту од конституисања првог вишестраначког сазива.

Оставинска расправа о заоставштини покрета Доста је било окончана је минуле недеље у Скупштини Србије у корист подносиоца захтева за њено покретање, Странке модерне Србије.

Парламентарна већина је гласовима 140 посланика “пресудила” да 20 места у одборима и два у РИК-у припадне клубу који је формирало шест бивших чланова ДЈБ. Све и да је ова одлука исправна, а није, нико из владајуће коалиције није објаснио зашто она треба да буде оваква, нити по којој математичкој формули је израчунато да шест народних посланика има право на оно што је припадало клубу са 16 посланика, мада је баш то питање поставио један посланик парламентарне већине.

Захтев СМС-а поднет је 29. маја, а решен је за месец дана, што је за скупштинске стандарде експресно, нарочито када је реч о опозиционом предлогу.

Занимљиво је да се ни председница посланичке групе, ни чланови СМС, нису појавили на седници да нешто кажу о свом предлогу.

Нису се појавили ни посланици ДЈБ-а, ни његов бивши и садашњи лидер, Саша Радуловић и Бранка Стаменковић да кажу нешто против. Стаменковићева је протест саопштила у холу, новинарима.

У компликованом саопштењу, СМС је у корист свог права на наслеђе, написао да ових шест посланика није напустило ДЈБ, већ је носилац изборне листе Саша Радуловић и дотадашњи шеф посланичког клуба одлучио да оснује нову посланичку групу са осам нових посланика и називом – ДЈБ, “тако да је вољом Саше Радуловића престала да постоји посланичка група која је формирана на основу изборних резултата и са посланицима који су приступили тој групи”.

У образложењу СМС-а стоји и да је “новоформирана посланичка група престала да постоји 29. марта прошле године јер је спала на два посланика”. Истакнуто је: “Посланици који чине СМС нису напустили посланичку групу која је формирана на основу изборних резултата, већ је она расформирана одлуком Саше Радуловића”. Из наведеног проистиче да је овој посланичкој групи потребно доделити места у одборима, која им припадају као члановима посланичке групе конституисане на основу изборних резултата, а коју ови народни посланици никада нису напустили.

Свака част правнику који је успео да састави ово образложење, које је очито било довољно да убеди владајућу коалицију у СМС-ово право наслеђа, али правника из СРС Вјерицу Радету није успео да убеди у исправност захтева.

Напротив, Радета је рекла да “Ово није нормално, где је СМС био на изборима, где је легитимитет за овакав предлог?” Казала је “да је ово изигравање Устава, парламентарне демократије и ругање Народној скупштини” и питала: “Понашање Саше Радуловића у парламенту не може бити основ за то да неко каже да му неко право не припада. И Татјана Мацура је била са њим у том колу кад се певало и играло по скупштинском холу, па шта сад – она је боље играла, немојте људи ово да радите”.

И Маријан Ристичевић, који је изабран са листе СНС, је казао: “Све и да признамо наследно право, не разумем како шест посланика може да задржи нешто на шта је право имало 16 посланика и још чланство у РИК-у, па за место у РИК-у потребно је да имате посланичку групу са 12 до 14 посланика”.

И двојица колега из његове посланичке групе, из ПС-а Александра Вулина Ђорђе Комленски и Бојан Торбица, били су против тога да СМС-ов предлог буде изгласан.

Посланици владајуће коалиције причали су о свему, и шта пише у Уставу о мандатима, и шта фали у Закону о избору народних посланика и пословнику, и колико су за то криви они из бившег режима, и стандардима ЕУ и томе како је Саша Радуловић бирао посланике у конкурсима на Фејсбуку и Твитеру и да је зато доживео дебакл, ама ни слово не рекоше по којој математичкој формули су израчунали да шест народних посланика може да добије оно што је припадало посланичком клубу са 16. А, и, шта би рекли када нема те математичке формуле која би ово могла да изнедри.

Саша Радуловић јесте бирао посланике преко “Твитера” и “Фејсбука” и јесу се они тада упознали на дан када је требало да им се верификују мандати, тачно је да је и његово понашање од првог дана у скупштини било скандалозно.

Први потез који је направио када је ушао у Дом Народне скупштине био је да одјури у скупштински ресторан и “слика” ценовник, да би ту “слику” окачио на “Твитер” и објаснио како ће он то да реши. Дабоме, да појма није имао да у том ресторану једе 400 скупштинских службеника, од којих бар трећина њих нема плату већу од 25.000 динара, али баш лепо звучи “како посланици џабе једу, ја ћу томе да станем на пут”.

Тачно је да смо први пут видели у парламенту да неко хода са гитаром ходницима и да покушава да тако ушета у салу за заседање, али Саша Радуловић је то радио уз свесрдну подршку свих 16 посланика ДЈБ-а, укључујући ове из СМС-а.

И све је то платио на председничким изборима, на којима је, само годину дана након спектакуларног успеха на парламентарном гласању, добио само 1,41 одсто гласова и на прошлогодишњим београдским, на којима је, у коалицији са Дверима Бошка Обрадовића, добио 3,8 одсто гласова. Посланици СМС-а били су му верни у време његове пропасти на председничким изборима, дакле, грађани су и о њиховом понашању судили када су гласали.

Но, на страну Радуловићево понашање, ништа што би владајућа коалиција могла да каже не може да оправда поступак какав није виђен у Скупштини Србије од конституисања првог вишестраначког сазива, а нагледали смо се чуда невиђених.

Александар Вучић је потпуно у праву када каже да њега не би могао да сруши ни Драган Ђилас, ни Вук Јеремић ни Бошко Обрадовић, али би, за њега било добро да анализира сваки сегмент власти којој су припадали Ђилас и Јеремић, па и парламентарни живот из тог периода.

Могао би да види како се парламентом газдовало у складу са потребама танке владајуће већине којој ништа страно није било – од отимања мандата, до пословника који само што није забранио опозицији да постоји.

Сваки појединачно од тих скандалчића и скандала, пунио је чашу незадовољства, да би се стигло дотле да Демократска странка, на последњим, овим београдским изборима, оствари резултат на нивоу статистичке грешке.

Текст: Мирјана Чекеревац (Политика)

Распад посланичке групе ДЈБ-а није први такав случај у парламенту. Исто се догодило и СПО-у 2005. када је наизборима добио 13 мандата, али је, после одлуке ДСС-а Војислава Коштунице да их дисциплинује и захваљујући Богољубу Карићу који је “купио” један мандат, спао на свега три посланика. Међутим, никоме није пало на памет да то троје СПО-овца истера из одбора нити да им узме места у РИК-у. Карић је у то време “пазарио” и једног СРС-овца, посланика Живадина Лекића, који је у име Карићевог ПСС-а тражио паре из буџета за ПСС јер “ми смо парламентарна странка” и био исмејан од свих народних посланика – власти и опозиције.

Дабоме, да паре нису ни добили, баш као и оних девет посланика СПО-а, који су направили Српски демократски покрет обнове, али они нису били толики дрски да траже буџетске паре. Ни СМС неће добити буџетска паре, сав буџетски новац и даље иде у касу ДЈБ-а. Били би лепо да нам они, који су признали наследно право СМС-у, објасне зашто паре иду ДЈБ-у?