Čudne formule skupštinske matematike

Ništa što bi vladajuća koalicija mogla da kaže, ne može da opravda postupak kakav nije viđen do sada u parlamentu od konstituisanja prvog višestranačkog saziva.

Ostavinska rasprava o zaostavštini pokreta Dosta je bilo okončana je minule nedelje u Skupštini Srbije u korist podnosioca zahteva za njeno pokretanje, Stranke moderne Srbije.

Parlamentarna većina je glasovima 140 poslanika “presudila” da 20 mesta u odborima i dva u RIK-u pripadne klubu koji je formiralo šest bivših članova DJB. Sve i da je ova odluka ispravna, a nije, niko iz vladajuće koalicije nije objasnio zašto ona treba da bude ovakva, niti po kojoj matematičkoj formuli je izračunato da šest narodnih poslanika ima pravo na ono što je pripadalo klubu sa 16 poslanika, mada je baš to pitanje postavio jedan poslanik parlamentarne većine.

Zahtev SMS-a podnet je 29. maja, a rešen je za mesec dana, što je za skupštinske standarde ekspresno, naročito kada je reč o opozicionom predlogu.

Zanimljivo je da se ni predsednica poslaničke grupe, ni članovi SMS, nisu pojavili na sednici da nešto kažu o svom predlogu.

Nisu se pojavili ni poslanici DJB-a, ni njegov bivši i sadašnji lider, Saša Radulović i Branka Stamenković da kažu nešto protiv. Stamenkovićeva je protest saopštila u holu, novinarima.

U komplikovanom saopštenju, SMS je u korist svog prava na nasleđe, napisao da ovih šest poslanika nije napustilo DJB, već je nosilac izborne liste Saša Radulović i dotadašnji šef poslaničkog kluba odlučio da osnuje novu poslaničku grupu sa osam novih poslanika i nazivom – DJB, “tako da je voljom Saše Radulovića prestala da postoji poslanička grupa koja je formirana na osnovu izbornih rezultata i sa poslanicima koji su pristupili toj grupi”.

U obrazloženju SMS-a stoji i da je “novoformirana poslanička grupa prestala da postoji 29. marta prošle godine jer je spala na dva poslanika”. Istaknuto je: “Poslanici koji čine SMS nisu napustili poslaničku grupu koja je formirana na osnovu izbornih rezultata, već je ona rasformirana odlukom Saše Radulovića”. Iz navedenog proističe da je ovoj poslaničkoj grupi potrebno dodeliti mesta u odborima, koja im pripadaju kao članovima poslaničke grupe konstituisane na osnovu izbornih rezultata, a koju ovi narodni poslanici nikada nisu napustili.

Svaka čast pravniku koji je uspeo da sastavi ovo obrazloženje, koje je očito bilo dovoljno da ubedi vladajuću koaliciju u SMS-ovo pravo nasleđa, ali pravnika iz SRS Vjericu Radetu nije uspeo da ubedi u ispravnost zahteva.

Naprotiv, Radeta je rekla da “Ovo nije normalno, gde je SMS bio na izborima, gde je legitimitet za ovakav predlog?” Kazala je “da je ovo izigravanje Ustava, parlamentarne demokratije i ruganje Narodnoj skupštini” i pitala: “Ponašanje Saše Radulovića u parlamentu ne može biti osnov za to da neko kaže da mu neko pravo ne pripada. I Tatjana Macura je bila sa njim u tom kolu kad se pevalo i igralo po skupštinskom holu, pa šta sad – ona je bolje igrala, nemojte ljudi ovo da radite”.

I Marijan Rističević, koji je izabran sa liste SNS, je kazao: “Sve i da priznamo nasledno pravo, ne razumem kako šest poslanika može da zadrži nešto na šta je pravo imalo 16 poslanika i još članstvo u RIK-u, pa za mesto u RIK-u potrebno je da imate poslaničku grupu sa 12 do 14 poslanika”.

I dvojica kolega iz njegove poslaničke grupe, iz PS-a Aleksandra Vulina Đorđe Komlenski i Bojan Torbica, bili su protiv toga da SMS-ov predlog bude izglasan.

Poslanici vladajuće koalicije pričali su o svemu, i šta piše u Ustavu o mandatima, i šta fali u Zakonu o izboru narodnih poslanika i poslovniku, i koliko su za to krivi oni iz bivšeg režima, i standardima EU i tome kako je Saša Radulović birao poslanike u konkursima na Fejsbuku i Tviteru i da je zato doživeo debakl, ama ni slovo ne rekoše po kojoj matematičkoj formuli su izračunali da šest narodnih poslanika može da dobije ono što je pripadalo poslaničkom klubu sa 16. A, i, šta bi rekli kada nema te matematičke formule koja bi ovo mogla da iznedri.

Saša Radulović jeste birao poslanike preko “Tvitera” i “Fejsbuka” i jesu se oni tada upoznali na dan kada je trebalo da im se verifikuju mandati, tačno je da je i njegovo ponašanje od prvog dana u skupštini bilo skandalozno.

Prvi potez koji je napravio kada je ušao u Dom Narodne skupštine bio je da odjuri u skupštinski restoran i “slika” cenovnik, da bi tu “sliku” okačio na “Tviter” i objasnio kako će on to da reši. Dabome, da pojma nije imao da u tom restoranu jede 400 skupštinskih službenika, od kojih bar trećina njih nema platu veću od 25.000 dinara, ali baš lepo zvuči “kako poslanici džabe jedu, ja ću tome da stanem na put”.

Tačno je da smo prvi put videli u parlamentu da neko hoda sa gitarom hodnicima i da pokušava da tako ušeta u salu za zasedanje, ali Saša Radulović je to radio uz svesrdnu podršku svih 16 poslanika DJB-a, uključujući ove iz SMS-a.

I sve je to platio na predsedničkim izborima, na kojima je, samo godinu dana nakon spektakularnog uspeha na parlamentarnom glasanju, dobio samo 1,41 odsto glasova i na prošlogodišnjim beogradskim, na kojima je, u koaliciji sa Dverima Boška Obradovića, dobio 3,8 odsto glasova. Poslanici SMS-a bili su mu verni u vreme njegove propasti na predsedničkim izborima, dakle, građani su i o njihovom ponašanju sudili kada su glasali.

No, na stranu Radulovićevo ponašanje, ništa što bi vladajuća koalicija mogla da kaže ne može da opravda postupak kakav nije viđen u Skupštini Srbije od konstituisanja prvog višestranačkog saziva, a nagledali smo se čuda neviđenih.

Aleksandar Vučić je potpuno u pravu kada kaže da njega ne bi mogao da sruši ni Dragan Đilas, ni Vuk Jeremić ni Boško Obradović, ali bi, za njega bilo dobro da analizira svaki segment vlasti kojoj su pripadali Đilas i Jeremić, pa i parlamentarni život iz tog perioda.

Mogao bi da vidi kako se parlamentom gazdovalo u skladu sa potrebama tanke vladajuće većine kojoj ništa strano nije bilo – od otimanja mandata, do poslovnika koji samo što nije zabranio opoziciji da postoji.

Svaki pojedinačno od tih skandalčića i skandala, punio je čašu nezadovoljstva, da bi se stiglo dotle da Demokratska stranka, na poslednjim, ovim beogradskim izborima, ostvari rezultat na nivou statističke greške.

Tekst: Mirjana Čekerevac (Politika)

Raspad poslaničke grupe DJB-a nije prvi takav slučaj u parlamentu. Isto se dogodilo i SPO-u 2005. kada je naizborima dobio 13 mandata, ali je, posle odluke DSS-a Vojislava Koštunice da ih disciplinuje i zahvaljujući Bogoljubu Kariću koji je “kupio” jedan mandat, spao na svega tri poslanika. Međutim, nikome nije palo na pamet da to troje SPO-ovca istera iz odbora niti da im uzme mesta u RIK-u. Karić je u to vreme “pazario” i jednog SRS-ovca, poslanika Živadina Lekića, koji je u ime Karićevog PSS-a tražio pare iz budžeta za PSS jer “mi smo parlamentarna stranka” i bio ismejan od svih narodnih poslanika – vlasti i opozicije.

Dabome, da pare nisu ni dobili, baš kao i onih devet poslanika SPO-a, koji su napravili Srpski demokratski pokret obnove, ali oni nisu bili toliki drski da traže budžetske pare. Ni SMS neće dobiti budžetska pare, sav budžetski novac i dalje ide u kasu DJB-a. Bili bi lepo da nam oni, koji su priznali nasledno pravo SMS-u, objasne zašto pare idu DJB-u?