Свануо је и тај дан, седми у животу мога сина! Идемо кући! Збогом породилиште и Бели Мантили, дабогда вас моје очи више никад не виделе!
Шест дана касније, након режима у коме сам га дању дојила кроз плач и крикове, а ноћу га мој муж хранио што измузеним млеком, што Бебелаком, моје су се груди потпуно опоравиле. Устајем по први пут у 2 ујутро да га и ноћу подојим. Припреми се, позор… ШТА ЈЕ ОВО? Какав је ово плик на дојци? Види, имам један и овде више, на врату. Чек да видим на огледалу. Јао мене, ево једног и на лицу!
“Јел’ то ‘Хало Беба’?”
“Јесте.”
“Видите, таква и таква ствар, било ово, било оно, ја сад устала да га подојим, али имам некакав плик на дојци, и на врату и на лицу, па не знам сад да ли смем да га дојим, шта је то?”
“Како изгледа плик?”
“Па, шта ја знам, онако, као кад се опечем, па се напуни водом.”
“Мени то личи на овчије богиње.”
“Ма, немогуће, ја сам то прележала као дете!”
“Не знам, стварно. Идите код лекара ујутро. Немојте дотле да га дојите.”
У наредна два дана обилазим лекаре.
Лекарка опште праксе: “То су овчије богиње. Престаните да дојите. Избегавајте дете.”
Инфектолог: “То су овчије богиње. Престаните да дојите. Избегавајте дете.”
Педијатар: “То су овчије богиње. Престаните да дојите. Избегавајте дете.”
Гинеколог: “То су овчије богиње. Престаните да дојите. Избегавајте дете.”
Убедише ме, НЕСРЕЋНИЦУ и ГЛУПАЧУ. Тек 84 сата након избијања првог плика, дошла сам себи и почела да гуглам.
Интернет: “Бебу треба одвести на инфективну клинику да у року од 72 сата од кад је мајци избио први плик прими вакцину која ће јој обезбедити краткотрајну заштиту, али довољну да и она не добије овчије богиње од мајке. Дојење треба наставити.”
Зашто ми то нико није рекао?
Двадест и петог дана свог живота, мој је син добио овчије богиње.
А очи му јесу остале плаве.
Коментариши