Политика

Још једни превремени избори?

Веза између бриселских разговора и гласина о превременим изборима на први поглед није претерано очигледна, али је неупитна. Ова власт је од 2012. године у два наврата посезала за ванредним изборима, упркос чињеници да је имала стабилну већину у Скупштини, као за својеврсним уточиштем од притисака Брисела и Берлина да с Приштином потпишу правно-обавезујући споразум о одрицању Србије од КиМ. 

Међутим, ЕУ је 2016. године властима у Србији ставила ембарго на такав сценарио и противила се новим превременим изборима док се бриселски разговори не доведу до њима замишљеног и обећаног правно-обавезујућег споразума којим би се Србија одрекла КиМ пре истека мандата 11. сазива Скупштине Србије из 2016. године. У очима Брисела и Берлина, одлуке донете у Скупштини током овог сазива биле би не само легалне, већ и легитимне, јер је скупштински састав прошаран опозицијом. 

Одлука опозиционих посланика да бојкотују седнице Скупштине пореметила је тај план, па су се из Брисела и Берлина одмах чуле поруке да опозиционари треба да се врате у скупштинске клупе. Њихов став према опозиционим претњама бојкотом парламентарних избора 2020. године, уколико се до тада не створе услови да они буду фер и слободни, наишла је на исту реакцију: доследне изјаве ЕУ званичника да опозиција треба да одустане од бојкота. С тим циљем организовали су и каобајаги разговоре између власти и пробране опозиције, преко својих НВО испостава у Србији: Фонда за отворено друштво и Београдског фонда за политичку изузетност Соње Лихт. Овај други фонд финансира се и из средстава европске политичке групације ЕПП, чији су чланови и ЦДУ Ангеле Меркел, али и СНС Александра Вучића. Нема сумње да је једини циљ тих разговора био: наговорити опозицију да повуче претњу бојкотом.

ЕУ спонзори садашње власти у Србији мање су заинтересовани за стварање услова за фер и слободне изборе, а више за помоћ својим политичким пријатељима из власти да бојкот избегну, не би ли следећи сазив парламента, након редовних и неизбежних избора на пролеће 2020. године, могао да доноси легитимне одлуке, између осталих и одлуку о одрицању од КиМ. Присуство опозиције у таквом парламенту то не би могао да спречи, али би тој одлуци дао легитимитет.

А онда су расписани ванредни избори у Приштини за 6. октобар 2019. године. 

Брисел и Берлин изненада су се суочили са њима потпуно неприхватљивим сценаријем, тачније с могућношћу прекида било каквих даљих разговора Београда и Приштине на целих годину дана. Јер, док Приштина формира власт – а самим тим и овласти преговарача с Београдом – у Србији почиње изборни циклус и с Приштином нема ко да разговара. 

У корену најновијих гласина да ће српски бирачи на изборе ипак ићи превремено, тј. не на пролеће следеће године, већ пре краја ове, вероватно је управо нови притисак Брисела и Берлина да се процес наставка разговора између Приштине и Београда, и постизање тзв. “правно-обавезујућег” споразума, убрза што је више могуће. 

Ако предстојећи редовни парламентарни избори на пролеће 2020. године изнебуха одједном прерасту у ванредне парламентарне изборе пре краја 2019. године, биће то само још једна потврда послушничке политике садашње власти према Бриселу и Берлину, чијим интересима она изнова удовољава, при томе доследно урушавајући суверенитет Србије.

Бранка Стаменковић

народни посланик ДЈБ

Доста је било

Доста је било

Коментар

Кликни овде да поставиш коментар

  • Cisto da kazem da mi se ne dopada to nametanje da je psg opozicija,kao ni mnogi zuti otpadci koji su americki potrci i rade za njih. Sergej Trifunovic je americki potrcko i duznik i njihov saradnik. Ne vidim cemu cudjenje odredjenih ljudi,zasto oni idu na izbore,zasto ucestvuju,pa zato sto je Srbija leglo potkupljivih sebicnih idiota,a pogotovo Beograd,nazalost Iskreni Simpatizer DJB Nenad