Politika

Još jedni prevremeni izbori?

Veza između briselskih razgovora i glasina o prevremenim izborima na prvi pogled nije preterano očigledna, ali je neupitna. Ova vlast je od 2012. godine u dva navrata posezala za vanrednim izborima, uprkos činjenici da je imala stabilnu većinu u Skupštini, kao za svojevrsnim utočištem od pritisaka Brisela i Berlina da s Prištinom potpišu pravno-obavezujući sporazum o odricanju Srbije od KiM. 

Međutim, EU je 2016. godine vlastima u Srbiji stavila embargo na takav scenario i protivila se novim prevremenim izborima dok se briselski razgovori ne dovedu do njima zamišljenog i obećanog pravno-obavezujućeg sporazuma kojim bi se Srbija odrekla KiM pre isteka mandata 11. saziva Skupštine Srbije iz 2016. godine. U očima Brisela i Berlina, odluke donete u Skupštini tokom ovog saziva bile bi ne samo legalne, već i legitimne, jer je skupštinski sastav prošaran opozicijom. 

Odluka opozicionih poslanika da bojkotuju sednice Skupštine poremetila je taj plan, pa su se iz Brisela i Berlina odmah čule poruke da opozicionari treba da se vrate u skupštinske klupe. Njihov stav prema opozicionim pretnjama bojkotom parlamentarnih izbora 2020. godine, ukoliko se do tada ne stvore uslovi da oni budu fer i slobodni, naišla je na istu reakciju: dosledne izjave EU zvaničnika da opozicija treba da odustane od bojkota. S tim ciljem organizovali su i kaobajagi razgovore između vlasti i probrane opozicije, preko svojih NVO ispostava u Srbiji: Fonda za otvoreno društvo i Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonje Liht. Ovaj drugi fond finansira se i iz sredstava evropske političke grupacije EPP, čiji su članovi i CDU Angele Merkel, ali i SNS Aleksandra Vučića. Nema sumnje da je jedini cilj tih razgovora bio: nagovoriti opoziciju da povuče pretnju bojkotom.

EU sponzori sadašnje vlasti u Srbiji manje su zainteresovani za stvaranje uslova za fer i slobodne izbore, a više za pomoć svojim političkim prijateljima iz vlasti da bojkot izbegnu, ne bi li sledeći saziv parlamenta, nakon redovnih i neizbežnih izbora na proleće 2020. godine, mogao da donosi legitimne odluke, između ostalih i odluku o odricanju od KiM. Prisustvo opozicije u takvom parlamentu to ne bi mogao da spreči, ali bi toj odluci dao legitimitet.

A onda su raspisani vanredni izbori u Prištini za 6. oktobar 2019. godine. 

Brisel i Berlin iznenada su se suočili sa njima potpuno neprihvatljivim scenarijem, tačnije s mogućnošću prekida bilo kakvih daljih razgovora Beograda i Prištine na celih godinu dana. Jer, dok Priština formira vlast – a samim tim i ovlasti pregovarača s Beogradom – u Srbiji počinje izborni ciklus i s Prištinom nema ko da razgovara. 

U korenu najnovijih glasina da će srpski birači na izbore ipak ići prevremeno, tj. ne na proleće sledeće godine, već pre kraja ove, verovatno je upravo novi pritisak Brisela i Berlina da se proces nastavka razgovora između Prištine i Beograda, i postizanje tzv. „pravno-obavezujućeg“ sporazuma, ubrza što je više moguće. 

Ako predstojeći redovni parlamentarni izbori na proleće 2020. godine iznebuha odjednom prerastu u vanredne parlamentarne izbore pre kraja 2019. godine, biće to samo još jedna potvrda poslušničke politike sadašnje vlasti prema Briselu i Berlinu, čijim interesima ona iznova udovoljava, pri tome dosledno urušavajući suverenitet Srbije.

Branka Stamenković

narodni poslanik DJB

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Komentar

Klikni ovde da postaviš komentar

  • Cisto da kazem da mi se ne dopada to nametanje da je psg opozicija,kao ni mnogi zuti otpadci koji su americki potrci i rade za njih. Sergej Trifunovic je americki potrcko i duznik i njihov saradnik. Ne vidim cemu cudjenje odredjenih ljudi,zasto oni idu na izbore,zasto ucestvuju,pa zato sto je Srbija leglo potkupljivih sebicnih idiota,a pogotovo Beograd,nazalost Iskreni Simpatizer DJB Nenad