Вероватно сте се запитали како је могуће да месец дана након што је објављено да постројење за пречишћавање воде даје чисту воду, још увек немамо укинуту забрану?
За даље разумевање важно је раздвојити две ствари, које се, кад год се спомене зрењанинска чиста вода, трпају у исти кош: почетак рада постројења за пречишћавање воде и укидање забране за пиће. Исправан рад постројења је свакако предуслов, јер да би се забрана воде за пиће укинула, у водоводну мрежу мора да улази чиста вода.
Кренимо редом:
Постројење које је почело да ради, а које нико није проверио
Још 19. септембра на конференцији за новинаре представници компанија „Gruppo Zilio“ и „Synertech“ објавили су да постројење од почетка месеца град снабдева чистом водом. Након тога за очекивати је да ће већ формирана комисија за пуштање у рад о свему овоме дати своје мишљење. Међутим,комисија до данас није почела са радом.
Некако је логично да је град, који је расписао тендер за услугу пречишћавања воде, ваљда буде заинтересован да када се то постројење заврши и пусти у рад, провери да ли је све урађено онако како је тендером тражено.
Ми ћемо наставити да инсистирамо на извештају ове комисије и на његовој доступности јавности баш онако како је обећано 26. јуна пред новинарима и пред премијерком. Оно што не може да се оспори је квалитет воде на излазу из постројења јер су подаци испитивања воде на поменутој конференцији јавно дати на увид за сваки дан рада.
Квалитет воде на излазу из постројења и квалитет воде у водоводној мрежи
Као што смо већ рекли, квалитет воде на улазу у водоводну мрежу је предуслов за укидање забране.
Крајње је наивно очекивати да ће квалитет воде на мерним (точећим) местима дуж водоводне мреже, кроз коју годинама тече неисправна вода бити исти као на улазу у мрежу. То чак ни теоретски није могуће.
По уговору о пречишћавању, уговарач услуге пречишћавања дужан је да задовољи квалитет воде прописан Правилником о хигијенској исправности воде на улазу у водоводну мрежу.
Оно чега смо се прибојавали још приликом потписивања уговора 2015.године догађа се највероватније управо сада. Имамо воду која је на улазу у водоводну мрежу исправна, а на мерним местима у водоводној мрежи где се узоркује за укидање забране није довољно исправна да би се укинула забрана.
Неспремност за укидање забране воде за пиће
Град је преко свог ЈКП “Водовод и канализација” Зрењанин дочекао чисту воду из постројења за пречишћавање потпуно неспремно.
Уместо што се сада договара, процедура за укидање забране воде за пиће морала је бити до танчина разјашњена и договорена много пре пуштања у рад постројења.
Дакле између Водовода, односно града и Завода за јавно здравље и санитарне инспекције која треба да укине забрану одавно није смело бити недоумица и неслагања.
Око испирања водоводне мреже Водовод није предузео ништа, иако је најмање два пута преко субвенција добио средства од града баш за ту намену.
Да ли ће забрана воде за пиће бити укинута?
Можда може да се стекне утисак на основу претходних догађања, да се предузимају кораци да забрана што дуже остане на снази. Није искључено да из неког разлога постоји и опструкција.
Међутим, остајање забране воде за пиће не иде у прилог ником, ни као заостали комунални проблем, ни као политички минус, па је зато за очекивати да ће ово у неко догледно време бити решено.
У намери да што пре реши овај проблем градска власт има велики баласт. Тај баласт се састоји у нестручном, неспособном и непредузимљивом партијском руководству Водовода и још неких служби које по правилу треба да буде ослобођено сваке одговорности.
Дакле све иде споро, кривац не постоји, а проблеми се решавају у тишини, далеко од јавности. За то време на неки начин треба одобровољити извођача услуге пречишћавања воде да до даљњег град бесплатно снабдева пречишћеном водом.
Александар Коровљев
Доста је било – Зрењанин
Коментариши