LOKAL Autorski tekst Vojvodina Nekategorizovano

Nenamensko rasipanje vojvođanskih useva

Krpeći budžetske rupe, partokratija je u poslednjih pet godina nenamenski potrošila 115 miliona evra od zakupa poljoprivrednog zemljišta. Na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine AP Vojvodine, poslanici vlasti odbili su predlog poslanika „Dosta je bilo“, iako je to protiv interesa vojvođanskih poljoprivrednika, koji ne mogu da učestvuju na republičkim konkursima.

Zakonom o poljoprivrednom zemljištu propisane su naknade za zakup i za promenu namene državnog poljoprivrednog zemljišta. Ove naknade su u različitim procentima prihodi budžeta republike, pokrajine, opština i gradova. U periodu 2014-2018. g. ukupni prihodi od njih iznosili su oko 32 milijarde dinara (od 5 do 7,5 milijardi godišnje). Istim Zakonom propisano je da su to namenska sredstva, koja se moraju trošiti kroz Programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

I pored zakonske obaveze, na svim nivoima vlasti postoji praksa da se veći deo ovih prihoda, bez ikakvih posledica koristi nenamenski, na potrebe koje nemaju veze sa zemljištem. To je naročito uzelo maha nakon izmena Zakona o budžetskom sistemu iz decembra 2015. godine, kada je ukinut namenski karakter ovim naknadama. Time su obesmišljene odredbe Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a vlast je sebe stavila u udoban položaj u kojem može otvoreno i ne kršeći zakon, da nastavi sa prenamenom i zloupotrebom novca, u još većim iznosima.

U poslednjih 5 godina, republički budžet prihodovao je 10,5 milijardi dinara od ovih naknada. Od toga je skoro polovina prenamenjena još u fazi planiranja – za programe u vezi zemljišta planirano je ukupno oko 5,7 milijardi dinara. Rashodi su bili još manji, samo oko 2,9 milijardi. Sve ostalo, a to je oko 72 miliona evra, potrošeno je nenamenski. U istom periodu su opštine i gradovi nenamenski potrošili oko 40 miliona evra, dok u AP Vojvodini je ova razlika nešto viša od 2 miliona evra.

Tako smo ostali bez ukupno oko 115 miliona evra ulaganja u mere zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, kao što su, navodnjavanje i odvodnjavanje, uređenje atarskih puteva, rad poljočuvarske službe, odbrana od grada, komasacija, kontrola kvaliteta zemljišta, podizanje vetrozaštitnih pojaseva i drugo.

Takvim stanjem su posebno pogođeni poljoprivrednici iz AP Vojvodine. U njihovom slučaju se još i ne poštuje princip da se budžetski prihodi prevashodno koriste na mestu nastanka. Sredstva koja su prihod republičkog budžeta prikupljena su i do 90% od zakupaca zemljišta iz AP Vojvodine, ali se koriste isključivo u centralnoj Srbiji. Po Uredbi Vlade Srbije, program zaštite uređenja i korišćenja zemljišta sprovodi se (citat) „na teritoriji Republike Srbije, osim na teritoriji autonomnih pokrajina“. Tako vojvođanski poljoprivrednici finansiraju (manjim delom) uređenje zemljišta u centralnoj Srbiji i (većim delom) druge potrebe republičkog budžeta, koje nemaju veze sa poljoprivrednim zemljištem. Koliki su to iznosi vidi se u tabeli:

  Prihodi republičkog budžeta od naknada za zakup i za promenu namene poljoprivr. zemljišta Procenat prihoda republičkog budžeta poreklom sa područja AP Vojvodine Planirani rashodi republičkog programa zaštite i uređenja poljoprivr. zemljišta Izvršeni rashodi republičkog programa zaštite i uređenja poljoprivr. zemljišta
2014 2.275.612.000   2.045.443.000 749.998.663
2015 2.107.740.611 87,8% 1.417.536.000 777.938.447
2016 2.498.955.311 90,8% 865.300.000 534.692.688
2017 1.712.939.046 87,4% 861.300.000 517.454.518
2018 1.884.692.790 86% 532.076.000 346.371.039
Ukupno 10.479.939.758   5.721.655.000 2.926.455.355

Sve navedeno ukazuje da imamo pogrešan i neracionalan sistem finansiranja zaštite i uređenja poljoprivrednog zemljišta. Umesto da se u poljoprivredu uloži, novac se iz nje izvlači, naročito iz dela države gde je zemljište najvažniji resurs. Potrebno je izmeniti ovakav sistem, uvesti red i sprovesti nekoliko mera. Što pre treba izmenama Zakona o budžetskom sistemu vratiti namenski karakter prihodima od zakupa poljoprivrednog zemljišta. Zatim dosledno primeniti mere finansijske discipline, obustavom transfernih sredstava onim lokalnim samoupravama koje na bilo koji način krše zakon. Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu treba drugačije raspodeliti prihode, tako što bi budžetu AP Vojvodine pripalo 50%, a republičkom 10% (umesto dosadašnjih po 30%), jer su potrebe za merama uređenja zemljišta u Vojvodini neuporedivo veće nego što je to u centralnoj Srbiji, ili korisnicima iz AP Vojvodine omogućiti da konkurišu za sredstva iz republičkog budžeta.

Na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine AP Vojvodine, koja je održana 16. septembra 2019. g, Dejan Maksimović, poslanik pokreta „Dosta je bilo“, ukazao je na sve opisane probleme i predložio da skupštinski Odbor i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu predlože Vladi Srbije izmenu Uredbe kojom bi se omogućilo da i korisnici iz AP Vojvodine konkurišu za sredstva republičkog budžeta. Ovo je najlakše izvodljiva mera, jer ostale zahtevaju da Skupština AP Vojvodine predloži Narodnoj skupštini izmene Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o poljoprivrednom zemljištu, što je proceduralno duže i politički teže ostvarljivo.

Iako bi se na ovaj način jasno zaštitili interesi vojvođanskih poljoprivrednika, iako je predlog razuman i utemeljen, poslanici vladajuće većine nisu glasali da se uvrsti u dnevni red sednice Odbora, odbivši tako da se o njemu čak i raspravlja.

Ovaj primer pokazuje najgore odlike partokratije predvođene Srpskom naprednom strankom. Partijski i lični interesi uvek će se staviti iznad interesa građana. U SNS-u, a zatim i u društvu, postoje moćničko-podanički odnosi. Predlozi opozicije, ma koliko oni bili dobri, uvek se odbacuju, bez obzira na posledice, jer opozicija ne bi trebalo ni da postoji. Cenu partokratije i „fiskalne konsolidacije“, koju vlast stalno ističe, platili smo i plaćamo smanjenjem plata i penzija, povećanjem poreza, ali i slabijim uređenjem i kvalitetom zemljišta, kao i većim štetama od poplave i grada. Kada nas sledeći put bude podavila poplava, ili potukao grad, uvereni smo da će vojvođanski zemljoradnici jasno videti šta je tome razlog. Ne zla sudba, niti neka belosvetska zavera, već to što novac od zakupa zemljišta vlast ne investira u poljoprivredu, već njime krpi rupe i održava potrošnju u drugim oblastima.

Pokrajinski odbor „Dosta je bilo“