Услед примене пословничких правила, често иступам у скупштинским расправама након посланика владајуће већине, који је уједно и председник Одбора за буџет и финансије Скупштине АП Војводине. Навео сам на последњој седници Скупштине 6. новембра, говорећи о Извршењу покрајинског буџета након 9 месеци, да то сматрам одличним, јер добијам могућност да тренутно и непосредно након њега, распршим све те опасне замене теза и мистификације јавних набавки у извршењу капиталних пројеката. Колега се чак два пута јављао да реплицира поводом мојих аргументованих критика, да би трећи пут одустао, иако је имао право на реплику.
Шта сам то утврдио, па га одучио од јаловог реплицирања?
Најпре, да његова теза о вишегодишњости капиталних пројеката, нема никакве везе са ниским процентом посматраног извршења. Колико год било предвиђено да траје реализација пројекта, у програмској класификацији се наводи само финансијски износ планиран да се реализује у текућој години.
• да је теза о “комплексности поступка јавне набавке”, те да је ‘форма последња одбрана права’, једно потпуно искривљено гледање на планирање и трајање поступка. Даном усвајања буџета, стиче се правни основ да се приступи свим процесима и радњама које претходе и чине извршење капиталне инвестиције.
• да је Закон о јавним набавкама константа, на коју су већ одавно морали да рачунају, како би се боље организовали и реализовали пројекте предвиђене за одређен период. Прилив новца за реализацију следи тек по склапању уговора, а по одлуци о претходно расписаном тендеру, коме опет претходи утврђивање тендерске документације и евентуално локацијских услова, грађевинске дозволе и сл.
• да свесно брка текућу ликвидност са правним основом за реализацију пројеката…
На све ово сам му указао још пре годину дана у неформалном разговору, на шта је одговорио да је њему то јасно (јер ради у Управи за трезор ), али да им одговара да тако говори на седници. Чак и након одустанка од отвореног дијалога са мном на седници Скупштине, Јован Лазаров је гостујући у Политбироу РТВ, све ове спинове поновио, при чему није имао реалног саговорника на тему, већ уредника, коме ово или није најјасније или не сме и не жели да му опонира.
Оно што превазилази наш дуел јесте чињеница да Покрајинска влада није урадила ништа по питању иницијативе за доношење Закона о финансирању АПВ, упркос обећању датом у експозеу Игора Мировића јуна 2016, и то 11 година од истека Уставне обавезе његовог доношења (2008.) и вишеструким обећањима. ( https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/060217/060217-vest4.html).
У каквој је ово вези?
Пре свега практичној и по власт корисној…
Извршење уставне обавезе у износу од 7% буџета АПВ у односу на републички, те најмање 3/7 на капиталне пројекте у АПВ, власт заправо фингира, измишљајући инвестиције за које је свесна да их неће завршити. Све лепо делује у нацрту буџета, задовољава на папиру и премашује уставну обавезу, али у реалности није ништа сем пуког бакшиша. Наравно, нема ни одговорности за нереализовано и пренето у наредну годину.
На средини ове године, напрасно су одлучили да републичком буџету врате целокупан износ из буџета АПВ за брзе саобраћајнице Нови Сад-Зрењанин и Зрењанин- Борча, којима су махали годинама без икакве реализације, као уосталом, и Фрушкогорским коридором. На крају је најтрагичнија набавка два дигитална линерана акцелератора са пратећом опремом, тек сада на извршењу од 40%. Пацијенти који по природи болести нису имали времена да чекају, то су морали, и то четири године и још ће, све док извршење не буде 100% .
Колики је дебаланс обећаних пројеката у односу на реализоване, можете упоредити читајући споменути експозе, који је јавно доступан и на интернету.
Александар Зеленски,
посланик “Доста је било” у Скупштини АПВ
Коментариши