Ауторски текст

Како ЕУ план за миграцију из Африке у Европу обавезује Србију?

Парламент Европске Уније је крајем марта ове године изгласао резолуцију о „Суштинским правима људи афричког порекла у Европи“. Ради се о 28 захтева упућених ЕУ комисији, Савету ЕУ и свим државама чланицама Уније понаособ. Овај документ, по бројним ставкама контроверзног садржаја и донешен далеко од очију медија и самим тим од европске јавности, је упадљиво у складу са скорашњим изјавама председника СНС-а Александра Вучића о насељавању миграната у Србију као услову за опстанак нације.

У поменутом документу се изражава потреба да европске земље целим низом мера, које дотичу практично све сфере друштва, исправе историјску неправду нанесену људима афричког порекла пре свега у периоду колонијализма, али и после њега.

Полазећи од паушалне констатације да практично у целој ЕУ постоји структурни расизам против људи афричког порекла, то укључује осим свеобухватне заштите од расне дискриминације између осталог како посебно туторство на тржишту рада и становања, у образовању, здравству, судству и у администрацији уопштено, тако и фаворизовање људи афричког порекла у медијима или њихово изузеће од појединих криминалистичких пракси.

Посебно далекосежном се међутим чини тачка 23. поменутог документа у којој се од ЕУ комисије и држава чланица тражи да, „узимајући у обзир постојеће правне одредбе и процедуре, обезбеде да мигранти, избеглице и азиланти сигурним и легалним путем могу да допутују у ЕУ.“ Нема ни даље дефиницје нити евентуалних задршки што се статуса или броја људи тиче који желе да се настање у Европи.

Стивен Смит, аутор и професор за афричке студије на Дјук универзитету у САД, у својој широко запаженој публикацији La ruée vers l’Europe/The Scramble for Europe из 2018. у контексту миграција из Африке тврди да ће Европа до 2050 морати да прими између 150 – 200 милиона људи са тог континента. Тренутно их је у ЕУ око 15 милиона, док укупан број становника ЕУ износи 513,5 милиона.

Чак и под претпоставком да се поменуте мере ЕУ спроведу у максималном обиму и да се прогнозе Стивена Смита обистине, нас овде у Србији све то на први поглед не би морало посебно да заокупира. Нисмо бивша колонијална сила, нисмо чланица ЕУ, штавише се и не граничимо са земљама у које се упутио највећи део миграната.

Недавне изјаве Александра Вучића у Скупштини Србије међутим сеју основану сумњу да све није баш тако просто. Први човек СНСа се наиме изричито залаже за политику која би омогућила миграцију људи како из Азије тако и децидно из (субсахарске) Африке у Србију са крајњим циљем да се макар у централној Србији одржи ниво наталитета неопходан за избегавање сценарија у којем су нам „мале шансе да говоримо о сопственом опстанку“.

Ти ставови се надовезују на Вучићеву изјаву из 2018. да ће Србија до 2028. постићи “нулти миграциони салдо”, дакле да ће се тада изједначити број људи који одлазе из наше земље и оних који као мигранти остају овде, док ће од 2030. долазити више миграната него што наших грађана напушта своју земљу.

Нека од питања која произилазе из свега наведеног би требало да гласе:
За ЕУ:
Да ли заиста сматра да ће се неправде колонијализма и империјализма у Африци поништити тако што ће се свим земљама ЕУ, па и оним које немају никакву колонијалну прошлост, наметнути колективна кривица, одговорност и социополитичке обавезе у складу са тиме?

Зар не би било много боље да ЕУ својим капацитетима допринесе решавању хроничних социополитичких проблема на лицу места у Африци, уместо да решењем представља исељавање непознатог броја Африканаца у Европу?

Ако се људима афричког порекла селективно признаје да су у току историје “битно допринели изградњи Европе”, да ли таква признања не следују и Србима и осталим “гастарбајтерским” заједницама?

За власт у Србији:
Зашто Србија, која није чланица ЕУ, прати немачку (или аустријску) миграциону политику у стопу, иако то не чине ни поједине чланице ЕУ као нпр. Пољска, Чешка, Мађарска или Словачка?

Зашто је боље решење да отишле Србе замене и у перспективи бројчано надмаше мигранти, уместо да се створе услови да српско становништво остане у својој земљи и да се они што су је протеклих година напустили врате?

С којим циљем Србија издаје одређене папире мигрантима чиме административно постаје “земља првог уласка” мимо Грчке, Северне Македоније и Бугарске које то не раде?

Игор Гајић

члан ОО ДЈБ Краљево

Доста је било

Доста је било

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар