Komentar

Zašto bi bilo ko bio protiv državne kontrole kvaliteta vakcina?

Iz potpuno nerazumljivih razloga, jednostavan zahtev narodnih poslanika DJB da država stvori sve potrebne uslove za kontrolu kvaliteta vakcina koje uvozimo naišao je na žestoku osudu prof. dr Radovanovića, epidemiologa u penziji.

U tekstu koji je list Danas objavio 11. decembra prof. dr Radovanović, nakon pokušaja omalovažavanja narodnih poslanika DJB, pokušava da minimizira značaj činjenice da Srbija ne samo da nema laboratoriju u kojoj bi se proveravao sastav uvoznih vakcina pre njihovog puštanja u promet, već praktično tvrdi da je zahtev stručnjaka iz Instituta Batut da donesemo Pravilnik o stručnim kriterijumima koje vakcine moraju ispuniti – nerazuman.

Umesto što deli političke savete narodnim poslanicima da ne „zatrpavaju“ javnost bilo kojom temom koja nije „insistiranje na skandalu s oružjem i marihuanom“, prof. dr Radovanović bi morao znati da roditelje u Srbiji najviše zanima upravo način kontrole lekova i vakcina u Srbiji, kao i koje laboratorije su zadužene za proveru tog kvaliteta i na osnovu kojih pravilnika.

Neshvatljivo je da bilo ko, a posebno bilo koji epidemiolog, narodne poslanike koji ističu zahtev za kontrolu farmaceutske industrije proglasi antivakserima. Zašto bi bilo kome ko brine za zdravlje građana Srbije, a ne profit farmaceutske industrije, smetala kontrola? Zašto bi bilo ko verovao farmaceutskoj industriji na reč?

Po prof. dr Radovanoviću, cela država je u rasulu, nijedna institucija sistema ne radi, ali je sa proverom vakcina sve u savršenom redu. Interes farmaceutske industrije je profit, ne zdravlje: da prodaju što više svojih proizvoda. Velike farmaceutske kompanije finansijski pomažu sve koji ih brane od kontrole.

Kako je B92 utvrdio 2011. godine velike farmaceutske kompanije GlaxoSmithKline i Sanoffi Pasteur pomažu njegovu NVO Liga za imunizaciju, a otkriveno je i da je radio kao savetnik Svetske zdravstvene organizacije koja štiti interese farmaceutske industrije.

Umesto paušalnih ocena da je sa procedurom za kontrolu kvaliteta uvoznih vakcina kod nas sve u najboljem redu, te etiketiranja zabrinutih roditelja kao „neobaveštenih“ i „naivnih“, prof. dr Radovanović bi morao jasno odgovori na tri jednostavna pitanja.

Prvo, zašto nemamo propisane stručne kriterijume za registraciju vakcina i imunobioloških preparata? Centar za prevenciju i kontrolu bolesti IZJZS „Dr Milan Jovanović Batut“ u svom Izveštaju o sprovedenoj imunizaciji na teritoriji Republike Srbije u 2011. godini na str. 42. kaže: „…potrebno je urediti pored pravnih i stručne kriterujume“ u ovom postupku.

Drugim rečima, iako imamo propisano da vakcine koje uvozimo moraju uz sebe da imaju razne papire (pravni kriterijumi), pa i one o njihovom sastavu, naša država nije propisala sa čime da ih uporedimo, tj. šta u vakcinama sme, a šta ne sme biti, uprkos činjenici da to naša struka (Institut Batut) zahteva. Zašto? Zar je racionalno slepo verovati farmaceutskoj industriji? Zar u istoriji farmaceutske industrije nemamo dovoljno primera koji nam govore da to i nije baš najpametniji pristup?

Drugo, u istom izveštaju Instituta Batut, na istoj stranici može se pročitati sledeće: „Oralna polio vakcina proizvođača Sanofi Pastera nije registrovana od strane ALIMS-a i nema dozvolu za prometovanje, a distribuirana je vakcinalnim punktovima u skladu sa podzakonskim aktima tokom godine….“ Dakle, ni jedina propisana – pravna procedura – ne poštuje se uvek. Kako iko pomeže kriviti roditelje zbog zabrinutosti za bezbednost i kvalitet vakcina, kada nam se dešavaju ovakvi propusti?

Treće, u odeljku „Distribucija i utrošak vakcina“ već pomenutog Izveštaja Instituta Batut navodi se da smo 2011. godine bacili 22,6% dT vakcine zato što je „imala kraći rok trajanja od predviđenog ugovornim obavezama“. U slučaju MMR vakcine, čak 32% je doživelo istu sudbinu zbog ispadanja iz hladnog lanca i isteklog roka trajanja vakcine. Još smo najmanje novca poreskih obveznika poklonili farmaceutskoj industriji u slučaju Hib vakcine gde je „samo“ 13,4% propalo zbog „prekida u hladnom lancu i distribucije vakcina s kratkim rokom trajanja“. Kako je moguće da od inostranog dobavljača uopšte prihvatimo vakcine čiji rok trajanja ne odgovara roku koji stoji u potpisanom ugovoru? Zar iko može kriviti roditelje koji, nakon što to pročitaju, pomisle: Ako se farmaceutska industrija tako ucenjivački ponaša prema nama uprkos potpisanom ugovoru, ako nastupa sa stavom „uzmi ili ostavi“, više je nego potrebno detaljno proveriti kakav je sastav i kvalitet vakcina koje nam isporučuju.

Narodni poslanici DJB su se u Narodnoj skupštini Srbije zalagali, i nastaviće da se zalažu za donošenje svih neophodnih propisa i stvaranje svih neophodnih uslova da se i uvozne vakcine i uvozni lekovi i uvozna hrana podrobno i suštinski kontrolišu, kako bi građani i roditelji bili spokojni da su oni kvalitetni i bezbedni.

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Komentariši

Klikni ovde da postaviš komentar