Prof. dr Jovan Antović: Ne postoji nijedan razlog da narod bude u mega marketima, a da ne bude na Svetoj liturgiji

O pandemiji virusa COVID-19, sprečavanju vernika SPC da učestvuju u proslavi jednog od dva najveća Hrišćanska praznika- Vaskrsa, najavama mandatorne vakcinacije i čipovanja svetske populacije i odnosu Švedske prema pandemiji razgovaramo sa Prof. dr Jovanom Antovićem, jednim od od najboljih stručnjaka u oblasti hematologije u svetu, profesorom na Institutu „Karolinska“ u Stokholmu. 

Poštovani profesore Antoviću, kakav je vaš sveukupni pogled na pandemiju VIRUSA COVID-19? 

Ja sam u početku bio sklon da ne verujem da je virus nešto drugo od običnog malo promenjenog virusa gripa. Međutim ono što se dešava mi je donekle promenilo stav. Virus postoji i on je verovatno malo više zarazan nego virus gripa ali ni približno kako nam predstavljaju. Island je testirao 8% populacije i pronašao virus u samo 0,6% (1). U Karolinska univerzitetskoj bolnici u kojoj ja radim je pre par dana prikazano testiranje svih trudnica koje su od proglašenja pandemije došle na porođaj i pokazano je da oko 7% ima virus, bez prisustva simptoma (2). Bez obzira koja je od ovih cifara tačna (verovatno je istina negde između) broj inficiranih je daleko od „stravičnog“ kako nam se predstavlja.

Sa druge strane postavlja se pitanje pouzdanosti testova. Sa jedne strane postoje lažno negativni u oko 50% slučajeva ali takođe i lažno pozitivni u preko 80% odnosno u post-hok analizi u oko skoro 50% (znači verovatnoća da rezultat bude tačan je otprilike ista kao da bacite novčić). Interesantno da je ta referenca iz 中华流行病学杂志中华流行病学杂志 (Chinese J of Epidemiology) povučena (retracted)  i nije je moguće više naći na Pubmed-u (3).

Što se tiče smrtnosti, ona je verovatno slična običnom gripu u nekoj malo „jačoj“ sezoni čak i po samom dr Fauci-ju (4).

Kod onih koji se razbole (preko 80% zaraženih nema nikakve simptome, a preko 10% blage) u oko 5% pacijenata klinička slika može da bude jako dramatična i fatalna. Pri tome najugroženiji su stariji pacijenti, muškarci sa dramatičnim osnovnim bolestima (ti pacijenti umiru SA virusom, ne OD njega (5).

Ono što predstavlja problem, što zbunjuje i donekle plaši, je mali broj pacijenata naizgled zdravih koji imaju hiperimunu reakciju i razvijaju teške plućne poremećaje tzv. pluća poput „neprozirnog mlečnog stakla“ (6). Ona se viđa kod takvih pacijenata i u Švedskoj. Šta je razlog ovakvoj hiperreakciji možda je najbolje objasnio moj prof. Kamenov rekavši da oni koji se razboljevaju ili imaju neku bolest za koju nisu znali ili hiperreaktivnost imunog sistema (7).

Interesantno je da je urađen „sekvensing“ virusa, odnosno da je ispitana njegova struktura (8). Otkriveno je da se u njemu nalazi tzv. furin like cleavage site koji ne postoji kod drugih virusa iz ove grupe. Pošto su pluća bogata furinom, on može da razotkrije i stabilizuje virus povećavajući mu virulenciju a i efekat u plućima. E sad da li je moguće da priroda sama napravi tako preciznu 12 nukleotida upstream mutaciju je drugo pitanje u koje ja neću da ulazim.

Moje mišljenje je da je problem i jedan od razloga ovakvog haosa (medicinskog, i ovde neću ulazim u potencijalne geopolitičke razloge) je prenapregnutost zdravstvenog sistema u zapadnom svetu zbog permanentnih mera štednje i rizika da sistem bude preopterećen. E pa gospodo da vidite kako je nama (sam sam kao mlad lekar bio u toj koži) bilo kada smo trebali da odlučujemo da li ćemo starijima od 65 godina davati citostatsku terapiju.

Sa druge strane važno je (ovo je moje mišljenje, ali mislim da su i moje švedske kolege sve više na toj strani) ne „prelečiti“ pacijenta. Sećam se reči kako mojih učitelja, tako i mog oca koji je bio  sjajan neurohirurg ali pre svega odličan doktor, ne preterivati sa lečenjem da se ne bi naškodilo pacijentu (primum non nocere).

Ono što je meni interesantno u većini dostupnih studija (ključna studija objavljena je u časopisu Lancet (9) ukazuju da pacijenti imaju: povećan broj neutrofila, smanjenje limfocita, povećan CRP što nisu znaci (primarno) virusne infekcije. Znači radi se ili o bakterijskoj suprainfekciji ili o neproporcionalno jakom imunološkom odgovoru. Pored toga, svi opisuju značajnu aktivaciju koagulacije i kao posledicu toga oštećenje pluća (9, 10). Ovo je već moja oblast i jako mi je drago što sam zajedno sa kolegama kliničarima sa Karolinske učestvovao  u preporukama za upotrebu antitrombotske terapije kod pacijenata sa ovim virusom (11).

Ja mislim da čovek najbolje može da stoji iza svojih reči ličnim primerom. Ja mogu da ne budem u pravu (mnogo je toga nepoznatog oko ovog virusa) ali ono što sam ostavio supruzi (koja je takođe vanredni profesor i pri tome kliničar reumatolog) kako bi da ona insistira da me leče ako bez svesti stignem do intenzivne nege:

1. Hidroksiklorokin 400 mg dnevno (kažu štetan je – pa on se daje reumatološkim bolesnicima po 10-20 godina;
   uzima se preventivno kod ljudi koji idu u malarična područja);
2. Azitromicin 500 mcg dnevno
3. Remdisevir (ne bih voleo antiviralni lek, ali ako baš mora – a potpuno je nepoznato da li uopšte deluje – onda ovaj)
4. Nikako respirator (osim ako su mišići istrošeni ili ako je inhibiran centar u centralnom nervnom sistemu).
   Povećanje dotura kiseonika nije indikacija za mehaničku ventilaciju. Ona samo može da dodatno ošteti pluća ako se neselektivno koristi.

A da bi predupredili virus čuvajte imunitet. Znači: bez straha a naročito bez panike. Stres je vodeći faktor rizika za sve bolesti. Pored toga:

1. C-vitamin 1 g dnevno
2. D-vitamin 20 mcg dnevno
3. B-kompleks
4. Cink 15 mcg dnevno.

Na kraju, uključite mozak, jer ako nešto nije logično obično nije istinito.

Svi podaci dostupni na svim medijima širom sveta o broju zaraženih, obolelih  i preminulih dolaze sa John Hopkins Institutet Baltimor koji je bio glavni igrač u simulaciji (planiranju) pandemije a britanska vlada je 19-og marta 2020 skinula virus sa liste infektivnih bolesti sa visokim posledicama (12).

Mislite o tome.

I neka vas Gospod čuva.

Srpska napredna stranka je u svom  saopštenju za javnost od 03.04.2020., istakla da je ona „uz Komunističku partiju Kine i brojne stranke širom sveta, potpisnica Zajedničkog otvorenog pisma političkih partija sveta o bližoj međunarodnoj saradnji u borbi protiv virusa COVID-19.  SNS je tim povodom istakla: „Smatramo da je izbijanje virusa COVID-19 razotkrilo potrebu da sve zemlje dodatno podstaknu izglede za globalnu upravu u ostvarenju zajedničkog rasta kroz diskusiju i saradnju, te da podrže vodeću ulogu Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije u globalnoj upravi javnim zdravstvom. Pozivamo sve strane da povećaju koordinaciju i saradnju u okviru grupe G-20 i drugih međunarodnih mehanizama za efikasnu međunarodnu prevenciju i kontrolu dok težimo da izgradimo globalnu zajednicu sa zajedničkom budućnošću za javno zdravlje“.

Kakvo je vaše mišljenje o ustrojstvu globalnog zdravstvenog sistema pod upravom UN i SZO koju finansiraju privatne fondacije u iznosu većem od 80% pri čemu je drugi najveći finansijer Bil Gejts, čovek bez fakultetske diplome, najveći promoter pandemisjke apokalipse i mandatorne vakcinacije? 

Za razliku od prethodnog pitanja ovo ne spada u delokrug mog stručnog znanja i mogu samo da iznesem svoje mišljenje na osnovu informacija koje su mi dostupne i koje pokušavam da ukrstim i izvršim logičnu analizu a zatim sintezu.

Mislim da je nama Srbima dosta komunizma. Otkud da jedna tzv. narodna partija potpisuje neki dokument zajedno sa komunističkom partijom. Bojim se da čak i ako izuzmemo priču da je Kina nova eksperimentalna država novog svetskog poretka već ako je sama i autentična, ja se bojim da ćemo ako dođe do kineske jako žaliti za američkom hegemonijom.

Iskustvo me uči, a i sve one koje razmišljaju svojom glavom, da filantropija ne postoji. Globalne korporacije i ustanove čak i ako nemaju skrivenu agendu svakako ništa ne rade ako to nije u interesu njihovog profita. Saradnja da, ali naddržavne organizacije nikako.

Bil Gejts je naravno samo eksponent. Da li zaista neko ko ga pogleda može da veruje da je on genijalac, pa makar i zao. On je samo izbačen da kaže ono što drugi misle i žele da uvedu. Mislim da onaj ko ima uši da čuje i oči da vidi nema potrebe da traži dodatna obrazloženja.

* Srbija je u kontekstu pandemije VIRUSA COVID-19, izložena uvođenju vanrednog stanja uz kršenje Ustava Republike Srbije, i u tom kontekstu su i vernici SPC onemogućeni da učestvuju u proslavi jednog od dva najveća Hrišćanska praznika- Vaskrsa? Kakav je vaš stav u vezi sa opravdanošću ovakvih mera iz ugla vaše profesije?

Ja sam relativno od skoro u pokušaju da se približim pravoj veri. Od relativnog tradicionaliste tek sam u poslednjih par godina počeo da redovno postim, ispovedam se i pričešćujem, pa sam isuviše grešan da bih nekome mogao da dajem savete, ili ne daj Bože da sudim. Kako god, čitajući ne samo Otkrovenje već i Svete Oce ne smem da oćutim i kažem da je sve što se dešava slučajno. Sigurno nije, ali i dalje verovatno od nas zavisi. Gospod će pomoći ako ima kome. Na žalost i u Stokholmu su liturgije za narod prekinute (kada je švedska crkva to isto uradila). Slava Gospodu, u drugim pravoslavnim crkvama u Švedskoj se liturgije održavaju, pridržavajući se zaštitnih i epidemioloških mera.

Svesno preuzimajući rizik da mi se zameri na hipokriziji, jer ja sam grešnik tek u početku upoznavanja vere i okretanja jedinom i svemoćnom Gospodu, ako u stranim zemljama promene u liturgijskom životu (donekle) mogu da se razumeju, jer smo mi gosti i moramo zadržavati tzv. niski profil, u Srbiji, koja je kako Gospod nalaže i predanje nam govori- pravoslavna zemlja  – ostaviti verujući narod bez Vaskršnje liturgije može se objasniti samo bezumljem. Ja neki svoj mir pokušavam da nađem gledajući liturgiju iz Svetog Jelisavetskog manastira iz Minska (Slava Gospodu, naša pravoslavna braća Belorusi, Gruzijci će nas kod Gospoda provesti kroz ovo i poraditi i na našem Spasenju) uz tešenje da bih to radio i da živim i nekom gradu u inostranstvu, stotinama kilometara od pravoslavne crkve. Ipak smo blagosloveni da imamo svoju crkvu u kojoj se možemo pričestiti. A da dozvolim sebi da nešto grešan dodam: Ako poslušamo predsednika proslavićemo najsrećniji i najsvetiji Hrišćanski praznik Vaskrs uz bogatu trpezu i televizijski program, oprosti mi Gospode na sablažnjenju, kao da slavimo najveći komunistički praznik – Novu godinu.

Što se tiče pričešća, tu ne postoji medicinsko obrazloženje. To je pitanje jedino i isključivo Vere. Oni koji veruju da kroz Sveto Pričešće uzimaju Sveto Telo Hristovo i Svetu Krv Hristovu nemaju dilemu da to spasenje ne može da nosi nikakvu zarazu, već samo i jedino vrhunski lek nad lekovima – lek Spasenja. Oni drugi, koji poput katolika i protestanata doživljavaju to isključivo na simboličkoj ravni, verovatno imaju drugačiji pristup.

Da na kraju dam svoje medicinsko mišljenje: Uz poštovanje epidemioloških mera udaljenosti prilikom stajanja u portama, ne postoji nijedan razlog da narod bude u marketima, a da ne bude na Svetoj Liturgiji u ovim danima Strasne sedmice i Vaskrsa. O Svetom Pričešću ja grešan ne želim da govorim, ali nas 2000 godina Hrišćanstva uči da ne postoji nikakav smisao postavljanja takvog pitanja. Izvor Večnog života Boga jedinoga ne može ni pod kakvim uslovima biti izvor zaraze.

* Švedska, zemlja u kojoj živite i radite, čvrsto stoji na stanovištu odbrane demokratskog, ekonomskog i medicinskog suvereniteta, pokazujući u praksi opravdanost takvog puta. Kakvo je vaše mišljenje o perspektivama Švedske da se odupre pritisku globalista i preuzimanja domena javnog zdravlja od strane globalističkih mega institucija?

Ja sam pre izvesnog vremena rekao da posle 20 godina prvi put osećam da sam srećan što živim u ovoj zemlji. Mislim da Šveđani rade odličan posao. Prva opcija je da virus nije toliko opasan koliko nam pričaju i da oni to znaju, pa da se u skladu sa tim ponašaju. Druga je da on jeste dosta zarazan i da neće nestati. Znači, kad se države otvore, dolazi do novog skoka broja zaraženih. U međuvremenu je Švedska stvorila kolektivni imunitet,  jer država ne može da bude zatvorena večito. Malo ljudi će umreti od ili sa virusom, ali će mnogo umreti od depresije, nasilja u porodici, dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja i konačno od gladi, ako ne budu imali posla i primanja.

Uprkos glasovima koji pokušavaju da provedu agendu, izgleda da vlada sluša stručnjake (ne struku, šta god to značilo) i da se rezultati pokazuju. U vreme dok ovo pričamo (13 april) izgleda da dolazi do pada broja obolelih i zaraženih, iako će zbog Uskršnjih praznika konačna situacija moći da se tačno proceni za 1-2 dana.

Mislim da je najvažnije u Švedskoj to što narod veruje svojoj vladi i spreman je da je sluša, jer ga uglavnom nije previše razočarala. Upravo zbog toga je narod spreman da sluša savete koji su upravo to – saveti a ne naredbe. Zreloj deci (narodima) daju se saveti. Naredbe se izdaju onima koje potcenjuješ.

Iz ove perspektive mi je jasno kako je zemlja uspela da se razvije i ne ratuje preko 200 godina. Oni rade ono što je dobro za njih i njihovu naciju za koju su svesni da je mala i da mora da pokuša da nađe svoje mesto bez mnogo pokazivanja mišića. Zato sam optimista što se tiče izlaska Švedske iz ove krize.

Sa druge strane, što se tiče dalje perspektive, optimizam mi nije toliki. Ako se sećate naših razgovora od ranije ja smatram da ova zemlja pripada neoliberalnom socijalnom eksperimentu. Na žalost, čini mi se da je Srbija još i veći (ulaženje u detalje i obrazloženja bi oduzelo previše vremena) globalistički eksperiment i da je sve ovo što se dešava slika toga i da se ako uspe u Srbiji nakon Kine onda može da se uvodi u druge „demokratije“ zapadnog sveta bez ikakvog problema.

Da se vratim na Švedsku, voleo bih da nisam u pravu ali se bojim šta će nas u Švedskoj sačekati iza ugla da li će to biti obavezna vakcinacija, čip ili nešto još gore, upravo zbog činjenice da je poverenje u vladu još dodatno uvećano pa se narodu može „prodati“ mnogo toga. Ljudi kratko pamte i zaboravili su koliko je dece dobilo narkolepsiju posle vakcine protiv „svinjskog gripa“.

* Kakvo je vaše mišljenje o globalnoj mandatornoj vakcinaciji svetske populacije, sveopštem čipovanju kao preduslovu „života“ i 5G mreži koja se u toku „vanrednih stanja“ uspostavlja u svetu?

Da krenem od one klasične rečenice svih lekara. Ja nisam antivakcinaš. Ja sam kao dete vakcinisan protiv svih dečijih bolesti i kao trogodišnjak protiv variole. Moja deca su takođe vakcinisana protiv svih dečijih bolesti uključujući i tuberkulozu (sin u Srbiji, ćerka u Sloveniji, iako to u Švedskoj nije obavezna vakcina).

Ali:

Dok smo boravili u Sloveniji, sin je trebao da primi vakcinu protiv hepatitisa B. Ja sam bio spreman da idem na sud da je ne primi. U to vreme imao sam sreću da se pojavio rad o povećanoj pojavi multiple skleroze posle vakcinacije protiv hepatitisa B i pokazao njegovoj doktorki koja nije poslala prijavu. Sasvim druga priča, čak i ako uzmemo da podaci o komplikacijama nisu tačni i da treba da verujemo dobročiniteljima iz farmaceutske industrije, postavlja se pitanje zašto novorođeno dete treba da dobije vakcinu protiv bolesti koja se prenosi krvlju ili seksualnim putem. Zašto ne dobije tu vakcinu u pubertetu ili još bolje zašto se ne radi na objašnjenjima rizika od seksualno prenosivih bolesti, ili ne daj Bože intravenske narkomanije. Pri tom, za mnogo opasniji hepatitis C, koji se prenosi na isti način, vakcina ne postoji.

Druga priča je „svinjski grip“. Pritisak javnog mnjenja nije bio baš toliki kao sad, ali je bio veliki. Supruga i ja smo i jednom momentu pomislili – a šta ako mi grešimo. I onda smo jedno drugom potpisali dokument u kome smo napisali da ako smo pogrešili i ako nam se deca razbole mi smo zajedno doneli odluku. Ispostavilo se da nije bila pogrešna.

Konačno HPV vakcina. Kada me pitaju za mišljenje ja kažem da je naša ćerka nije dobila. Ona i ako štiti – štiti samo od par subtipova infekcije, šta je sa drugima. Ponovo, mnogo je bolje naučiti svoje dete šta su seksualno prenosive bolesti i kako da se zaštiti (najradije čuvanjem čestitosti pre braka ali ako već pogreši) a ne da prima vakcinu.

Iz navedenog se vidi da ja nisam apriori protiv vakcina. Onih koje su razvijane godinama i sa kojima imamo iskustva naravno. Ove razvijene na brzinu i koje se daju u sumnjivim indikacijama naravno ne.

Tu se krije odgovor i na pitanje vakcine za ovaj virus. Ja sam javno rekao mom prefektu na institutu i mom šefu na klinici da ja vakcinu neću primiti po cenu gubitka posla, gubitka svih građanskih prava. Jednostavno da bi se razvila sigurna i efikasna vakcina treba između 5-10 godina. Vakcina protiv ovoga  što nije ni približno toliko opasno HVALA LEPO a da učestvujem u izgradnji kolektivnog imuniteta mislim da nema potrebe. Kako ja bolestan mogu da zarazim vakcinisanog!!!???

Tu dolazimo i do priče o čipu. Da se razumemo, ja i sladoled deci plaćam karticom i nemam neki problem sa tim jer nemam šta da krijem. Znači mogu da me prate koliko hoće. Ne gasim mobilni. Prisluškujte slobodno  sve što pričam ja pričam javno -većinu stvari iz ovog intervjua možete naći u mojoj komunikaciji sa prijateljima i kolegama. Takođe, da mi šalju reklame, pa šta. Ja koristim Internet na dobro i da na stranici imam 95% reklama ja ih neću primetiti i baviću se onim zbog čega sam otvorio stranicu, makar to bilo na samo 5% stranice. A sada, ako me blokiraju i uzmu mi sve pogodnosti, pa šta – kako došlo tako i otišlo. Ako ne budem imao od čega da živim – pa dobro. Svak je rođen za jedared mrijeti dok čast i bruka živje dovijeka.

To vam je odgovor i na temu čipovanja. Pa naravno da NE. E sada, ako me drže više njih i daju mi na silu, tu malo toga mogu da uradim. Ali dobrovoljno naravno NIKADA. Da li to znači da ćemo patiti. Verovatno. Da li će nam porodica patiti. Skoro sigurno. Da li to znači da treba popustiti. JASNO I GLASNO – NE.

Što se tiče 5G ja o tome zaista nemam nikakve informacije ni znanja. Međutim ako znamo da je preko 60% našeg tela voda, možemo samo pretpostaviti kako visoke frekvencije mogu da utiču na molekule vode. Tako da možemo samo pretpostaviti šta visoke frekvence mogu da urade našem telu. Sa druge strane, činjenica da se protiv histerije oko pandemije može pisati, ali protiv 5G –nikako, meni je dovoljna da pobudi sumnju. Ja sam isuviše mator da verujem u slučajnosti. Ipak mislim da i tu treba dozvoliti poštenim stručnjacima da daju svoje mišljenje.

Da pokušam da zaokružim odgovor na ovo pitanje. Postoje samo dve stvari od kojih se strah ne može izbeći. Jedno je fizičko i to je smrt. Kažu da se od smrti ne plaše samo apsolutni ateisti i apsolutni vernici. Ja nisam ateista, ali, na žalost, grešan nisam, ni apsolutni vernik, ali sve je u Božijim rukama. Zato se smrti ne treba plašiti a nas pravoslavne ovo vreme Vaskrsa uči da se njoj radujemo.

Drugi strah nas verujućih (iako je to pleonazam ne postoje neverujući a zaista pravoslavni) pravoslavnih je strah od čipovanja. Za to nam je opet data slobodna volja i svakom je data slobodna volja da donese odluku, ali mora znati da nakon toga popravnog nema.

Da na kraju završim onako kako što sam pre par meseci završio intervju za časopis Blagodarje – da sam ja pesimistični optimista. Nisam očekivao da će se ovo ovako brzo razvijati. Nadao sam se da će nas ova čaša mimoići za naših života pa čak i života naše dece i unuka. Na žalost, više nisam siguran. Bojim se da nas puno toga čeka u sledećih deset godina. Ali samo od nas sve zavisi, ne možemo prebaciti odgovornost na nikoga drugog. Svako može da radi samo i isključivo na svom spasenju. Možemo reći drugima najpre najbližima ali spasiti možemo samo sebe.

Ja rekoh i pokušah da spasim dušu svoju.

Kako činili tako nam Gospod pomogao. I neka Gospod Isus Hrist radi molitava prečiste Svoje Matere i svih Svetih pomiluje nas grešne.

Razgovarala: dr Biljana Đorović
Izvor: Fejsbuk reporter

Dr Jovan Antović je diplomirao nakon samo četiri godine i deset meseci, (1993. godine) na Medicinskom fakultetu u rodnom Nišu, zbog čega je proglašen najboljim svršenim studentom Univerziteta u Nišu i najboljim studentom medicine do tada, po mišljenju Srpskog lekarskog društva. Magistrirao je 1997. na matičnom fakultetu, a specijalizirao naredne godine na Klinici za hematologiju Kliničkog centra u Nišu. U periodu od oktobra 1998. do januara 1999. bio je stipendista Centra za hemofiliju i trombozu Univerziteta Severne Karoline u Čepel Hilu (SAD), da bi 2003. odbranio doktorat iz oblasti koagulacije na Institutu „Karolinska“ u Stokholmu, gde i danas radi kao viši konsultant na Kliničkoj hemiji Univerzitetske bolnice i kao vanredni profesor / viši predavač pri Departmanu za molekularnu medicinu i hirurgiju. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja za svoj rad i autor ili koautor više od pedeset članaka objavljenih u recenziranim međunarodnim časopisima koji su citirani više od 500 puta. Takođe, koautor je dva izdanja knjige Essential Guide to Blood Coagulation.

Pročitajte još i:

Dr Miroslav Radman otvoreno govori o cirkuzantima na vlasti, lažnim naučnicima, industriji gluposti i o virusu koji uopšte nije problem

Sjajne vesti iz Bona: Virus ne ostaje u vazduhu, na hlebu, voću, povrću…

Dr Lidija Gajski: Korona histerija je prevara! Lažiraju li se brojke i manipuliše li se podacima?

Ugledni profesor Valerije Vrček ekskluzivno: Kako su nas lagali, borba protiv koronavirusa opasnija je od same bolesti

Saša Radulović za NIN: Prava opasnost je diktatura