Није ли жалосно што су нам најстарији изложени оваквој тортури која траје недељама? Додуше, сложићемо се да та тортура одавно узима маха, само се лица која је врше смењују из године у годину.
Испрани мозгови услед гледања „културолошког“ садржаја телевизије, сервиране лажи у које човек више не може ни да не поверује јер заиста постају истина (читај, живимо их дуго), немоћ која све више узима маха јер они који би нешто променили осећају да су сами у томе услед чега одустану од било какве замисли.
Знам да има превише нас који желе промену, желе бољи живот и нажалост нећемо бити ни близу истог уколико се не побунимо. Но, не на интернету јер је вредност изреченог на њему минимална и нема учинка, већ на улицама. Треба показати да смо сложни, јер ко ће да брани нашу државу од криминала, незаситих политичара и њихових пратилаца ако нећемо ми?
Колико ће нам још времена требати да се освестимо и скапирамо колико наши животи вреде, да узмемо ствар у своје руке и за исте се изборимо?
Да ли смо спремни да напокон дишемо пуним плућима, без терета којим нам годинама оптерећују плећа?
Ја, јесам.
Силвија Божић, Потпредседница Општинског одбора ДЈБ Раковица
Коментариши