Nije li žalosno što su nam najstariji izloženi ovakvoj torturi koja traje nedeljama? Doduše, složićemo se da ta tortura odavno uzima maha, samo se lica koja je vrše smenjuju iz godine u godinu.
Isprani mozgovi usled gledanja „kulturološkog“ sadržaja televizije, servirane laži u koje čovek više ne može ni da ne poveruje jer zaista postaju istina (čitaj, živimo ih dugo), nemoć koja sve više uzima maha jer oni koji bi nešto promenili osećaju da su sami u tome usled čega odustanu od bilo kakve zamisli.
Znam da ima previše nas koji žele promenu, žele bolji život i nažalost nećemo biti ni blizu istog ukoliko se ne pobunimo. No, ne na internetu jer je vrednost izrečenog na njemu minimalna i nema učinka, već na ulicama. Treba pokazati da smo složni, jer ko će da brani našu državu od kriminala, nezasitih političara i njihovih pratilaca ako nećemo mi?
Koliko će nam još vremena trebati da se osvestimo i skapiramo koliko naši životi vrede, da uzmemo stvar u svoje ruke i za iste se izborimo?
Da li smo spremni da napokon dišemo punim plućima, bez tereta kojim nam godinama opterećuju pleća?
Ja, jesam.
Silvija Božić, Potpredsednica Opštinskog odbora DJB Rakovica
Komentariši