Autorski tekst

Kod frizera normalno, a u Skupštinu u skafanderu

Iako prosečno informisani građani mogu zaključiti da je Srbija država u kojoj je predsednik Republike ne samo najviši organ vlasti već i suveren, to ipak nije tačno. Nosilac suverenosti je narod, a vrši je preko svojih izabranih predstavnika – narodnih poslanika u najvišem organi vlasti u državi, a to je Narodna skupština.

Činjenica je da je Narodna skupština protivustavno suspendovana još od proglašenja vanrednog stanja kao što je činjenica da je ogromna većina od 242 narodnih poslanika izdala svoje dužnosti koje ima prema narodu, kad je sramnim ćutanjem suštinski prihvatila tu suspenziju Skupštine. Isto tako, činjenica je da su se ovako ponašali poslanici jedno u Srbiji, s obzirom da svi parlamenti u svetu zasedaju i u vreme pandemije korona virusa donose odluke iz svoje nadležnosti. Za to vreme, državom Srbijom su upravljali i sve odluke donosili predstavnici izvršne vlasti. Narodna skupština, a to se odnosi i na narod kao nosioca suverenosti, doživela je možda najveće poniženje ikada.

Izgleda ipak da sa tu nije kraj poniženju parlamenta.. U medijima su se naime pojavile informacije da će se parlament konačno sastati uz određeni način zasedanja koji podrazumeva merenje temperature narodnim poslanicima, te obavezno nošenje vizira i rukavica. Svestan sam da se ove „mere“ u stanju opšte histerije koju su izvršna vlast, mediji i politički podobni lekari izazvali kod većine građana, nekima mogu učiniti i opravdanim. Upravo zbog toga, smatram da mi poslanička dužnost nalaže da javnosti objasnim ne samo zbog čega to nije slučaj već i dalje od toga, zbog čega je takav poslanički „ tretman“ opasan i ponižavajući ne samo za parlamentarce , već i i za demokratiju.

Najpre, „mere“ su besmislene. Kao što je poznato, virus se ne prenosi vazduhom već kapljično, pa je držanje odstojanja između poslanika sasvim dovoljno. Nošenje vizira i rukavica poslanika na određenoj udaljenosti od skupštine pravi pozorišnu predstavu za javnost, pa samim tim predstavlja zloupotrebu najvišeg organa vlasti u određene političke svrhe, za čije objašnjenje, na žalost nema prostora u ovom tekstu.

Osim toga, „mere „ nemaju osnov ni u jednom propisu koji reguliše obaveze narodnih poslanika, ali i ni u propisima koji bi evetnualno predsedniku skupštine ili nadležnom Odboru dali mogućnost da te „mere“ propiše. I dok su mogućnosti predsednika skupštine jasno propisane članom 244 Poslovnika, dotle Administrativni odbor može da propiše raspored sedenja poslanika, kao i određena prava i dužnosti poslanika, ali ne i ograničenja u pogledu njihovog psihičkog i fizičkog integriteta, u smislu obaveznog nošenja opreme ili tesitranja, jer to spada pod polje ograničenja osnovnih ljudskih prava poslanika o kojima može odlučiti jedino i isključivo Narodna skupština. To bi opet podrazumevalo da se skupština pre toga sastane bez bilo kakvih ograničenja u pogledu „opremljenosti“ ili „testiranosti“ narodnih poslanika.

Ukoliko narodni poslanici pristanu da im neko propiše obavezno nošenje „opreme“, bez stvarne potrebe i valjanog pravnog osnova, onda ne treba da se začude ni ako mu padne na pamet da propiše i obavezno nošenje trikoa ili ubrizgavanje mikročipova koji će im pratiti kretanje, samo ako tako odluči. Posledice su svakako jednake, a ogledaju se u ponižavanju i urušavanju parlamenta.

Narodni poslanici moraju biti svesni da prihvatanje protivpravno nametnutih ograničenja ne predstavlja samo njihovo pristajanje na nečiju samovolju bez ustavnog osnova, već i izdaju naroda koji predstavljaju. Zato ih sve molim da se sete zakletve koju su položili. Vlast je, kao uostalom i korona prolazna. Čast i bruka žive dovijeka.

Vojin Biljić
narodni poslanik i potpredsednik DJB

Pročitajte još i:

Kako Crta i Otvoreni parlament relativizuju državni udar

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Komentariši

Klikni ovde da postaviš komentar