Ministarstvo prosvete insistira da se u osnovnim i srednjim školama od 1. septembra poštuju potpuno nerazumne mere zaštite od korona virusa, usled čega trpe i deca i nastavnici. Paušalnim propisivanjem mera, bez ikakvog razmišljanja da li su one uopšte potrebne i mogu li se sprovesti u praksi uz postojeće ljudske resurse, Ministarstvo prosvete je kompletnu odgovornost sa sebe prebacilo na nastavnike i roditelje, prepuštajući ih da se dovijaju kako znaju i umeju da se zajedno snađu u veštački izazvanoj vanrednoj situaciji.
Podelom odeljenja na manje grupe sa kojima će se raditi, bez istovremenog angažovanja dodatnih nastavnika, Ministarstvo prosvete je dovelo prosvetne radnike u situaciju da bukvalno rade od jutra do sutra, dok se nastavnici koji punu normu ostvaruju u dve, tri ili četiri škole dovijaju kako da stignu na vreme na svoje radno mesto. Izrada rasporeda časova je postala nemoguća misija, naročito ako ga treba uskladiti sa rasporedom druge, treće i četvrte škole u kojima rade nastavnici koji nemaju punu normu samo u jednoj školi, a deca često imaju pauze u rasporedu, jer je s postojećim resursima nemoguće organizovati nastavu poštujući mere donete bez ikakvog inteligentnog promišljanja.
Propisane mere ne štite ni decu ni nastavnike. Samo ih bespotrebno maltretiraju. Nošenje maski ne predstavlja nikakvu zaštitu od prenosa infekcije, niti je kao takva propisana u većini zemalja Evrope. Propisana rastojanja tokom odvijanja nastave su takođe besmislena, ako se uzme u obzir da prosvetni radnici i srednjoškolci na posao dolaze mahom javnim prevozom, u kome takvo rastojanje ne postoji, i u kome svakodnevno dolaze u kontakt sa najrizičnijom grupom prenosioca infekcije – kontrolorima koji promene na desetine autobusa dnevno i dolaze u kontakt sa svim putnicima u svakom autobusu.
Ministarstvo prosvete tretira škole kao sistem u vakumu koji ni na koji način nije povezan s ostatkom sveta, očekujući da će stavljanje maske na lice pred ulazak u školsko dvorište magično poništiti rizik od infekcije pokupljenog na nekom drugom mestu. Jedini motiv Ministarstva prosvete za propisivanje tih nerazumnih mera jeste pokušaj da se unapred opere bilo kakve odgovornosti u trenutku u kome u školama dođe do prenosa koronavirusa. Kada do toga dođe, a neizbežno će doći, Ministarstvu prosvete je važno jedino da spiskom propisanih mera može da zamahne pred kamerama uzvikujući: “Niste poštovali mere!”, te da za to potpuno neopravdano optuži nastavnike i/ili roditelje i decu.
Ministarstvu prosvete nedostaje hrabrost da nastavnicima i roditeljima kaže istinu: da je virus među nama i da će se neizbežno širiti ne hajući ni za kakve “mere”, da je rizik za decu i mlađe i zdrave nastavnike veoma nizak, a da je za bolesnu decu, starije i imunokompromitovane nastavnike, potrebno osmisliti dobar sistem zaštite, pri čemu je onlajn školovanje mogući, ali ne i jedini model.
Školovanje je pravo deteta. Školovanje je važno ne samo zbog obrazovanja dece, već i zbog njihovog psihološkog sazrevanja i socijalizacije. Propisane mere Ministarstva zdravlja ne mogu i neće sprečiti širenje koronavirusa u našim školama, štaviše – zbog toga što Ministarstvo prosvete na jednak način tretira i niskorizične i visokorizične grupe nastavnika i dece, ove paušalno propisane mere mogu imati i neželjene štetne posledice.
DJB apeluje na Ministarstvo prosvete da ukine nerazumne mere, te da normalizuje nastavni proces za decu i nastavnike koji pripadaju niskorizičnim grupama, kao i da istovremeno osmisli inteligentne načine za zaštitu imunokompromitovane dece, kao i imunokompromitovanih i starijih nastavnika.
Branka Stamenković
zamenica predsednika DJB
Komentariši