Izbori u Crnoj Gori su razbili nekoliko mitova koji se već godinama plasiraju biračima u Srbiji. Najvažniji od njih je da jedino jedna kolona u kojoj su svi koji sebe nazivaju opozicijom ujedinjeni bez obzira na velike programske razlike, može da pobedi vlast. Taj mit se zasniva na 5.oktobru i svim pogrešnim interpretacijama šta se zapravo desilo u Srbiji tog dana. Izbori u Crnoj Gori su pokazali da je vlast moguće pobediti u više od jedne kolone, od kojih je svaka autentična i programski srodna.
Mit o jednoj koloni je zaslužan i za gušenje svih novih političkih ideja u Srbiji jer konstantno usmerava birače na traženje ujedinjenja nespojivog, recimo “EU nema alternavitu” i suverenističke politike.
Drugi mit koji su izbori u Crnoj Gori razbili je mit da se vlast ne može promeniti na izborima, jer vlast krade izbore i kontroliše medije. Izbori u Crnoj Gori su pokazali upravo suprotno: da se uz saradnju opozicije oko kontrole izbora i svođenje krađe na minimum, može pobediti na izborima.
Treći mit je da su za pobedu potrebni potpuno novi ljudi koji nikada pre nisu bili u politici. Svi opozicioni političari iz tri opozicione kolone koje su zajedno dobile više od pola glasova u Crnoj Gori su na političkoj sceni već dugi niz godina, svi osim nosioca liste jedne od te tri kolone.
Četvrti mit je da opozicija dobija izbore nudeći rešenja koja su bolja od rešenja koja nudi vlast. Izbore u stvari gubi vlast sa jednom ili više fatalnih grešaka koje birači vlasti i apstinenti nisu spremni da tolerišu. Birači se na žalost ne udubljuju u političke programe zato što im ne veruju. Nakon svake promene vlasti, birači su spremni da poklone poverenje novoj vlasti i daju joj šansu. Očigledno je da su birači veoma strpljivi sa novom vlašću i da su, u odsustvu fatalnih grešaka, tolerišu mnogo toga, mnogo više nego što su glasači opozicije i sama opozicija spremni da sebi priznaju.
Peti mit je da se vlast menja na predsedničkim izborima. I za ovaj mit je zaslužan 5. oktobar, ali i dešavanja na predsedničkim izborima u Srbiji 2012. Vlast je pala 5.oktobra kada je veliki broj glasača vlast i apstinenata,uključujući i deo državnog aparata, uz ogromnu podršku i pritisak spolja, odlučio da zemlja ide u potpunu propast. Vlast se promenila 2012. jer je veliki broj glasača vlasti odlučio da ode u apstinente zbog neskrivene korupcije i partokratije. To nije bilo dovoljno pa je i strani faktor “ubedio” SPS da promeni koalicionog partnera.
Izbore u Crnoj Gori je izgubila vlast praveći “fatalnu grešku” pokušajem da uguši SPC i sa njenom imovinom napravi novu crkvu. Vlast u Crnoj Gori ne bi izgubila izbore da se nije odlučila na tu pogubnu politiku. Sa tim potezom se nije složila većina birača u Crnoj Gori, među njima i značajan broj birača koji su na prethodnim izborima glasali za vlast, kao i još veći broj birača koji su na prethodnim izborima bili apstinenti.
I u Srbiji, ključ opstanka Vučića na vlasti drže glasači vlasti i apstinenti koji još uvek ne vide dobar razlog da promene vlast. Ti glasači kažu da su svi isti, da svi daju lažna obećanja, da svi kradu i ne očekuju da će išta značajno promeniti, dok još uvek veruju da Vučić najbolje štiti državne i nacionalne interese. Zbot toga, ti glasači još uvek ne vide dovoljno jak razlog da promene vlast.
Očigledna korupcija u državi, kriminal, partijsko zapošljavanje, burazerska ekonomija, polupismeni partijski kadrovi još uvek nisu dovoljno dobar razlog biračima za promenu vlasti jer misle da može i gore, mnogi veruju i da je bilo gore za vreme prethodne vlasti. Vlast u Srbiji još uvek nije napravila svoju “fatalu grešku”.
Ne postoje instant magična rešenja. Posao opozicije je da bude uporna, da nadzire vlast, nudi rešenja, da se bori na svakim izborima, da jača kontrolu izbora i bori se za poverenje birača. Politička borba za pobedu na izborima je maraton. Izbori u Crnoj Gori nas uče da je za promenu vlasti neophodno biti uporan, istrajati, ne odustati, jačati kontrolu izbora i na izborima biračima ponuditi programski kompaktne autentične kolone. Sve ostalo je u rukama birača.
Komentariši