Kosmetom se širi lažna vest o napadu na grupu dečaka albanske nacionalnosti! Kreće napad na srpski narod i narod lojalan Srbiji. Naredba da se reaguje ne stize.
U trenutku napada već sam ozbiljan “džomba”, desetar čete u Oklopnom bataljonu 37. Herojske Motorizovane Brigade iz Raške. Imam 21 godinu, uskoro punim 22.
Inače, pešadinac – osnovnu obuku sam prošao u Požarevcu, odakle sam dobio prekomandu u Rašku. Po dolasku u 37 HMTBR raspoređen sam u oklopni bataljon iz dva razloga: prvo – da bih bio deo straže i patrola na bazi Rudnica kod administrativnog prelaza Jarinje, drugo – da pomognem u pešadiskoj obuci budućih tenkista.
Nalazimo se na oko 55 minuta vožnje od Kosovske Mitrovice. Borbena gotovost je podignuta na najviši nivo.
Da bismo shvatili stanje morala vojske, komadant bataljona govori: “Ko ima strah, nek se prijavi za stražu! Ostaće da čuva kasarnu”. Niko se nije prijavio. Ni Mađari, ni muslimani, niko. Stoji drug uz druga.
Razne vesti dolaze do nas. Jedna od njih je i da su Nemci (Nemački kontigent Kfora) zatražili da se evakuišu kod nas u kasarnu. Nikada nisam saznao da li je ta vest bila tačna.
Nema tenzije, nema nervoze, samo rešenost. Rešenost da se zaštiti svoj narod. Ipak, naredba ne stiže.
Imamo izuzetno ratno iskusan oficirsko/podoficirski kadar, imamo oko 500 vojnika starije vojske već korektno obučenih, sa preko 6 meseci vojske. Takodje, vrlo pristojno smo opremljeni opremom “Mile Dragić”. Nismo ni goli, ni bosi, ni nenaoružani. Naprotiv.
“Moj” oklopni bataljno ima oko 30 tenkova T-55, oko 15 “pali na ključ”. Imamo dovoljan broj kamiona. Imamo i četu izviđača, kao i HAD!
HAD je haubički divizion. Znači imamo i tenkove i haubice, dok je pešadija naoružana i minobacačima.
Imamo i tu rešenost, ali nemamo naredbu da se pokrenemo. Naredba ne stiže.
Prolazi jedna, druga noć, naredba ne stiže. Narod je ostavljen da se sam brani. Tri dana! Tri dana naš narod se ubija i proteruje, a mi ne reagujemo.
Oko četiri hiljade ljudi je proterano, najmanje 200 povređeno, najmanje 15 ubijeno. Preko 900 srpskih kuća je spaljeno, preko 100 verskih objekata srušeno, uključujući i čuvenu crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
Dolazi i zakletva mlade vojske, služi se se u ratnim uniformama. Nema svečanosti. Naredba ne stiže.
Stiže komadant američkih snaga sa strane KFOR-a, kao i Tadić i Krga sa srpske strane. Posle nekoliko sati sastanka se razilaze. Tadić i Krga nas nisu obišli, nisu nas ni pozdravili. Verovatno je tako i bolje. Oni su se borili za jedno, mi smo želeli drugo.
Krenuo je onda spin da se napad zaustavio, a da je narod sačuvan. Fokus je na stabilnosti, EU nema alternativu, pravi put… Da li vam je poznato?
Neko će reći da ne bi trebalo da odajem podatke o stanju u brigadi, ali moje brigade koja je ono “herojski” zaslužila životima u borbi na Kosmetu više nema. Rasformirana je. Rasformirali su je oni koji su daleko od “heroja”. Većina kadra je ili penzionisana ili je napustila vojsku, dok je tehnika povučena ka unutrašnjosti Srbije. Povučena sa manje od sata do Kosovske Mitrovice, na položaje udaljene satima od iste. Valjda je problem u blizini brigade “rešen”?!
Pišem ovaj tekst u slavu onih koji su dali živote u “martovskom progromu”, a koje smo morali da zaštitimo.
U slavu onih koji su kao pripadnici moje brigade dali živote na bojnom polju neću odustati od svoje borbe. Borbe da Srbija dobije vlast kojoj je stalo do Srbije, vlast kojoj se poštenje i patriotizam podrazumevaju, onu koja će zaštititi svoj narod.
Rešen i 17 godina kasnije,
Ponosni pripadnik 37. Herojske motorizovane brigade – Ivan Ašanin
Član OO DJB Vračar
Isti ste kao Vučić. Teska cenzura. Ne objavljujete kritičke komentare. Zato i nećete biti alternativa u smeni diktature.