За Линглон смо први пут чули 2017. године када је Министарство животне средине Народне Републике Кине одлучило да уведе строжије еколошке норме због растућег загађења ваздуха. Овим нормама су посебно погођене провинције Чинлин, Џиџенг и Шандонг.
Највећи загађивачи су произвођачи пластике и гума. Тамошњи произвођачи гума су због поскупљења производње решили да производњу изместе у државе са мањим еколошким захтевима. Годину дана касније (августа 2018.) осванула је вест да ће Линглонг инвестирати 994 милиона долара у изградњу фабрике гума у Зрењанину која треба да производи 12,5 милиона гума годишње.
Промена закона и последице
Због ове одлуке промењен је Закон о планирању и изградњи. Пре промене, за фабрике и производне комплексе у целини било је задужено министарство. Инвеститор се обраћао министарству за све сагласности и дозволе укључујући и „Студију утицаја на животну средину“. Променом закона фабрички комплекси су распарчани на објекте. За производне објекте и даље је надлежно министарство, а за непроизводне локална самоуправа. Поменута промена закона довела је до две лоше ствари:
- Отворена је могућност за злоупотребе. Инвеститор сам процењује коме ће да се обрати. Тако имамо случај да се Линглонг обратио локалној самоуправи, а локална самоуправа се није прогласила ненадлежном за објекте као што су: складиште опасног отпада БО 006, производни погон путничких гума БО 006, производни погон тракторских гума БО 008, погон за третман индустријских отпадних вода БО 036. Све су ово објекти за које је и после промене закона и даље надлежно министарство.
- Сваки објекат се посматра као независна целина што је суштински погрешно. Немогуће је проценити утицај на животну средину анализирајући сваки објекат посебно. Сви фабрички објекти су функционално (технолошки) тесно повезани. Нас треба да занима само кумулативни утицај. Дакле важна нам је само Студија утицаја на животну средину целог комплекса. Управо ово је мишљење удружења „Инжењера заштите животне средине“ које је послато локалној самоуправи током јавне расправе. Овако можемо доћи до апсурдне ситуације да сваки објекат посебно добије сагласност за студију, а да комплекс на крају не добије јер не задовољава.
Сагласност на Студију утицаја на животну средину
Локална самоуправа је недавно дала сагласност на Студију утицаја на животну средину за многе фабричке објекте појединачно укључујући и ове које нису у њеној надлежности, после јавне расправе на којој заинтересовани грађани (укључујући и представнике Покрета Доста је било) и стручна јавност није могла да присуствује.
Еколошка свест и одговорност
Заиста делује јако неозбиљно и неодговорно да се гради фабрика од милијарду долара која ће производити 13,5 милиона гума годишње, а не постоји Студија утицаја на животну средину. Морамо бити свесни да страни инвеститори не долазе зато што нас воле, да би подигли нашу привреду већ да би остварили профит.
Улагање у екологију је скупо, поскупљује производњу. Свако ко дође да заради новац поштоваће закон (у овом случају еколошке мере) у оној мери колико се то од њега тражи. Ако се ништа не тражи ништа, ништа неће ни поштовати. Животна средина остаје нама, они су ту само гости.
Тешко је чак и на нивоу државе оформити стручну комисију која може у целости да сагледа комплексан утицај на животну средину и оцени предвиђене еколошке мере једне тако велике фабрике (прљаве технологије).
Општинска комисија која је усвојила Студију утицаја на животну средину за поједине објекте фабрике састоји се од чланова од којих нико никада ни на који начин није учествовао у гумарској индустрији, преради каучука и петрохемији. Једнако би требало да буде срамота локалну самоуправу што је оформила такву комисију и чланове комисије што су пристали да одлучују о нечему о чему немају појма.
Aлександар Коровљев
ДЈБ Зренјанин
Коментариши