Za Linglon smo prvi put čuli 2017. godine kada je Ministarstvo životne sredine Narodne Republike Kine odlučilo da uvede strožije ekološke norme zbog rastućeg zagađenja vazduha. Ovim normama su posebno pogođene provincije Činlin, Džidženg i Šandong.
Najveći zagađivači su proizvođači plastike i guma. Tamošnji proizvođači guma su zbog poskupljenja proizvodnje rešili da proizvodnju izmeste u države sa manjim ekološkim zahtevima. Godinu dana kasnije (avgusta 2018.) osvanula je vest da će Linglong investirati 994 miliona dolara u izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu koja treba da proizvodi 12,5 miliona guma godišnje.
Promena zakona i posledice
Zbog ove odluke promenjen je Zakon o planiranju i izgradnji. Pre promene, za fabrike i proizvodne komplekse u celini bilo je zaduženo ministarstvo. Investitor se obraćao ministarstvu za sve saglasnosti i dozvole uključujući i „Studiju uticaja na životnu sredinu“. Promenom zakona fabrički kompleksi su rasparčani na objekte. Za proizvodne objekte i dalje je nadležno ministarstvo, a za neproizvodne lokalna samouprava. Pomenuta promena zakona dovela je do dve loše stvari:
- Otvorena je mogućnost za zloupotrebe. Investitor sam procenjuje kome će da se obrati. Tako imamo slučaj da se Linglong obratio lokalnoj samoupravi, a lokalna samouprava se nije proglasila nenadležnom za objekte kao što su: skladište opasnog otpada BO 006, proizvodni pogon putničkih guma BO 006, proizvodni pogon traktorskih guma BO 008, pogon za tretman industrijskih otpadnih voda BO 036. Sve su ovo objekti za koje je i posle promene zakona i dalje nadležno ministarstvo.
- Svaki objekat se posmatra kao nezavisna celina što je suštinski pogrešno. Nemoguće je proceniti uticaj na životnu sredinu analizirajući svaki objekat posebno. Svi fabrički objekti su funkcionalno (tehnološki) tesno povezani. Nas treba da zanima samo kumulativni uticaj. Dakle važna nam je samo Studija uticaja na životnu sredinu celog kompleksa. Upravo ovo je mišljenje udruženja „Inženjera zaštite životne sredine“ koje je poslato lokalnoj samoupravi tokom javne rasprave. Ovako možemo doći do apsurdne situacije da svaki objekat posebno dobije saglasnost za studiju, a da kompleks na kraju ne dobije jer ne zadovoljava.
Saglasnost na Studiju uticaja na životnu sredinu
Lokalna samouprava je nedavno dala saglasnost na Studiju uticaja na životnu sredinu za mnoge fabričke objekte pojedinačno uključujući i ove koje nisu u njenoj nadležnosti, posle javne rasprave na kojoj zainteresovani građani (uključujući i predstavnike Pokreta Dosta je bilo) i stručna javnost nije mogla da prisustvuje.
Ekološka svest i odgovornost
Zaista deluje jako neozbiljno i neodgovorno da se gradi fabrika od milijardu dolara koja će proizvoditi 13,5 miliona guma godišnje, a ne postoji Studija uticaja na životnu sredinu. Moramo biti svesni da strani investitori ne dolaze zato što nas vole, da bi podigli našu privredu već da bi ostvarili profit.
Ulaganje u ekologiju je skupo, poskupljuje proizvodnju. Svako ko dođe da zaradi novac poštovaće zakon (u ovom slučaju ekološke mere) u onoj meri koliko se to od njega traži. Ako se ništa ne traži ništa, ništa neće ni poštovati. Životna sredina ostaje nama, oni su tu samo gosti.
Teško je čak i na nivou države oformiti stručnu komisiju koja može u celosti da sagleda kompleksan uticaj na životnu sredinu i oceni predviđene ekološke mere jedne tako velike fabrike (prljave tehnologije).
Opštinska komisija koja je usvojila Studiju uticaja na životnu sredinu za pojedine objekte fabrike sastoji se od članova od kojih niko nikada ni na koji način nije učestvovao u gumarskoj industriji, preradi kaučuka i petrohemiji. Jednako bi trebalo da bude sramota lokalnu samoupravu što je oformila takvu komisiju i članove komisije što su pristali da odlučuju o nečemu o čemu nemaju pojma.
Aleksandar Korovljev
DJB Zrenjanin
Komentariši