Političke ankete bi trebalo da daju što tačnije rezultate o raspoloženju biračkog tela. Kada se objave u medijima, trebalo bi da informišu građane. Ovo moje lično iskustvo s anektom koju je sprovodio Ipsos jasno pokazuje da ankete služe isključivo za manipulaciju građana. Vlast je koristi da istakne ne samo sebe, već i poželjnu, bezopasnu opoziciju, a da opoziciju koja joj predstavlja ozbiljan problem što više umanji.
Juče je na moj mobilni telefon stigao poziv iz istraživačke agencije za marketing „Ipsos“. Razgovor je otpočeo automatskom porukom: „Ovde agencija Ipsos za marketing i ankete, Vaš broj je izabran na listi od devet (9) brojeva.“
U trenutku sam bio iznenađen, ali sam ostao na liniji. Onda je automatska poruka naglo prekinuta, a razgovor je nastavila ljubaznim tonom operaterka: „Dobar dan. Zovem Vas iz istraživačke agencije za marketing Ipsos“.
Nakon opštih pitanja o datumu rođenja, opštine stanovanja, stepena obrazovanja, usledelo je prvo pitanje ankete:
„Šta mislite kako se danas živi u Srbiji?“, i dodade tad: „svojim rečima opišite.“
Moj odgovor je bio sledeći: „Narod je siromašan i na ivici egzistencije, narodu se daje 25.000 RSD iako najduži mesec ima 31 dan. Da li je potrebno da idem dalje?“ postavih retoričko pitanje, na šta ona dodade: „U redu, hvala Vam, idemo dalje.“
Prvo političko pitanje bilo je: „Da li ste glasali na prethodnim izborima?“
Moj odgovor, bez sekunde oklevanja, bio je: „Jesam.“ A onda je „profesionalizam“ izašao na videlo. Usledilo je pitanje: „Za koga?“
Moj logičan odgovor je bio: „Glasanje je bilo tajno, ali ako insistirate, jedini pravi izbor – za Suvereniste.“
„Da su sledeće nedelje izbori na republičkom nivou, za koga biste glasali?“
Usledio je niz od gotovo 15 političara koji su ponuđeni za predsednika Republike. Strpljivo sam brojao i čekao. Preko Aleksandra Vučića, pa do Ištvana Pastora i Sulejmana Ugljanina. Sve je nalikovalo na beskonačan niz u kome se birači uskraćuju za potpunu listu svih opozicionih kandidata. Izgubih strpljenje i upitah sarkastično:
„Izvinite, ima li tu opcije Dosta je bilo – Suverenisti? Ne čitajte dalje – moj izbor je gospodin Radulović, Saša Radulović!“
„U redu, imali smo još dva navedena pored gospodina Radulovića“, dodade ona samouvereno, reklo bi se robotizovano, „to su…“
Presekao sam pitanje drskim: „U redu je, moj je izbor je Saša Radulović, dalje nema potrebe da gubimo vreme na ovom pitanju.“ Dodadoh samo: „Idemo dalje.“
Zatim je usledilo pitanje: „Koja je politička partija po Vašem izboru najbolji izbor za Srbiju u ovom trenutku?“
Krenuo je niz: „SNS, PUPS, SSP, …“ i tako u nedogled.
Rekoh: „Izvinite, moj izbor je Dosta je bilo – Suverenisti.“
Operaterkaje odgovorila zbunjeno: „Aha, Vi ste baš zagriženi za njih?“
Moj odgovor nakon ove konstatacije bio je: „Pitali ste me za izbor, ne vidim razlog da mi navodite niz nepotrebnih partija, ja imam svoj izbor, a on je Dosta je bilo.“
„Oprostite, nemojte se ljutiti, nemojte mi prekinuti vezu sada“, ljubazno i u strahu, zamolila je operaterka.
Odgovorih tad: „Ne brinite, nisam takav čovek, nastavite, ovu nameštenu anketu, rado ću Vam pomoći.“ Ljubazno se zahvalila, i nastavila sa pitanjima.
„Možete li biti ljubazni da ocenite rad političara u državi sa: 1. Veoma dobar 2. Dobar 3. Loš 4. Veoma loš?“
„Naravno, zašto da ne“ – rekao sam, i otpočelo je druženje sa operaterkom agencije „Ispsos“. Nizali su se tako svi (ne)prijatelji vlasti od Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Nenada Čanka, i sve tako. Svi ovi članovi „opozicije“ učinili su niz potpunim za službenicu „Ipsosa“.
Kada su od mene svi dobili kritiku pod rednim brojem četiri (4), usledilo je moje pitanje: „Izvinite, ja bih rado ocenio rad gospodina Radulovića sa veoma dobar“. „Aha“, dodade ona, „evo i rubrike Saša Radulović“.
„Hvala Vam, eto to su moje ocene, idemo dalje, a gospodinu Raduloviću stavite broj jedan (1)“ – rekoh tada odlučnim tonom.
Po istom principu usledilo je da ocenim rad političkih partija na političkoj sceni Republike Srbije. Svi su se našli na listi, a Suverenisti su ponovo bili na rubrici „ispod crte za narod“. Sve je tada bilo jasno. Narod se i ovim putem uskraćuje za potpuni izbor koji mogu imati, što mi je posebno zasmetalo. Polako se razgovor zahuktavao i sve više smo se približvali pravoj suštini ovog poziva – prikupljanju pozitivnih poena za SNS na konto stare slave Aleksandra Šapića i njihove investicije „poslednjeg trzaja“.
Tada su usledila pitanja o položaju SNS-a u Beogradu, te njihov položaj u narodu u prestonici – gradu koga su svi uvek želeli.
Prvo pitanje u ovom delu ankete bilo je: „Da se za gradonačalnika Beograda sutra kandiduju Aleksandar Šapić (SNS) i Dobrica Veselinović (Ne da(vi)mo Beograd), ko bi bio Vaš izbor?“
Kazao sam tada već ljutit: „Vi zaista mislite da ja ne znam da je ovo anketa sa izborom kandidata. Ovo je propagandna anketa, treba da Vas je sramota, jer eliminišete opoziciju u punom sastavu – moj izbor je neko od kandidata iz pokreta Dosta je bilo, recimo, Vojin Biljić. A Vi ispitujete na osnovu ponuđenih, kao da je već namešten rezultat, pa sada ispitujete teren koga narod „više voli“ – nudite mi izbor između dva zla, da biram manje, sramotno!“
Uplašena službenica, dodade tada: „Oprostite gospodine, vidi se da ste dobro informisani, ali ja radim samo svoj posao maksimalno profesionalno, ne zamerite, nemojte prekidati vezu, samo da završimo ovu anketu.“
„U redu je“, rekao sam tada smireno, „samo želim da znate da nisam glup, nastavite.“
I nastavilo se u nedogled, Aleksandar Šapić ili Dobrica Veselinović. Svestan da će odgovori biti manipulisani, redom sam birao suprotno uz najgore kritike.
A onda je, u nizu već nameštenih pitanja za lokalnu politiku, operaterka Ipsosa nastavila anketu o izjavama Šapića i Veselinovića. Tada je sve već prešlo sve granice. Na moju otvorenu ljutnju je kazala: „Izvinite ja radim svoj posao.“
Konverzacija je tekla dalje, a ovaj uzbudljiv i zanimljiv dijalog apsurda bližio se kraju.
„Šta je SNS najbolje uradio za Beograd i Srbiju?“
Moj odgovor bio: „Ništa.“
„A šta je najgore uradio za Beograđane i Srbiju?“
Moj odgovor je bio: „Sve“, bez imalo razmišljanja.
I tako se završila anketa Ipsosa. Usledio je kratak razgovor između mene i operaterke:
„Hvala Vam što ste izdvojili vreme za anketu.“
„U redu je, hvala Vama na ovom iskustvu. Samo bih voleo da Vam dodam jednu sugestiju: kada sutra budete radili anketu o položaju političkih partija budite iskreni i kažite za koga radite, jer ovo što ste me anketirali je namešteno. Budite iskreni i kada ispitujete. To se više ceni. Želim Vam da samo dobro razmislite o svemu i činite prave izbore“.
Operaterka se tada malo ljutito, pre svega uvređeno, obratila: „Gospodine, hvala Vam na pomoći, ali ja samo radim svoj posao, krajnje profesionalno, ja sam profesionalka pre svega“.
Dodadoh tad: „Primetio sam Vaš profesionalizam kada ste mi postavili pitanje za koga sam glasao na prošlim izborima, a kao što znate, to je tajno. Razgovor je krajnje neprofesionalan, čak iako je anketa anonimna. Doviđenja!“
„Doviđenja!“ dodade ona postiđeno.
Dragi moji, čitanjem ovog teksta shvatili ste šta se to odvija pred samu predizbornu kampanju. Ne verujte anketama. Nameštene su. Vladajuća partija je klasična makijavelistička tvrđava koja za svoj cilj ne bira sredstva, jer im se može. Verujte sebi i svom izboru. A da vlast ne bi više ovako mogla – izađite na izbore i budite kontrolori, i kontrolišite Vaš IZBOR.
Dosta je bilo!
AUTORI:
Aleksandar Stamenković – opštinski odbor Zvezdara, DJB poverenik Foruma mladih
Veljko G. Jovanović – opštinski odbor Zemun, član Foruma mladih DJB
Komentariši