Foto:ANDJELKO VASILJEVIC
Политика

О чему се одлучује на уставном референдуму 16. јануара

Уставни референдум се примиче. Ове промене Устава је наручила ЕУ, наша власт их послушно прихватила, једнопартијска скупштина их изгласала и сада је на народу да да свој суд. Устав је темељ државе. Устав је најважнији правни акт. Нема важнијег питања за нашу независност, сувереност и слободу од Устава. Када се Устав мења на брзину, у тишни, за време празника, као испод жита, то не може бити добро ни за народ ни за државу.

Нико не објашњава људима простим народским језиком о чему се заправо ради, ко и шта хоће од нас да мењамо у нашем Уставу. Референдум је заказан у сред празника као да је циљ да људи што мање обрате пажњу и да што мање људи изађе. Пошто медији углавном ћуте и народ није информисан, одлучио сам да напишем текст у форми одговора на кључна питања која објашњавају о чему се заправо ради и зашто је важно изаћи на овај уставни референдум и гласати НЕ.

Како гласи референдумско питање?
“Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Србије?”
Овакво питање изгледа као покушај да сакрије од народа шта се мења.

Како би требало да гласи референдумско питање?
“Да ли сте за то да судије и тужиоци сами себе бирају?”  или
Да ли сте за то да се приватизује правосуђе?

Како се данас бирају судије и тужиоци у Србији?
Бирају их народни посланици у Народној скупштини већином гласова.

Шта ЕУ тражи од нас да променимо у Уставу?
Хоће да, уместо да их бирају народни посланици, судије и тужиоци бирају сами себе. То би значило да је народ тој малој групи људи дао да приватизује правосуђе.

Шта им је аргумент за промену?
Народни посланици су лоши, изабрала их је странка и слушају странку, па зато они не треба да бирају судије и тужиоце, јер је то политички утицај.

У чему је проблем с аргументом?
И правосуђе је лоше. И судије на врху правосуђа је изабрала странка и они слушају странку. Али народ може да мења посланике сваке четири године, а ако ово прође, лоше судије и тужиоце неће моћи да мења никада: бираће се и мењати сами. То је онда њихово приватно правосуђе преко наших леђа.

У којим још државама судије и тужиоци бирају сами себе?
Ни у једној уређеној држави света у коју се исељавају наша деца.

У којим државама судије и тужиоце бирају посланици, председник и влада?
И у Немачкој и у Француској и у Италији и у Британији и у Америци …

Зашто нам онда ЕУ потура нешто што не постоји ни у ЕУ?
Зато што на Србију и цео Балкан, али и Украјину, гледају као на простор на коме могу да спроводе експерименте.

Шта све ово значи за нас, народ?
Сви знамо колико нам је лоше правосуђе, уплашено, споро, неправедно, ради у интересу политичких моћника, банака, крупног капитала, а не у интересу народа. Риба смрди од главе. На врху правосуђа су лоше судије и тужиоци који су послушници моћника. У правосуђу постоје многе добре судије и тужиоци, они су тело правосуђа, али ћуте, трпе, јер се боје да ће бити склоњени. Ако народ допусти ове промене Устава, лоша глава правосуђа ће остати бетонирана у систему и то више нећемо моћи поправити. И та лоша глава ће онда уништити и оно здраво што постоји у телу правосуђа.

Кад год неко сам себе бира, резултат је увек непотизам и избор најгорих. То је такође простор за корупцију, јер се људи осиле, нико их не контролише, па мисле да могу да раде шта хоће. То је онда приватно, а не народно правосуђе. Дати једној малој групи људи у глави правосуђа да сами себе бирају и контролишу је као када би малом детету дали напуњен пиштољ да се са њим игра у соби пуној људи.

Ко је писао ове уставне амандмане?
Њих није писала власт, нити су их писали наши стручњаци. Амандмани су написани у оквиру пројекта који је финансирала Сорошева мрежа и у ком су учествовале Сорошеве невладине организације по диктату ЕУ бирократа.

Зашто је Сорошевој мрежи толико важно правосуђе у Србији?
Неки би рекли зато што су добри људи па хоће да нам помогну. А неки би рекли да банке и глобалне корпорације преко невладиног сектора који финансира Сорошева мрежа хоће да остваре утицај и контролу над правосуђем како би штитили своје интересе и ово раде свуда у свету.

Зашто им наша власт то дозвољава?
Наша власт, и садашња и бивша, већ 20 година води политику “ЕУ нема алтернативу”. И велики део опозиције води исту политику. По тој политици, свака власт послушно спроводи оно што јој кажу ЕУ бирократе. ЕУ није Европа. ЕУ су бирократе које седе у Бриселу, Стразбуру и Франкфурту (седиште Централне банке која штампа евро) и који би да скроје Европу без суверених држава по мери банака и глобалних корпорација. Наша власт је под великим притиском ЕУ и очигледно нису у стању да се носе са тим притиском. Треба им наша помоћ.

Зашто је уставни референдум заказан у сред празника?
Једино објашњење које видимо је да власт жели да народ зна што мање и да изађе што мање људи, јер они грађани који сазнају о чему се ради ће изаћи и гласати НЕ.

Ко је суверен у Србији?
Народ. Грађани. Сва сувереност, све три гране власти, све одлуке доноси народ.

Како народ спроводи своју сувереност?
Народ своју сувереност спроводи гласањем. Гласање је или на изборима или на референдуму. На изборима народ на четири године бира народне посланике у Народној скупштини. Народни посланици онда у име народа четири године спроводе народу сувереност.

Уместо овог референдума, шта заправо треба мењати?
Пошто посланике на листи бира странка, а народ само бира странке, онда су посланици одговорни странци. То не ваља. Да би посланици били одговорни народу, мора народ да их бира по имену и презимену у свакој општини, а не странка. И онда такав посланик, изабран од народа, треба и да бира судије и тужиоце и да контролише министре и да преслишава јавна предузећа и директоре и да контролише јавну управу и да спроводи вољу народну.

Зато уместо овог кукавичијег јајета које нам подваљују ЕУ и Сорошева мрежа, ваља нам на референдуму 16. јануара гласати НЕ, спречити приватизацију правосуђа, одбранити Србију и заштити Устав и правосуђе од страног утицаја, а онда променити изборни систем тако да посланици одговарају народу, а не странци.

Одбрани Устав и заштити државу Србију када власт већ не сме од ЕУ бирократа. Заокружи НЕ.

О аутору

Саша Радуловић

У Скупштини се најснажније супротставио партијском запошљавању, борио се против пљачкашких закона, против субвенција страним фирмама у којима наши радници раде за минималац, за враћање неуставно отетих пензија и плата. Поднео је бројне уставне иницијативе и кривичне пријаве против Александра Вучића.

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар