Narodna skupština je 30.novembra sa 3/4 većinom izglasala promene Ustava i raspisala referendum usred praznika za 16.januar. Na referendumu se odlučivalo o tome da li će Srbija privatizovati pravosuđe, odustati od narodne suverenosti u oblasti pravosuđa i dozvoliti da sudije i tužioci biraju sami sebe. (https://dostajebilo.rs/blog/2021/12/23/41078/)
Kako su falsifikovani rezultati referenduma
Vlast je oko 18 časova dobila izlazne ankete po kojima je kampanja NE ubedljivo vodila uz izlaznost od oko 25%. U tom trenutku je krenulo masovno falsifikovanje potpisa birača na izvodu iz biračkog spiska i ubacivanje listića u glasače kutije. O ovome smo dobili dojave sa terena od kontrolora i posmatrača Suverenista koji su to sprečili na onim biračkim mestima na kojima smo imali kontrolu.
Na primer, zamenica predsednika DJB Branka Stamneković je bila posmatrač na biračkom mestu kada se u 18:30 pojavio član SNS-a iz opštinske izborne komisije i tražio da birački odbor pošalje kontrolore na teren da obiđu birače koji su se navodno javili opštinskoj izbornoj komisiji da glasaju od kuće. Branka je to sprečila jer prijave za glasanje od kuće mogu da se podnesu do 11 časova.
Dojave smo dobijali i od građana koji su to primetili na svojim biračkim mestima. Posao falsifikovanja nisu mogli da završe do zatvaranja biračkih mesta zbog velikog obima posla. Oko 22 časa predsednik SNS-a je saopštio projekciju rezultata i rad na postizanju te projekcije je trajao do kasno u noć.
Analiza rezultata
Znajući na osnovu podataka sa terena da je došlo do masovnog falsifikovanja rezultata izbora na biračkim mestima na kojima nije bilo kontrole i znajući da se takav falsifikat mora pokazati kao statistička anomalija u rezultatima po biračkim mestima, Suverenisti su odmah krenuli u analizu zapisnika sa biračkih mesta koji su pristizali od kontrolora i pristizali na interenet stranicu RIK-a (https://www.rik.parlament.gov.rs/zapisnici/390999) za biračka mesta na kojima nismo imali kontrolore.
U narednih 48 časova smo obradili 8.157 biračih mesta, od čega 8.138 opština i gradova u Srbiji i prošli kroz svaki zapisnik. Analiza zapisnika je pokazala da je jedna osoba potpisivala za sve članove biračkog odbora, da je jedna osoba upisivala razultate na različitim biračkim mestima, da se veliki broj ljudi navodno javio da glasa van biračkog mesta iako je fizički nemoguća da kontrolori obiđu sva ta biračka mesta u togu jednog dana, da su podnošeni nepopunjeni zapisnici koji su naknadno popunjeni i zamenjeni sa interenet stranici RIK-a i mnogi drugi.
Nakon što su obrađeni i pregledani svi zapisnici, Suverenisti su uradili statističku analizu rezultata sa svih biračkih mesta. Kako su rezultati izbora slučajna varijabla za koje važe Gausova normalna raspodela, za svaku opštinu su uređni proseci, standardna devijacija, minimalne i maksimalne vrednosti za izlaznost, glas da i glas NE, kao i interval pouzdanosti proseka koristeći Studentov t-test. Nakon toga za svako biračko mesto su utvrđena odstupanja od vrednosti za celu opštinu. Utvrđeno je da za 3932 biračka mesta rezultati predstavljaju tolike statističke anomalije da je jedino objašnjenje falsifikat. Dodatnih preko 1000 biračkih mesta imaju značajna statistička odstupanja, ali nisu uvrštena u krivičnu prijavu.
Od 168 opština u kojima je održano glasanje, u 13 opština postoje biračka mesta sa izlaznošću preko 90%, u 26 sa izlaznošću preko 80% i 29 sa izlaznošću preko 70%. Samo nekoliko primera:
- U Sjenici postoji biračko mesto 60 na kome je izlaznost 100% (771 od 771 upisanog birača su navodno glasali, niko nije bio bolestan, niko van grada, niko nepokretan, svi su glasali na biračkom mestu), a postoji i biračko mesto na kome je izlaznost manja od 3% što je otprilike i zainteresovanost građana Sjenice za referendum.
U Majdanpeku postoji biračko mesto 35 na kome je izlaznost 100% (163 od 163 upisana birača) - U Lebanima postoje biračka mesta sa izlaznošću preko 98%.
- U Trgovištu postoje biračka mesta sa izlaznošću preko 96%.
- U Novom Pazaru postoje biračka mesta sa izlaznošću preko 96%, ali i sa manje od 2% što je otprilike i zainteresovanost građana Novog Pazara za referendum.
- U Medveđi postoje biračka mesta sa izlaznošću preko 94%, ali i sa manje od 1%.
- U Gadžinom Hanu postoje biračka mesta sa izlaznošću preko 94%.
- U Leskovcu postoje biračka mesta sa izlaznošću preko 93%.
- U Koceljevi postoje biračka mesta sa izlaznošću preko 93%.
- U Bosilegradu postoje biračka mesta sa izlaznošću preko 93%.
- U Vrnjačkoj banji postoje biračka mesta sa izlaznošću preko 93%.
- U Ražnju postoje biračka mesta sa izlaznošću preko 93%.
- U Vranjskoj banji postoje biračka mesta sa izlaznošću preko 92%.
- U Vlasotince postoje biračka mesta sa izlaznošću preko 91%.
Krivična prijava i prigovor RIK-u
Na osnovu ove analize, podneta je krivična prijava protiv članova biračkih odbora i NN lica koja su im pomagala na 3.932 biračka mesta za falsifikovanje zapisnika i falsifikovanje potpisa birača. Radi se o biračkim mestima na kojima je navodno preko 600.000 birača glasalo da. Tužilaštvo bi moralo da pregleda izvode iz biračkog spiska na kojim su potpisi birača koji su glasali, utvrdi preko grafologa da je za veliki broj birača naškraban falsifikovan potpis, te da proveri sa tim biračima da li su glasali ili ne.
Dok smo radili na krivičnoj prijavi, RIK-u su stigli prigovori birača koji potvrđuju navode iz krivične prijave:
- iz Tutina, bm 35, koje je obuhvaćeno krivičnom prijavom Suverenista, koji tvrdi da su na tom biračkom mestu glasala samo 2 birača, dok u zapisniku stoji 202
- iz Bora, bm 35, koje je obuhvaćeno krivičnom prijavom Suverenista, koji tvrdi da je ubačeno 130 glasačkih listića
- iz Beograda, opština Voždovac, bm 59, na kome dva birača tvrde da se neko potpisao umesto njih pre nego što su se oni pojavili u 18 časova
- iz Vladičinog Hana, bm 28, koje je obuhvaćeno krivičnom prijavom Suverenista, u kome član biračkog odbora tvrdi da su na tom biračkom mestu za 7 birača neko potpisao da su glasali iako nisu glasali
- iz Čačka, bm 47, na kome birač tvrdi da je neko glasao umesto njene majke
Ovi prigovori govore da je falsifikovanja bilo i na onim biračkim mestima koje nismo uvrstili u krivičnu prijavu.
Kontrolori
Pravo na kontrolore (članove stalnog sastava biračkih odbora) i njihove zamenike na republičkom referendumu imaju samo poslaničke grupe u Narodnoj skupštini. Zbog toga je DJB u sporazumu o unapređenju izbornih uslova tražio da na svakom biračkom mestu jedan član i jedan zamenik budu na predlog opozicije. Vlast je to prihvatila i unešeno je u član 9. Sporazuma. Kontrolore su trebali da odrede sedam potpisnika sporazuma: DJB, Zdrava Srbija, Zavetnici, Dveri, DSS, POKS i SRS.
https://dostajebilo.rs/blog/2021/10/29/tekst-zakljucka-dijaloga-i-predlozi-djb-koji-nisu-prihvaceni/
DJB je zahtevao od drugih potpisnika Sporazuma da zajedno napravimo listu kontrolora za sva biračka mesta bez vlasti, jer će u protivnom vlast da napravi haos. Što zbog straha pojedinih opcija da će se otkriti koliko su slabi sa kontrolorima, što zbog slabe organizovanosti, što zbog straha da će biti prevareni, ovaj predlog nije naišao na podršku. Vlast je tražila da se broj biračkih mesta podeli sa 8, i Tadićev SDS, koji nije potpisnik Sporazuma, takođe dobije kontrolore, da se svakoj opciji pridruže tačno određena biračka mesta i da svako posebno dostavi svoje kontrolore za ta biračka mesta, pa će vlast da ih objedini. Jedino DJB se pobunio protiv toga. Svi ostali su prećutno prihvatili. To se desilo 5.januara i tada nastaje haos jer smo bili primorani da zovemo kontrolore koji su nam se javili za biračka mesta koja nam nisu dodeljena i da ih pitamo da li su spremni da promene svoje biračko mesto. Zbog tog haosa, neki građani koji su se javili posle nove godine nisu bili kontaktirani. Organizacija jednostavno nije stigla da procesuira njihove prijave. Izvinjavamo se svima zbog toga.
Pošto su svi imali kontrolore za neka biračka mesta, ali ne i za tačno ona mesta koja je vlast odredila u raspodeli, vlast je odbacila sve kontrolore koji nisu bili na tačno onim mestima koja su dodelili svakoj opozicionoj opciji. Tako da, ako je DJB imao kontrolora za neko biračko mesto, a to biračko mesto bilo određeno za DSS koji nije imao kontrolora na tom biračkom mestu, vlast je ostavila to mesto prazno. Borba da se popune i ta mesta je trajala sve do noći pred referendum kada su određeni poslednji kontrolori.
SRS nije hteo da sarađuje ni sa kim i većina “njihovih” mesta su ostala za vlast. Tadićev SDS takođe nije sarađivao i imao samo mali broj kontrolora pa je potpuno nejasno zašto su ih uopšte tražili. POKS je bio u potpunom rasulu zbog podele i imao je jako malo kontrolora. Na kraju bilo je kontrolora na ukupno 2500 biračkih mesta, od čega su Suverenisti popunili preko 67%, Zavetnici oko 22% i ostali ostatak. Očigledno je za vlast bilo jako važno da opozicija ima što manje kontrolora.
Na kraju Suverenisti su bili primorani da sve svoje kontrolore koji nisu bili prihvaćeni, njih 2000, prijavi kao posmatrače. Za posmatrače nije bilo naknade, pa je veliki broj odustao.
Kako su se političke opcije opredelile prema referendumu
Dosta je bilo je svoju kampanju zvanično najavio 29. novembra dan pre nego što je Narodna skupština izglasala promene Ustava. Dan kasnije Dosta je bilo je sa Zdravom Srbijom Milana Stamatovića potpisao Deklaraciju Suverenista i zvanično započeo kampanju NE.
Vlast je vodila kampanju za usvajanje ustavnih promena, ali je nije prijavila.
Đilasov SSP, Jeremićeva Narodna stranka, DS su isti dan najvili da će bojkotovali referendum.Kampanji NE su jedan po jedan priključili Zavetnici, Dveri, DSS i POKS, ali nisu prijavili svoje kampanje.
Ne davimo Beograd se priključio kampanji NE 23.decembra i prijavio svoju kampanju.
PSG se priključuio kampanji NE 30.decembra, ali nije prijavio svoju kampanju.
Posmatrači
Svako udruženje pa i politička stranka su mogli da prijave referendumsku kampanju i tako steknu pravo na posmatrače na svim biračkim mestima, u opštinskim i gradskim potkomisijama i u RIK-u. Referendumska kampanja je imali tri zvanično prijavljena učesnika: Suvereniste, Ne davimo Beograd i Obraz. Ne davimo Beograd je 23.decembra prvi put pozvao svoje glasače da glasaju protiv, prijavio je kampanju, ali nije prijavio posmatrače niti je hteo saradnju oko kontrolora. Obraz je imao mali broj posmatrača. Suverenisti su prijavili preko 2000 posmatrača.
Mediji
Nijedan od jedina tri učesnika referenduma nije dobio prostor u medijima da vodi kampanju. Vlast nije prijavila svoju kampanju tako da je kampanja za ustavne promene vođena nezakonito, nezvanično zloupotrebom državnih resursa preko institucija države i medija. Nezakonita, nezvanična, prećutna kampanja DA je imala sav prostor u medijima, u većini dnevnih novina je imala umetke koji su ubeđivali građane da glasaju da, slali su dopise u sva domaćinstva u Srbiji kojih je preko 2,5 miliona.
Suverenisti su bili ograničeni na to da vode kampanju za NE isključivo preko društvenih mreža. Nijedan medij nas nije pozvao da iznesemo agrumente protiv referenduma. Čak su nam i oglasi preko društvenih mreža bili onemogućeni od strane globalnih korporacija koji sve više i dublje cenzurišu sva društva u svetu.
Zaključak
Na referendumu 16.januara je pobedilo NE. Rezultati su falsifikovani na velikom broju biračkim mesta na kojima opozicija nija imala kontrolu.
Suverenisti ne priznaju falsifikovane rezultate referenduma. Ustav je odbranjen. Krivična prijava je pravni osnov za proglašenje falsifikovanih rezultata referenduma ništavim nakon promene vlasti.
Prilozi:
Obrađeni rezultati sa svih biračkih mesta iz falsifikovanih zapisnika
Statistička analiza rezultata referenduma po opštinama
Komentariši