Poznato je, i mnogi su doživeli da na sudstvo postoje uticaji u pojedinačnim slučajevima. Međutim, manje je poznata priroda uticaja na pravosuđe koja se odražava u masovnom broju slučajeva.
Problem pravnih stavova Vrhovnog Kasacionog suda, inače problem koji postoji decenijama unazad, poslednji put je pokazao svoje lice 16.09.2021. godine, a povodom sporova koji se tiču troškova obrade kredita, NKOSK, i troška garantovanog snabdevača.
VKS, ranije Vrhovni sud, svojim tzv. „stavovima“ (pravnim shvatanjima) decenijama unazad interveniše, a redovno kada je potrebno zaštititi državu i državni budžet od masovnih sporova koje je upravo država izazvala kroz nezakonit rad svojih organa. Tada se “stavovima” pravne norme “tumače” od strane najvišeg suda, i to tako da uvek idu na štetu građana a u korist države, a tumačenja idu do banalizacije, prostim jezikom rečeno, pri tumačenju neke norme sud zaključuje da “ne” u datom slučaju treba razumeti kao “da”.
Ovaj institut “zauzimanja pravnih shvatanja” je ostatak komunističkog sistema i jedinstva vlasti koji je postojao u tom sistemu, i kao takav nespojiv je sa načelom podele vlasti i nezavisnom sudskom vlašću.
Ni jedna vlast nije želela da se liši takvog instituta, mada su svi slični instituti u uporednoj pravnoj praksi negativno vrednovani od strane najviših stručnih evropskih institucija, i to je i našim vlastima ukazivano ne mali broj puta.
Naravno, da postoji nezavisno sudstvo, državna izvršna vlast i finansijski moćni kolektiviteti i pojedinci ne bi mogli da se ponašaju na način na koji to čine sada, i da nemaju u tome nikakvu prepreku, zato im odgovara da ne postoji sud koji bi običnog građanina od takvih ponašanja zaštitio.
Problemom “dopune pravnog stava” koji se tiče troškova obrade kredita, NKOSK i troška garantovanog snabdevača, obuhvaćene su stotine hiljada građana. Najviši sud je bez jasnog povoda, razloga i potrebe promenio svoj stav tako što je bankama odjednom dozvolio da naplaćuju nepostojeće troškove, troškove koji uopšte ne mogu biti dokazani, i “dopunom stava” zabranjeno je sudovima da uopšte ulaze u pitanje dokazivanja da li su ti troškovi postojali, što predstavlja ukidanje postojećeg procesnog parničnog zakona u tom delu.
Još važnije od toga, ovaj problem je još jedan pokazatelj da u našoj zemlji ne postoji nezavisnost pravosuđa, i da je ono podložno uticajima ne samo izvršne vlasti kod zaštite državnog budžeta od štete koju su njeni organi pričinili nezakonitim radom, nego sada i moćnih finansijskih subjekata (banaka).
To se čini na najgrublji mogući način, pa izgleda da svako ko je dovoljno bogat i moćan može da ishoduje potreban „stav“, i ukine važenje postojećih zakona. Radi se o direktnom uticaju bankarskog lobija preko izvršne vlasti na sudstvo, na najviši sud, praktično je izdat nalog da sud menja svoje „mišljenje“ o nekom problemu, bez ikakvog obzira na same pravne norme i dosadašnju praksu istog tog suda – koja je bila potpuno drugačija, išla u korist građana, i odjednom se to menja.
Građani koji su zatražili sudsku zaštitu, sada ne samo da će ostati opljačkani, već će po svoj prilici morati da “oproste Đuri što ih je tukao”, odnosno banke će preko leđa građana zaraditi još i sudske troškove.
Ova praksa koja je postojala i ranije, ali sada je pogodila najveći broj građana do sada – nekoliko stotina hiljada, ustvari znači da u našoj zemlji zakoni važe sve manje i manje, a nečiji nalozi važe sve više i više.
Građani se teško mogu uopšte voditi zakonima, nego nečijom samovoljom, koja dobija snagu zakona.
Naše pravosuđe se sve više i više svodi na položaj državne uprave, a nezavisnost sudije i nezavisnost u odlučivanju sudećih tela, teško da i postoji. To građani treba da imaju u vidu uvek kada zatraže sudsku zaštitu, a najviše onda kada treba da svoj glas daju na izborima. Da li žele da sutra dožive da kada je nešto belo, kažu im da to treba razumeti tako da je to ustvari crno.
Treba se pitati da li želimo da našim pravosuđem vladaju krupni finansijski interesi i izvršna vlast, ili ono treba da štiti naše građane od samovolje i nepravde svake vrste.
Predsednik OO DJB Suverenisti Rakovica
Vladimir Živanović
Komentariši