У последњих месец дана свим парламентарним суверенистичким странкама су пуна уста позива на окупљања. Сви су позивали на окупљање, али до окупљања очигледно није дошло. Да ли су ти позиви заиста били искрени или су само део политичке представе? На ово питање је у синоћном Отвореном разговору одговор дао председник странке Доста је било Саша Радуловић.
Саша Радуловић је објаснио да практично сви опозициони бирачки желе једну колону свих странака које се боре против францсуко-немачко споразума и за очување Косова и Метохије. То очекивање бирача да дође до окупљања је направило велики притисак на лидере парламентарних опозиционих странака, пре свих Милоша Јовановића и НДСС-а, Милице Ђурђевић Стаменковски из Заветника и Бошка Обрадовића из Двери.
Са друге стране те жеље бирача, Милош Јовановић је још пре месец дана већ направио своју колону НАДА у којој је и ПОКС, док су Заветници и Двери такође направили своју колону. И поред прокламованих јавних обраћања да желе “национално окупљање”, ни један од лидера ове три странке нити су телефоном звали једни друге, нити су звали остале политичке странке, нути су покушали да закажу макар један састанак. Странка ДЈБ је више пута безуспешно покушала да закаже састанке са ове две већ формиране колоне, али смо на жалост наишли на потпуно игнорисање.
Притисак од стране бирача је растао и у разговор су се умешали и интелектуалци Мило Ломпар и Матија Бећковић чије позиве на састанак нису могли да одбију и тако се и десио састанак у просторијама НДСС-а у претходну недељу. Од других учесника састанка смо сазнали да је Милош Јовановић казао да не жели да странка Доста је било присуствује том састанку, тако да нисмо ни позвани. То је био и остао једини састанак суверенистичке опозиције. Других састанака није било.
Тај састанак и прављење једне колоне је пропало пре свега због Милоша Јовановића и НДСС-а. На састанку су поставили услов који практично значи да сви морају да се обавежу на сарадњу са Ђиласом након избора. Овај наизглед безазлен услов у ствари чини велики проблем свим странкама чију су гласачи против Ђиласове политике која је за француско-немачки споразум и за увођење санција Русији. Пристајње на овај услов би значио велик ударац за све остале странке и Милош Јовановић је то знао или је морао знати.
Део кривице носе и лидери Заветника и Двери. Да су заиста били искрени у својим јавним позивима за “национално окупљање”, позвали би остале и организовали састанак са или без Милоша Јовановића или би се барем одазвали на позиве ДЈБ. И данас да су искрени могло би да се организује окупљање свих осим НДСС-а што би онда ставило Милоша Јовановића у јако тешку позицију да одбије окупљање.
Цео игроказ и дупли пас који је одигран је имао само један циљ: да се са себе скине одговорност за игнорисање жеље бирача да се направи једна колона. Странке наравно имају право да самостално доносе одлуке у свом страначком интересу о томе како ће изаћи на изборе. Али немају право да замајавају и обмањују јавност.
Коментариши