Prvo da se zahvalim svim biračima koji su dali svoj glas koaliciji Dobro jutro Srbijo. Bilo nas je preko 43.000. Vodili smo čistu, pristojnu kampanju, govorili o konkretnim rešenjima i ponosni smo na to.
Opozicija je doživela fijasko na ovim izborima. Vlast je ojačala. U Beogradu još gore nego u Republici. Bilo bi korisno da birači razmisle o tome ko i šta je doprinelo da dođe do fijaska opozicije i jačanja vlasti. Jer ako to ne shvatimo svi zajedno, do promene nikada neće doći. Anštajn je govorio da je definicija ludila raditi iste stvari, a očekivati drugačiji rezultat.
Sve je počelo od ničim izazvane blokada skupštine kada je Đilasova “kolona u pripremi” naprasno tražila izbore do kraja godine, koje je Vučić onda velikodušno prihvatio. Tražili su izbore bez jednog jedinog zahteva za izborne uslove, bez dogovora o medijskom predstavljanju, bez ikakve kontrole biračkog spiska, bez ikakve kontrole promene prebivališta. Ništa. Podsetiću vas da je DJB za prošle izbore dogovorio izborne uslove za te izbore i da je jedan od tih izbornih uslova bio da se napravi međustranačka komisija kojoj je MUP mesecima pre izbora svakog meseca dostavljao detalje o promenama prebivališta, a Ministarstvo državne uprave o promenama u biračkom spisku i da je opozicija mogla da nadgleda svaku pojedinačnu promenu. Podsetiću vas i da nas je Đilasova opozicija, uz punu podršku “nezavisnih medija” i tada napadala da srađujemo sa Vučićem jer smo pregovarali o izbornim uslovima.
Nakon što je poklonio izbore Vučiću bez ikakvih izbornih uslova, Đilas je onda napravio svoju kolonu sa 9 stranaka. Ova kolona je dobila bezrezervnu podršku “nazavisnih medija” koji su praktično postali Pink Đilasove kolone. Voditelji programa “nezavisnih medija” su nameštali balone Đilasovoj koloni iz emisije u emisiju, “suptilno” povezivali ProGlas sa Đilasovom kolonom i napadali svu drugu opoziciju koja nije Đilasova kolona. Osim DSS-a. DSS je “nekim čudom” dobio poseban tretman.
Birači su očekivali i tražili da se napravi i druga kolona, jer je svima dobronamernim bilo očigledno da bi to bilo najbolje rešenje. A onda su DSS i Dveri/Zavetnici zajednički minirali pravljenje jedne kolone, dok su se pred biračima pretvarali da rade na ujedinjenju. Svi zajedno su ignorisali svaki zahtev DJB za sastanak i razgovor. Desio se samo jedan zajednički sastanak na koji nije bio pozvan DJB jer to nije dao Miloš Jovanović. Šta se tamo desilo, čuli ste. Pravljenje jedne kolone nije odgovaralo ni Vučiću, ni Đilasu. Đilas je sebi privukao DSS i kao nagradu Miloš Jovanović je dobio veliki prostor na “nezavisnim medijima”. Ko je sebi privukao Dveri/Zavetnike da odbiju formiranje jedne kolone ću ostaviti vama na ocenu. Ono što znamo je da su ih neka “istraživanja” pumpala i na preko 11%, pa onda na 8%, a da su ih kladionice stavljale na 7%. Toliko o kladionicama i “istraživanjima”. Možda je to razlog.
I tako su ostali još DJB, Narodna i Tadić koga Đilas nije hteo, a kome je preko Aleksića čerupao članstvo.
Do koalicije DJB i Narodne stranke nije došlo zato što je “istraživač” Đorđe Vukadinović pumpao Vuka Jeremića, slično onim “istraživanjima” koja su pumpala Dveri/Zavetnike, da ima sam preko 3%, iako su sva druga istraživanja pokazivala da je Narodna ispod 1% jer mu je Aleksić, uz pomoć Đilasa i “nezavisnih medija”, pokupio skoro sve birače. Vuk je zahtevao da u prvih osam (toliko mandata nosi cenzus), sedam bude iz Narodne stranke i rekao da mu je to crvena linija. Rekao je i da je sedmi na njegovoj listi poslanika Đorđe Vukadinović i da on mora da uđe u skupštinu kao sedmi.
DJB je sve pokušao da dođe od ujedinjenja, tako da nam je savest čista.
Nestorović je projekat vlasti. To je očigledno svakome ko želi da vidi. Vlast mu je i sakupila nedostajuće potpise da bi uopšte mogao da preda listu. Vlast je investirala nekoliko godina u njega i njegovu ekipu, iskoristila Hepi televiziju kao glavni kanal za promociju. A nisu se ni skidali sa raznih jutube kanala na kojima su dobijali veliku podršku voditelja. Aktivirani su za ove izbore kao novi Beli. Vlast dobro procenjuje da se značajan deo našeg biračkog tela peca na svakoga novog. Ovo smo znali i pre izbora i znali smo da neće prihvatiti ni poziv za razgovor. Ipak smo ih zvali da ostane trag i naravno odbili su nas. Nestorović je urnisao Dveri/Zavetnike. Uzeo je i preko procenat glasača DJB.
O Tadiću sam pisao tokom kampanje. Ovde ću samo ponoviti da mi je drago što sam ga dobro upoznao, da mi je razjasnio mnogo stvari o tome šta se dešavalo u vreme dok je bio predsednik, kako je funkcionisala Demokratska strana i ko je radio šta. Mogu bez ikakve zadrške da kažem da je Boris Tadić dobar čovek, pošten čovek, iskren čovek, čovek koji ima ogromno međunarodno iskustvo, čovek koji je poštovan u svetu, i na istoku i na zapadu i da je takav čovek dragocen za državu u odbrani njenih državnih i nacionalnih interesa.
I tako je nastala jedna Đilasova lista i 6 lista koje su protiv francusko-nemačkog plana. Od tih 6 lista, “nezavisni mediji” su promovisali jednu (DSS), bili neutralni prema 4 i napadali jednu (DJB-SDS).
Đilasova kolona i “nezavisni mediji” su napadali listu DJB-SDS od samog početka. Dok su nas napadali gotovo svakodnevno, neverovatno je da “nezavisni” mediji ni mene ni Tadića nisu pozvali ni u jednu jedinu emisiju ili debatu, ni u jedan jutarnji program, popodnevni program, večernji program, dnevnik. Jedini poziv je bio u Utisak nedelje, međutim to nije poziv urednika već poziv Olje Bećković lično.
Fabrikovana priča o falsifikovanim potpisima je išla tokom praktično cele kampanje. Podmetnuto nam je nekoliko potpisa poznatih ljudi, što je onda dojavljeno Đilasovim ljudima u GIK-u koji su onda među 3500 naših potpisa i 35000 ostalih potpisa ostalih lista “pronašli” baš tih nekoliko i ispalo je da je jedan od dečka novinarke N1 koja je onda krenula u kampanju. Ta priča je bila i praktično jedina tema Utiska nedelje u kome sam gostovao. U isto vreme, priča o 200 falsifikovanih potlisa Đilasove liste koji su naravno njima podmetnuti u Novom Pazaru (jer ko je lud da falsifikuje potpise) je prošla bez ikakvog osvrta “nezavnisnih medija” dok je kampanja protiv DJB-SDS trajala i dalje.
Na kraju su angažovali kuso i repato, razne Šaroviće, Paroviće i ostale da nas napadaju i usmeravaju glasače ka Nestoroviću koji je ostao hvaljen i nenapadnut.
Nekih sedam dana pre izbora, IPSOS-ova istraživanja u koja smo imali uvid, naša koalicija je bila na cenzusu, ali sa jednom značajnom senkom: 60% birača je u anketama govorilo da nisu sigurni da će uopšte izaći na izbore. IPSOS-ova istraživanja su se na kraju pokazala kao jedino pouzdana.
Tada je i krenula kampanja Đilasove liste da nećemo preći cenzus i da je glas za nas bačen glas. I kampanja je na žalost uspela.
Rezultat ove Đilas-Vučić arhitekture opozicione scene je duopol u kome je Vučić siguran na vlasti. Taj duopol ima i dva satelita: Đilasov je Miloš Jovanović, Vučićev Nestorović i ekipa. U tom duopolu, Đilasova kolona je jalova i ne može nikada da ugrozi vlast. U isto vreme ta kolona uz pomoć dva satelita sprečava jačanje neke druge opozicione kolone koja bi mogla da ugrozi vlast.
Sva snaga duopola dolazi od uspostavljenog duopola u medijima. Vučić ima Pink/Informer, Đilas N1/Danas. I jedni i drugi podržavaju jednu političku opciju i napadaju sve druge.
Političari duopola su veoma slični po svojoj nadmenosti, neodmerenosti, bahatosti, spremnosti da se zajedno valjaju u blatu, i istovremenim nedostakom iskustva, znanja i odgovornosti da vode državu. Zadatak medija je da birači to ne primete. Dovoljno je da pogledate prvog na listi Đilasove kolone ili kandidata za gradonačelnika pa da sve ovo postane jasno. Prvi na listi je aktivista NVO, bez obrazovanja, bez ikakvog relevantno radnog iskustva. Đilasov kandidat za gradonačelnika je toliko plitak i bled, sa takvom biografijom, da se čovek pita da li je namerno postavio takvog čoveka da pomogne vlasti da zadrži Beograd.
Način na koji Đilasova kolona i “nezavisni mediji” napadaju vlast je toliko iritantno većini biračkog tela, da sa takvim pristupom nikada neće doći do promene, jer većina ljudi kaže: vlast je loša, ali je opozicija gora. Politika koja kaže da Srbija treba da se odrekne Kosova i Metohije, da se odrekne Republike Srpske, da uvede sanckije Rusiji, da je u Srebrenici bio genocid, nema nikakvu šansu da ikada ugrozi vlast.
Da je DJB samostalno izašao na izbore, ne bi se mnogo toga promenilo. Bez ikakve podrške medija i bez značajnih finansija imali bismo iste probleme. Značajan deo naših glasača je otišao ka Nestoroviću, baš kao što je i 2017. značajan deo glasao za Belog. Onaj deo glasača koje smo pridobili u koaliciji sa Tadićem je prelomio na stranu sigurnog glasa i podlegao kampanji Đilasove kolone i “nezavisnih medija” da nećemo preći cenzus.
Šta je rezultat ove i ovakve politike Đilasove kolone i “nezavisnih medija”? Rezultat je izborni fijasko opozicije. Izborni fijasko je posebno jasan u Beogradu gde je opozicija u mnogo gorem položaju nego prošle godine. Naravno, na “nezavisnim medijima” nećete čuti nikakvu analizu ovih dešavanja. Tamo će i dalje ići priča da su ljudi iz Republike Srpske glavni krivici.
Šta su mogli drugačije da urade? Mogli su da nas ne napadaju, da nam daju prostor da se obratimo svojim biračima. Time smo mogli i da sprečimo značajan odliv naših birača ka Nestoroviću. To bismo mi uradili da su pozicije bile obrnute. Očigledno im je od Beograda bilo važnije da nas potope i da oni ostanu jedini.
Nama i dalje ostaje borba protiv francusko-nemačkog plana za Kosovo i Metohiju. A to nam dolazi 2024. Taj plan bi nam ne samo oteo Kosovo i Metohiju već bi i naša kulturna baština na Kosmetu, preko 1300 crkava i manastira, postala albanska. To moramo da sprečimo bili u parlamentu ili ne. A dolaze nam i loklani izbori u Nišu, Novom Sadu, Požarevcu i drugim gradovima na proleće. Možda bude više pameti da se suprotstavimo duopolu.
Dragan Đilas i “nezavisni mediji” su rak rana srpske opozicije. Dok god se budu ponašali kako se danas ponašaju, dok god budu ličili na Vučića i medije koji podržavaju vlast, opozicija će ići od fijaska do fijaksa, u Srbiji neće doći do promene i vlast će biti sigurna. Dok god glasači to ne shvate, ništa se u Srbiji neće promeniti.
Komentariši