Правосуђе Саопштењe

Суд каже Вучић може несметано да износи лажи о политичким противницима

Виши суд у Београду пресудио је да председник Србије Александар Вучић може некажњено да вређа политичке противнике и износи неистине о њима, а они то морају да трпе.

Поводом тужбе Саше Радуловића против Александра Вучића због лажи изречених у емисији Ћирилица 2014. године, суд је оценио да је грађанин који је одлучио да се политички ангажује, као Саша Радуловић 2014. године, дужан да трпи последице нетачних информација.

”Правилно је поступио првостепени суд када је утврдио да…последице по тужиоца нису наступиле, а ово из разлога како је правилно закључио првостепени суд што је тужилац и сам приликом саслушања изјавио да је у то време био председник политичког покрета ”Доста је било”, и то је било 2014.  године, а да је након тога био први човек и организатор и вођа покрета који је гласовима бирача ушао у Скупштину РС, што значи да је на том плану апсолутно напредовао, и ако у то време тужилац није био министар како је сам изјавио јер је дао оставку у јануару 2014., он је у то време био именовани носилац јавне политичке функције као представник и председник политичког покрета и као такав је дужан да трпи изношење критичких мишљења која се односе на резултат његовог рада, односно политику коју спроводи, а у вези са обављањем његове функције, без обзира на то да ли се осећа лично повређеним изношењем тих мишљења, што јасно говори члан 8 Закона о информисању РС”, стоји у пресуди Вишег суда.

Подсећамо, Вучић је у Ћирилици лажно оптужио Сашу Радуловића да је као министар привреде новинарима БИРН-а доставио нацрт уговора државе Србије, Етихада и Јат Ервејз. Суд, међутим, три године није успео да нађе Александра Вучића на адреси све до јануара 2018. када се одважио да позив за рочиште стави на огласну таблу суда. Ни Вучић, ни његов адвокат, се ниједном нису појавили на рочишту. Докази су извођени, али Вучић није дао одговор на тужбу, што је морао по закону. Уместо њега, његовом “одбраном” се бавио суд.

Саша Радуловић никада никоме није дао никакве нацрте уговора или уговоре или меморандуме или било какве документе којима је имао приступ као министар привреде, па ни нацрте штетних тајних уговора између државе Србије, ЈАТ-а и Етихада. Ни посредно ни непосредно.

На суду је посведочио и новинар БИРН-а Слободан Георгиев који је рекао да није добио уговор од Саше Радуловића. ”У то време је лично познавао Радуловића, али је изјавио у то време му није поверио никакву информацију везано за тим послом, наводи се у пресуди шта је Георгиев рекао пред судом. Георгијеве је у то време иначе лично познавао и Александра Вучића.

Суд је, међутим, овај прецизан исказ Георгиева оценио као ”неодређен и дат на бази претпоставки”.

Пресуда кoју је донело судско веће у саставу Зорица Вељић, Зоран Рогић и Весна Дамјановић значи да суд председника Вучића сматра сувереном који поштује закон само кад он хоће, и да од његове воље зависи да ли ће се основна људска права поштовати. Фактички, једна правила важе за Вучића, а друга за све остале грађане.

Тачно је да носиоци политичких функција морају да имају већи ниво трпељивости према критичком мишљењу, али не тако да други носилац јавне функције може да лаже и вређа без могућности да своја права заштите пред судом. Суд је констатовао да Саша Радуловић није доказао да је претрпео штету од лажи Александра Вучића.

Ставом да носиоци јавних и политичких функција немају право на заштиту од нетачних информација и потпуних фабрикација, поступајући судија је и све своје колеге ставио ван правне заштите дозволивши да било ко неометано пласира измишљотине и лажи о судијама, њиховом породицама и предметима.

Поводом пресуде Вишег суда, Саша Радуловић ће као први корак уложити жалбу Уставном суду. Затим ће предузети и сва друга правна средства која му стоје на располагању, укључујући затев за покретање дисциплинског поступка против судија због кршења закона о судијама и кодекса судијске етике.

Иако очекујемо да ће све надлежне инстанце покушати да угуше овај предмет, у интересу свих грађана Србије je да виде на конкретном примеру како се уништава правни систем у Србији зарад интереса једног човека.

У прилогу:
Пресуда Вишег суда у Београду

Presuda Višeg suda-edited

 

Доста је било

Доста је било

2
Оставите коментар

avatar
2500
2 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
Bor BoraninBetelgeuse Recent comment authors
најновији најстарији
Betelgeuse
Гост
Betelgeuse

Sledeći put ne preskočiti 6. oktobar. Lustracija i kazne za sve one koji su se usudili da krše Ustav i zakone. Tako to biva kada se oprosti zlikovcima, oni vama neće…

Bor Boranin
Гост
Bor Boranin

GDE SU INTELIGENCIJA I INTELEKTUALCI U SRBIJI??

Ako su nekada intelektualci u Srbiji bili neko i nešto, bavili se naukom, usavršavali sebe i društvo, smišljali, projektovali, gradili puteve, fabrike, usavršavali proizvodnju i razvijali zemlju. Pomenuo bi nekih, da mi ostali ne zamere, Branko Žeželj, Miomir Vukobratović, Dušan Kanazir, Aleksandar Stojanović, Pavle Savić i mnogo drugih inženjera, lekara, hemičara su uzdigli Srbiju od poljoprivredne u srednje razvijene industrijske i poljoprivredne zemlje. Njihov doprinos je nemerljiv, s jedne strane, a s druge njihovo mišljenje, rad i rezultate rada su poštovani od strane politike, nauke i naroda. Sada u XXI veku sve se promenilo. Politika i političari su u prvom planu, na inteligenciju i intelektualce niko ne računa, oni su dovoljni za sve. Jedan čovek obavlja funkcije predsednika, premijera ministra, sudstva, policije, vojske, nauke, kako sve to stigne? Stigne, okružen je: poltronima, klimoglavcima, šlihterima dupeuvlakačima i mnogo drugih. On se za sve priupita i pita, on za sve odlučuje, a saradnici služe da mu aplaudiraju do iznemoglosti. Koj će njemu vrag inteligencija i intelektualaca, kada je u njemu sve to gusto i čvrsto skoncentrisano. Pored onolikog broja poznatih u svetu elektroinženjera, našeg EPS je zajahao pečenjar, mnoge funkcije obavljaju “doktori” nauka plagijatori (svi znate koji su: Šapić, Stefanović, Tabaković, Tončev, Mali i još namnoženih), eksperti sa kupljenim i potkupljenim diplomama, partijsko i rođačko zapošljavanje. Nekada vodeća firma u SFRJ RTB Bor pao je u rujmoćnijeg po mišićima ne po pameti, preletač sa partije na stranku i uz podršku vlasti doveo je RTB Bor do bunara propasti, oterao je u nevidljivost i nečujnost intelektualce i stručnjake, jer on sve zna, ume i može. Zbog toga vođa je morao da puzi i kleči pred kinezima i sada RTB Bor je kineska zemlja. Ukoliko njegov čelnik preleti u kinesku četvrt uspeha sve sam izlagao(?). Epilog toga je da smo kao država pali na nivou podsaharske Afrike, plate na začelju Evrope, penzije dovoljne samo da se ne umre pre vremena, a s druge strane bajkolaži i hvalospevi bez ograničenja. Najnovije je, izjavio vođa, da se u Srbiji bolje živi nego u Nemačkoj, analiza nije pokazala na kom sloju ljudi se odnosi, možda na Merkelovoj i sebe?