Преносимо вам коментар академика Душана Теодоровића из Политике.
Крајем 2015. године, Универзитету у Новом Пазару достављен је Закључак Владе Србије, који се односи на делатност Универзитета у Новом Пазару. У закључку се каже да „до окончања поступка акредитације високошколске установе и студијских програма сматраће се да има дозволу за рад.
Краљ приватних српских универзитета постао је почетком 21. века икона и инспирација другима склоним остваривању високог профита од издавања диплома онима који их желе без много труда. Желећи да и сам откине део колача који доноси високо школство Србије, ефендија Муамер Зукорлић, политичким договорима и трулим компромисима добија решење Владе Србије у октобру 2003. и оснива нешто што се тада звало Интернационални универзитет у Новом Пазару. Предузеће за производњу, трговину и услуге РЕФРЕФ из Новог Пазара затражило је од тадашњег Министaрства просвете и спорта да оцени испуњеност услова за оснивање Правног факултета у Новом Пазару.
Драгана Стојиљковић Петровић, Љиљана Станчић Буквић и Катарина Жутић Јовановић, одређене од Министарства просвете и спорта, по сагледавању поднете документације и обиласку будуће високошколске институције у преднацрту, сачиниле су „Информацију о затеченом стању у предмету оснивања универзитета и четири факултета у његовом саставу у Новом Пазару”. У информацији је, између осталог, констатовано да „у простору предвиђеном за извођење наставе не постоји никаква опрема нити наставна средства”, да су „обављени разговори с потенцијалним наставним кадровима, али за сада не постоји никакав план кадрова”, а и да „наставни програми још нису донети”. Није било ни зграде, ни опреме, ни професора, али је ту био ефендија Зукорлић, будући ректор са завршеном основном школом у Србији и са својим политичким договорима. „Сматрамо да у овом моменту нема услова за давање такве сагласности”, храбро су написале и потписале чланице комисије Министарства просвете и спорта.
Тадашњи министар просвете и спорта професор др Гашо Кнежевић оглушио се о информацију и донео решење којим се привремено дозвољава факултетима и Интернационалном универзитету y Новом Пазару, као установи у оснивању, да отпочну с радом. Тај папир је омогућио Зукорлићевом универзитету да опстане, иако неакредитован, до данашњег дана.
Европа Србији, свом тадашњем, садашњем и будућем кандидату за члана ЕУ, ставља ипак до знања да у Европи и свету постоје процедуре за акредитацију високошколских установа и проверу квалитета. Не могу, значи, да се дају дипломе и докторати на основу парчета папира које је потписао министар. У Србији се оснива Комисија за акредитацију и проверу квалитета, Национални савет за високо образовање и успоставља се сарадња са ENQA – Европском асоцијацијом за обезбеђење квалитета у високом образовању. Од самог почетка процеса акредитације, чланови Комисије за акредитацију били су сведоци покушаја појединих новоформираних приватних високошколских институција да изиграју прописе и да на сваки начин добију акредитацију. Комисија је писала акте упозорења, и негативна решења, институције су се жалиле, жалбе им је често усвајао Национални савет, а поједини министри просвете, наследници Доситеја Обрадовића, издавали су дозволе за рад и без одлуке Комисије за акредитацију.
Сведоци смо да је прошла прва деценија покушаја Зукорлићевог „Универзитета у Новом Пазару” да добије акредитацију. Добронамерном посматрачу није до краја јасно због чега Зукорлић толико упорно жели да добије акредитацију када савршено функционише и без акредитације. У земљи у којој је правосудни систем разбијен (случај „Савамала”) Зукорлић прави профит издајући дипломе и додељујући докторате чију валидност, Закључком Владе Србије број 612-12534/2015 од 22. новембра 2015. године потврђује Александар Вучић. Ефендији Зукорлићу и његовом универзитету није потребно мишљење Комисије за акредитацију и Националног света за високо образовање.
Зукорлићев „универзитет” има шест департмана (факултета) и укупно 37 наставника (према подацима са званичног сајта универзитета). Поред департмана лоцираних у Новом Пазару, универзитет је отворио и одељења у Нишу, Панчеву, Суботици и Београду без икаквог документа и без било каквог парчета папира потписаног макар и од политичких ментора и савезника. Различити састави Комисије за акредитацију током година су некако успевали да одоле сваковрсним притисцима и одбијали су да акредитују програме на којима предаје неквалификовани кадар. Ефендија Зукорлић, у недостатку правог универзитетског кадра, одлучио је да сам произведе своје професоре и научнике. Прегледом научних база „Web of Science”, „Google Scholar” и „Publish or Perish” лако се утврђује да велика већина наставника Универзитета у Новом Пазару нема релевантне научне радове, да нису цитирани и да се углавном не воде у овим базама као научници. Наведени „научни радови” наставника Универзитета у Новом Пазару не квалификују наставнике за извођење наставе на одговарајућим предметима. Ово је свакако последица чињенице да је већина наставника стекла докторате на неакредитованом универзитету – Универзитету у Новом Пазару, на којем су и бирани. Трик коме се тренутно прибегава у циљу добијања акредитације по сваку цену јесте веома једноставан и заснива се на следећем алгоритму. Универзитет је неакредитован. Потребна му је акредитација (?). Универзитет све време ради неакредитован, издаје дипломе и прави профит. Неакредитовани универзитет производи докторе наука. Проглашава их за професоре. Комисији за акредитацију подноси списак професора и доктора. Комисија одбија да изда акредитацију због неиспуњавања прописаних стандарда. Универзитет се жали Националном савету за високо образовање. Први човек универзитета прави политичке савезе и врши политичке притиске. Упркос познатој изјави да је „територија Санџака слободна и да више никад неће бити поробљена” и изјави да химну државе у којој живи и чији је држављанин (и вероватно носилац дипломатског пасоша!) „прихвата само као химну комшијског народа”, ефендија Зукорлић прави политичке договоре и трговине и постаје недавно председник скупштинског Одбора за науку, образовање, технолошки развој и информатичко друштво.
Крајем 2015. године, Универзитету у Новом Пазару достављен је Закључак Владе Србије, који се односи на делатност Универзитета у Новом Пазару. У закључку се каже да „до окончања поступка акредитације високошколске установе и студијских програма сматраће се да има дозволу за рад у свом седишту и да има право на издавање јавних исправа, а за студијске програме које изводи сматраће се да су одобрени”. „Сматраће се” и „има право”, рекла је наша влада на челу са премијером Вучићем и пресекла Гордијев чвор. Изгледа да смо улудо сви заједно потрошили једну деценију борећи се за стандарде у високом образовању и принципе. Да поновим још једном. „Сматраће се” и „има право”, одлучила је влада, а потписао Александар Вучић.
Извор: Политика
Izgleda da je mnogo lakše napadati privatne univerzitete i Zukorlića nego se pozabaviti katastrofalnim posrtanjem državnih fakulteta.
Svi znamo da se većina konkursa raspisuje za unapred dodeljeno mesto, da su nepotizam i korupcija gotovo svakodnevna pojava.
Još gore je što su nastavni programi loši i daleko zaostaju za svetom.
Pozivam DJB i posebno Dušana Teodorovića da se pozabave tim problemom.
Poštovani “Jovane”. Odgovore na Vaša pitanja i konstatacije, o posrtanju državnih fakulteta, lošim nastavnim programima koji zaostaju za svetom, imate u tekstu Akademika Dušana Teodorovića, kojeg očito niste dobro pročitali i shvatili. On upravo o tome piše, jer su Univerzitetu Zukorlića date ingerencije državnog Univerziteta samo jednim potpisom premijera. Tu nalazite i odgovor za nepotizam i korupciju, te se može konstatovati da se g. Teodorović itekako pozabavio svim tim problemima. Lepo je što branite g. Zukorlića, pogotovu sada u vreme njegovog praznika, i to pozdravljam, mada je potpuno neosnovano braniti čoveka koji više od decenije krši najosnovnija pravila univerzitetskog ponašanja.
Dopuna spisku apsurda: 1. Akreditaciona komisija NE PROVERAVA da li su profesori birani za naucnu oblast za koju fakulteti podnose akreditaciju. 2. Na fakultetima se cak i kada postoje profesori birani za neku naucnu oblast na premete iz te oblasti rasporedjuju kolege koje nisu birane za te predmete. 3. Univerzitet u Nisu je prosle godine odobrio produzenje radnog odnosa svima koji su ispunili uslov za penziju (tu je bilo cak i vanrednih profesora) osim akademiku Ninoslavu Stojadinovicu i prof.dr Miodragu Petkovicu (preko sto radova na SCI listi!). 4. Fakulteti angazuju studente doktorskih studija da drze vezbe cak i iz predmeta koje ti studenti nikada nisu polagali. Inace, ministarstvu prosvete sam poslao bezbroj mejlova i dopisa u kojima sam upozoravao na ovakve nepravilnosti ali oni to sistematski ignorisu godinama. Medjutim, kada je Pera Detlic ministarstvu ukazao na neke sitne i nevazne propuste, reagovali su odmah.
Privatni fakulteti predstavljaju pravu tragediju Srbije. Ne samo što štancuju diplome nego aktuelna vlast takve kadrove postavlja na vrlo odgovorne funkcije. Srećom nema privatnih tehničkih fakulteta, ali na nesreću oni su potpuno zanemareni u ovom sistemu. Srećom po nih cenjeni su u inostranstvu.
E posle takvi svrseni kadrovi dobijaju preko veze i po nacionalnom kljucu pozicije i rukovodeca mesta u drzavnom aparatu. I takvi kadrovi treba da izvuku zemlju iz krize.