Prenosimo vam komentar akademika Dušana Teodorovića iz Politike.
Krajem 2015. godine, Univerzitetu u Novom Pazaru dostavljen je Zaključak Vlade Srbije, koji se odnosi na delatnost Univerziteta u Novom Pazaru. U zaključku se kaže da „do okončanja postupka akreditacije visokoškolske ustanove i studijskih programa smatraće se da ima dozvolu za rad.
Kralj privatnih srpskih univerziteta postao je početkom 21. veka ikona i inspiracija drugima sklonim ostvarivanju visokog profita od izdavanja diploma onima koji ih žele bez mnogo truda. Želeći da i sam otkine deo kolača koji donosi visoko školstvo Srbije, efendija Muamer Zukorlić, političkim dogovorima i trulim kompromisima dobija rešenje Vlade Srbije u oktobru 2003. i osniva nešto što se tada zvalo Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru. Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge REFREF iz Novog Pazara zatražilo je od tadašnjeg Ministarstva prosvete i sporta da oceni ispunjenost uslova za osnivanje Pravnog fakulteta u Novom Pazaru.
Dragana Stojiljković Petrović, Ljiljana Stančić Bukvić i Katarina Žutić Jovanović, određene od Ministarstva prosvete i sporta, po sagledavanju podnete dokumentacije i obilasku buduće visokoškolske institucije u prednacrtu, sačinile su „Informaciju o zatečenom stanju u predmetu osnivanja univerziteta i četiri fakulteta u njegovom sastavu u Novom Pazaru”. U informaciji je, između ostalog, konstatovano da „u prostoru predviđenom za izvođenje nastave ne postoji nikakva oprema niti nastavna sredstva”, da su „obavljeni razgovori s potencijalnim nastavnim kadrovima, ali za sada ne postoji nikakav plan kadrova”, a i da „nastavni programi još nisu doneti”. Nije bilo ni zgrade, ni opreme, ni profesora, ali je tu bio efendija Zukorlić, budući rektor sa završenom osnovnom školom u Srbiji i sa svojim političkim dogovorima. „Smatramo da u ovom momentu nema uslova za davanje takve saglasnosti”, hrabro su napisale i potpisale članice komisije Ministarstva prosvete i sporta.
Tadašnji ministar prosvete i sporta profesor dr Gašo Knežević oglušio se o informaciju i doneo rešenje kojim se privremeno dozvoljava fakultetima i Internacionalnom univerzitetu y Novom Pazaru, kao ustanovi u osnivanju, da otpočnu s radom. Taj papir je omogućio Zukorlićevom univerzitetu da opstane, iako neakreditovan, do današnjeg dana.
Evropa Srbiji, svom tadašnjem, sadašnjem i budućem kandidatu za člana EU, stavlja ipak do znanja da u Evropi i svetu postoje procedure za akreditaciju visokoškolskih ustanova i proveru kvaliteta. Ne mogu, znači, da se daju diplome i doktorati na osnovu parčeta papira koje je potpisao ministar. U Srbiji se osniva Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i uspostavlja se saradnja sa ENQA – Evropskom asocijacijom za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju. Od samog početka procesa akreditacije, članovi Komisije za akreditaciju bili su svedoci pokušaja pojedinih novoformiranih privatnih visokoškolskih institucija da izigraju propise i da na svaki način dobiju akreditaciju. Komisija je pisala akte upozorenja, i negativna rešenja, institucije su se žalile, žalbe im je često usvajao Nacionalni savet, a pojedini ministri prosvete, naslednici Dositeja Obradovića, izdavali su dozvole za rad i bez odluke Komisije za akreditaciju.
Svedoci smo da je prošla prva decenija pokušaja Zukorlićevog „Univerziteta u Novom Pazaru” da dobije akreditaciju. Dobronamernom posmatraču nije do kraja jasno zbog čega Zukorlić toliko uporno želi da dobije akreditaciju kada savršeno funkcioniše i bez akreditacije. U zemlji u kojoj je pravosudni sistem razbijen (slučaj „Savamala”) Zukorlić pravi profit izdajući diplome i dodeljujući doktorate čiju validnost, Zaključkom Vlade Srbije broj 612-12534/2015 od 22. novembra 2015. godine potvrđuje Aleksandar Vučić. Efendiji Zukorliću i njegovom univerzitetu nije potrebno mišljenje Komisije za akreditaciju i Nacionalnog sveta za visoko obrazovanje.
Zukorlićev „univerzitet” ima šest departmana (fakulteta) i ukupno 37 nastavnika (prema podacima sa zvaničnog sajta univerziteta). Pored departmana lociranih u Novom Pazaru, univerzitet je otvorio i odeljenja u Nišu, Pančevu, Subotici i Beogradu bez ikakvog dokumenta i bez bilo kakvog parčeta papira potpisanog makar i od političkih mentora i saveznika. Različiti sastavi Komisije za akreditaciju tokom godina su nekako uspevali da odole svakovrsnim pritiscima i odbijali su da akredituju programe na kojima predaje nekvalifikovani kadar. Efendija Zukorlić, u nedostatku pravog univerzitetskog kadra, odlučio je da sam proizvede svoje profesore i naučnike. Pregledom naučnih baza „Web of Science”, „Google Scholar” i „Publish or Perish” lako se utvrđuje da velika većina nastavnika Univerziteta u Novom Pazaru nema relevantne naučne radove, da nisu citirani i da se uglavnom ne vode u ovim bazama kao naučnici. Navedeni „naučni radovi” nastavnika Univerziteta u Novom Pazaru ne kvalifikuju nastavnike za izvođenje nastave na odgovarajućim predmetima. Ovo je svakako posledica činjenice da je većina nastavnika stekla doktorate na neakreditovanom univerzitetu – Univerzitetu u Novom Pazaru, na kojem su i birani. Trik kome se trenutno pribegava u cilju dobijanja akreditacije po svaku cenu jeste veoma jednostavan i zasniva se na sledećem algoritmu. Univerzitet je neakreditovan. Potrebna mu je akreditacija (?). Univerzitet sve vreme radi neakreditovan, izdaje diplome i pravi profit. Neakreditovani univerzitet proizvodi doktore nauka. Proglašava ih za profesore. Komisiji za akreditaciju podnosi spisak profesora i doktora. Komisija odbija da izda akreditaciju zbog neispunjavanja propisanih standarda. Univerzitet se žali Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. Prvi čovek univerziteta pravi političke saveze i vrši političke pritiske. Uprkos poznatoj izjavi da je „teritorija Sandžaka slobodna i da više nikad neće biti porobljena” i izjavi da himnu države u kojoj živi i čiji je državljanin (i verovatno nosilac diplomatskog pasoša!) „prihvata samo kao himnu komšijskog naroda”, efendija Zukorlić pravi političke dogovore i trgovine i postaje nedavno predsednik skupštinskog Odbora za nauku, obrazovanje, tehnološki razvoj i informatičko društvo.
Krajem 2015. godine, Univerzitetu u Novom Pazaru dostavljen je Zaključak Vlade Srbije, koji se odnosi na delatnost Univerziteta u Novom Pazaru. U zaključku se kaže da „do okončanja postupka akreditacije visokoškolske ustanove i studijskih programa smatraće se da ima dozvolu za rad u svom sedištu i da ima pravo na izdavanje javnih isprava, a za studijske programe koje izvodi smatraće se da su odobreni”. „Smatraće se” i „ima pravo”, rekla je naša vlada na čelu sa premijerom Vučićem i presekla Gordijev čvor. Izgleda da smo uludo svi zajedno potrošili jednu deceniju boreći se za standarde u visokom obrazovanju i principe. Da ponovim još jednom. „Smatraće se” i „ima pravo”, odlučila je vlada, a potpisao Aleksandar Vučić.
Izvor:Politika
Izgleda da je mnogo lakše napadati privatne univerzitete i Zukorlića nego se pozabaviti katastrofalnim posrtanjem državnih fakulteta.
Svi znamo da se većina konkursa raspisuje za unapred dodeljeno mesto, da su nepotizam i korupcija gotovo svakodnevna pojava.
Još gore je što su nastavni programi loši i daleko zaostaju za svetom.
Pozivam DJB i posebno Dušana Teodorovića da se pozabave tim problemom.
Poštovani “Jovane”. Odgovore na Vaša pitanja i konstatacije, o posrtanju državnih fakulteta, lošim nastavnim programima koji zaostaju za svetom, imate u tekstu Akademika Dušana Teodorovića, kojeg očito niste dobro pročitali i shvatili. On upravo o tome piše, jer su Univerzitetu Zukorlića date ingerencije državnog Univerziteta samo jednim potpisom premijera. Tu nalazite i odgovor za nepotizam i korupciju, te se može konstatovati da se g. Teodorović itekako pozabavio svim tim problemima. Lepo je što branite g. Zukorlića, pogotovu sada u vreme njegovog praznika, i to pozdravljam, mada je potpuno neosnovano braniti čoveka koji više od decenije krši najosnovnija pravila univerzitetskog ponašanja.
Dopuna spisku apsurda: 1. Akreditaciona komisija NE PROVERAVA da li su profesori birani za naucnu oblast za koju fakulteti podnose akreditaciju. 2. Na fakultetima se cak i kada postoje profesori birani za neku naucnu oblast na premete iz te oblasti rasporedjuju kolege koje nisu birane za te predmete. 3. Univerzitet u Nisu je prosle godine odobrio produzenje radnog odnosa svima koji su ispunili uslov za penziju (tu je bilo cak i vanrednih profesora) osim akademiku Ninoslavu Stojadinovicu i prof.dr Miodragu Petkovicu (preko sto radova na SCI listi!). 4. Fakulteti angazuju studente doktorskih studija da drze vezbe cak i iz predmeta koje ti studenti nikada nisu polagali. Inace, ministarstvu prosvete sam poslao bezbroj mejlova i dopisa u kojima sam upozoravao na ovakve nepravilnosti ali oni to sistematski ignorisu godinama. Medjutim, kada je Pera Detlic ministarstvu ukazao na neke sitne i nevazne propuste, reagovali su odmah.
Privatni fakulteti predstavljaju pravu tragediju Srbije. Ne samo što štancuju diplome nego aktuelna vlast takve kadrove postavlja na vrlo odgovorne funkcije. Srećom nema privatnih tehničkih fakulteta, ali na nesreću oni su potpuno zanemareni u ovom sistemu. Srećom po nih cenjeni su u inostranstvu.
E posle takvi svrseni kadrovi dobijaju preko veze i po nacionalnom kljucu pozicije i rukovodeca mesta u drzavnom aparatu. I takvi kadrovi treba da izvuku zemlju iz krize.