Улога Комисије за хартије од вредности у приватизацији, превари малих акционара и гашењу тржишта

Тржиште капитала је место на коме компаније прикупљају капитал ради сопственог развоја, а инвестициона јавност инвестира слободна средства очекујући одређене приходе по том основу.

На тржишту капитала Комисија за хартије од вредности (ХоВ) има образовну функцију учесника на тржишту, инвестиционе јавности, али и доносиоца политичких и економских одлука, затим развојну функцију тржишта капитала и на крају контролну функцију.

Током свог постојања па и данас Комисија за ХоВ није успела да наметне своју образовну функцију доносиоцима политичких и економских одлука, нити да утиче на њихове одлуке у циљу развоја тржишта капитала. Резултат – Србија је једина држава у региону у којој ниједна компанија није спровела поступак иницијалне јавне понуде, а зависност Србије од иностраног капитала је врло висока.

Контролна функција Комисије за ХоВ се најчешће сводила на елиминацију једне интересне групе у односу на другу, кроз различито тумачење закона или његову селективну примену. Најчешће оштећена интересна група били су мали акционари.

И на крају долазимо до суштинског проблема: потпуно је промашен концепт тржишта капитала које је конципирано као тржиште на коме се обавља прерасподела постојећег богатства кроз процес приватизације, уместо креирања тржишта на коме се прикупља инвестициони капитал за развој компанија, ставара нова вредност и увећава друштвено богатство.

Гашење тржишта капитала

1. Промет на Београдској берзи је пао са преко 2 милијарде евра у 2007. години на 185 милиона евра у 2015 год, а index belex15 који је конституисан 2005. са 1.000 поена, данас је на нивоу од око 600 поена. Дневни промет на Берзи је на нивоу неке веће самопослуге.

2. Институције на тржишту капитала су суочене са финансијским проблемима и доводе у питање сопствени опстанак. Берза већ пету годину послује са губитком, а Комисија за ХоВ је приморана да пређе на буџетско финансирање.

3. Од свих компанија које се котирају на берзи једино су НИС и Енергопројект праве берзанске компаније (мерено стандардима капитала, ликвидности, броја акционара и корпоративног извештавања). Остале компаније нису берзанске, а добар део њих је у предстечајној фази.

4. Србија је постала нето извозник берзанског капитала тј. домаћа лица више инвестирају на берзама у иностранству, него што странци инвестирају на берзанско тржиште у Србији. Поверење у Тржишта капитала је потпуно изгубљено.

5. Практично, тржиште капитала је замрло и готово да не постоји.

Одговорност Комисије за ХОВ

Одговорност Комисије за катастрофално стање на Тржишту капитала је у следећем:

1. Комисија за ХоВ је свесно креирала тржиште капитала које погодује власницима крупног капитал, а на штету малих акционара тј. малих улагача и то:

• Кроз предлоге законсконских решења,
• Кроз одуговлачење са предлагањем закона о преузимању акционарских друштва и закона о инвестиционим фондовима,
• Кроз селективну примену закона,
• Кроз дерогацију законсконских решења путем доношење подзаконских аката и давањем мишљења.

2. Игнорисање кршења закона и статута од стране Државе у случају Телекома Србије (члан 38 Закона о Тржишту капитал и члана 5.4 и 5.5 Статута Телекома) којим је онемогућено да 4,5 милиона акционара Телекома Србије слободно располаже својим акцијама.

3. Изостанак адекватнијх реакција у поступку преваре улагача код Агробанке, РБВ, Привредне банке Београд, Универзал банке итд.

4. Толерисање неадекватног корпоративног извештавања, а често и лажног приказивања ревидираних финансијских извештаја.

Актуелно стање у Комисији за ХоВ

1. Криза финасирања Комисије – Комисија за ХоВ улази у финансијску кризу и биће приморана да средства за своје пословање обезбеди из буџета. Одговорност досадашњих чланова Комисије за кризу финансирања треба тражити у нерационалном трошењу средстава и у смањењу прихода Комисије, као последице готово потпуно замрлих активности на тржишту капитала.

2. Међуљудски односи у Комисији – Међуљудски односи су потпуно поремећени, честе објаве у медијима о мобингу запослених, откази дугогодишњим службеницима, партијско запошљавање.

3. Радни спорови – Бивши службеници, уместо којих су доведени партијски кадрови, воде радне спорове против Комисије за ХоВ, неки спорови су већ правоснажно окончани у корист запослених. Одштетни захтеви по овом основу ће погоршати и онако лошу финансијску ситуацију Комисије.

4. Извештаји о пословању – Извештај о пословању Комисије за ХоВ за 2015 год још увек није поднет Одбору за финансије РС иако су законски рокови истекли. Неопходна је ангажовање ДРИ који би утврдио шта се дешава у Комисији.

Катастрофално стање на Тржишту капитала није резултат више силе, већ лошег и нестручног рада чланова Комисије за ХоВ. Потребна су нова лица, нов приступ тржишту капитала, самосталност у раду и одговорност пред Скупштином РС. У супротном представа звана тржиште капитала и Комисија за ХоВ биће завршена, завесе ће бити спуштене, а гледаоци, оличени у стручним и образованим кадровима, отићи ће у иностранство трагајући за бољим могућностима.

Милан Милановић
члан покрета “Доста је било”, Београд