Tržište kapitala je mesto na kome kompanije prikupljaju kapital radi sopstvenog razvoja, a investiciona javnost investira slobodna sredstva očekujući određene prihode po tom osnovu.
Na tržištu kapitala Komisija za hartije od vrednosti (HoV) ima obrazovnu funkciju učesnika na tržištu, investicione javnosti, ali i donosioca političkih i ekonomskih odluka, zatim razvojnu funkciju tržišta kapitala i na kraju kontrolnu funkciju.
Tokom svog postojanja pa i danas Komisija za HoV nije uspela da nametne svoju obrazovnu funkciju donosiocima političkih i ekonomskih odluka, niti da utiče na njihove odluke u cilju razvoja tržišta kapitala. Rezultat – Srbija je jedina država u regionu u kojoj nijedna kompanija nije sprovela postupak inicijalne javne ponude, a zavisnost Srbije od inostranog kapitala je vrlo visoka.
Kontrolna funkcija Komisije za HoV se najčešće svodila na eliminaciju jedne interesne grupe u odnosu na drugu, kroz različito tumačenje zakona ili njegovu selektivnu primenu. Najčešće oštećena interesna grupa bili su mali akcionari.
I na kraju dolazimo do suštinskog problema: potpuno je promašen koncept tržišta kapitala koje je koncipirano kao tržište na kome se obavlja preraspodela postojećeg bogatstva kroz proces privatizacije, umesto kreiranja tržišta na kome se prikuplja investicioni kapital za razvoj kompanija, stavara nova vrednost i uvećava društveno bogatstvo.
Gašenje tržišta kapitala
1. Promet na Beogradskoj berzi je pao sa preko 2 milijarde evra u 2007. godini na 185 miliona evra u 2015 god, a index belex15 koji je konstituisan 2005. sa 1.000 poena, danas je na nivou od oko 600 poena. Dnevni promet na Berzi je na nivou neke veće samoposluge.
2. Institucije na tržištu kapitala su suočene sa finansijskim problemima i dovode u pitanje sopstveni opstanak. Berza već petu godinu posluje sa gubitkom, a Komisija za HoV je primorana da pređe na budžetsko finansiranje.
3. Od svih kompanija koje se kotiraju na berzi jedino su NIS i Energoprojekt prave berzanske kompanije (mereno standardima kapitala, likvidnosti, broja akcionara i korporativnog izveštavanja). Ostale kompanije nisu berzanske, a dobar deo njih je u predstečajnoj fazi.
4. Srbija je postala neto izvoznik berzanskog kapitala tj. domaća lica više investiraju na berzama u inostranstvu, nego što stranci investiraju na berzansko tržište u Srbiji. Poverenje u Tržišta kapitala je potpuno izgubljeno.
5. Praktično, tržište kapitala je zamrlo i gotovo da ne postoji.
Odgovornost Komisije za HOV
Odgovornost Komisije za katastrofalno stanje na Tržištu kapitala je u sledećem:
1. Komisija za HoV je svesno kreirala tržište kapitala koje pogoduje vlasnicima krupnog kapital, a na štetu malih akcionara tj. malih ulagača i to:
- Kroz predloge zakonskonskih rešenja,
- Kroz odugovlačenje sa predlaganjem zakona o preuzimanju akcionarskih društva i zakona o investicionim fondovima,
- Kroz selektivnu primenu zakona,
- Kroz derogaciju zakonskonskih rešenja putem donošenje podzakonskih akata i davanjem mišljenja.
2. Ignorisanje kršenja zakona i statuta od strane Države u slučaju Telekoma Srbije (član 38 Zakona o Tržištu kapital i člana 5.4 i 5.5 Statuta Telekoma) kojim je onemogućeno da 4,5 miliona akcionara Telekoma Srbije slobodno raspolaže svojim akcijama.
3. Izostanak adekvatnijh reakcija u postupku prevare ulagača kod Agrobanke, RBV, Privredne banke Beograd, Univerzal banke itd.
4. Tolerisanje neadekvatnog korporativnog izveštavanja, a često i lažnog prikazivanja revidiranih finansijskih izveštaja.
Aktuelno stanje u Komisiji za HoV
1. Kriza finasiranja Komisije – Komisija za HoV ulazi u finansijsku krizu i biće primorana da sredstva za svoje poslovanje obezbedi iz budžeta. Odgovornost dosadašnjih članova Komisije za krizu finansiranja treba tražiti u neracionalnom trošenju sredstava i u smanjenju prihoda Komisije, kao posledice gotovo potpuno zamrlih aktivnosti na tržištu kapitala.
2. Međuljudski odnosi u Komisiji – Međuljudski odnosi su potpuno poremećeni, česte objave u medijima o mobingu zaposlenih, otkazi dugogodišnjim službenicima, partijsko zapošljavanje.
3. Radni sporovi – Bivši službenici, umesto kojih su dovedeni partijski kadrovi, vode radne sporove protiv Komisije za HoV, neki sporovi su već pravosnažno okončani u korist zaposlenih. Odštetni zahtevi po ovom osnovu će pogoršati i onako lošu finansijsku situaciju Komisije.
4. Izveštaji o poslovanju – Izveštaj o poslovanju Komisije za HoV za 2015 god još uvek nije podnet Odboru za finansije RS iako su zakonski rokovi istekli. Neophodna je angažovanje DRI koji bi utvrdio šta se dešava u Komisiji.
Katastrofalno stanje na Tržištu kapitala nije rezultat više sile, već lošeg i nestručnog rada članova Komisije za HoV. Potrebna su nova lica, nov pristup tržištu kapitala, samostalnost u radu i odgovornost pred Skupštinom RS. U suprotnom predstava zvana tržište kapitala i Komisija za HoV biće završena, zavese će biti spuštene, a gledaoci, oličeni u stručnim i obrazovanim kadrovima, otići će u inostranstvo tragajući za boljim mogućnostima.
Milan Milanović
član pokreta “Dosta je bilo”, Beograd
Ne razumem se u HOV, ali je izgleda isto kao i svugde u Srbiji. Partijsko zapošljavanje politički podobnih poslušnih i nestručnih kadrova. Kod nas je znanje jevtino a neznanje svi mi skupo plaćamo.
U ovom tekstu nije pomenuta ključna stvar, korupcija: Komisija je korumpirana do srži, o tome postoje mnogobrojni materijalni dokazi, i bilo koja ozbiljna reforma tog tela mora da pođe od te činjenice, inače će se sve, kao i uvek u Srbiji, završili na blagoglagoljivom, tobože konstruktivnom, nizanju lepih želja. Istina je ružna i s njom se moramo suočiti.
Ja i supruga radili smo u MEDIFARMU ul.Bacvanska b.b u Beogradu 52 god.2007 god. firmu je kupio LJUJIC MILOS koji je kupio i hotel SRBIJA u Beogradu.Niko od nas malih akcionara ne sme da pridje firmi ni sa kim da razgovara.Ja i supruga dok smo radili morali smo da kupujemo akcije nase firme.Ukupno smo dali odprilike oko 35000 maraka.Od tada neznamo cime se firma bavi i kako posluje posto su svi radnici poslati na Biro.2007 god. vrednost jedne akcije je bila 600 din.a sada je vrednost 40 din.Ja i supruga imamo preko 2000 akcija.Akcije smo odmah upisali u ALKO banku ali posle godinu dana odjednom su se nasle TESLA kapital u ZIRA centru.Nesto mi nije jasno.Napominjem da smo mi mali akcionari kojih ima oko 700 vlasnici oko 25% akcija.Vlasnik je pre 4 god.uhapsen proveo neko vreme u zatvoru pa pusten.Ceka se sudjenje koje nece biti nikad.Dokle ce ova agonija da traje ne znamo.Pozdrav za pokret i SASU.Ako nesto saznate obavestite me.
Dobro je da ste pokrenuli i ovu temu. Kao i sve ostale oblasti drustva i berza je unistena. Cekam i temu o sportu ako ce neko iz DJB da se pozabavi time. Vucic je rekao da je tu (sport) nemocan, a niko, pa ni DJB nije pitao svemocnog Vucica zasto ne moze nista da ucini u sredjivanju sporta.
Konačno, izuzetno dobar tekst na koji ne bih mogao da stavim bilo kakvu zamerku. Ne znamo autora Milana Milanovića, trebalo bi mu dati više prostora na ovom sajtu.
Samo da napomenem da su se nakon 2007 godine posle sloma tržišta nekretnina strani ulagači povukli sa našeg tržišta i otuda potiče ovoliki pad prometa na beogradskoj berzi…….. Možda se je autor trebao malo pozabaviti berzanskom špekulacijom obaranja vrednosti akcija malih akcionara i nameštanjima cena na malim prometima. Sve ostalo je besprekorno objašnjeno.
Za Milana,
Nikada Vaše akcije nisu vredele na tržištu 600 din – možda je to bila njihova nominalna vrednost. Najveću vrednost su imale 2008 godine 263 din. danas vrede 50 din a ne 60 din. Mada, sumnjam da bi dobili i 50 din. kada bi odlučili da ih prodate jer nije bilo trgovanja ovim akcijama u poslednje 3 god………. O tome kakio posluje preduzeće niko ništa ne zna jer je poslednji izveštaj dostavljen Beogradskoj berzi 2011 godine a od tada je prošlo 5 godina. Tako, da ne znam šta da Vam kažem, svaki savet je nezahvalan……. Evo linka za Vaše bivše preduzeće http://www.belex.rs/trgovanje/hartija/dnevni/MDFR
Oni su privatizaciju shvatili kao zgodnu priliku da se nešto prisvoji, tobož zbog napretka, uostalom kao i Beograd na vodi. A napreduju oni a mi ostajemo opljačkani, poniženi, obespravljeni, u robovlasničkom odnosu sa vlasnicima naše imovine. Po njihovim zakonima i njihovoj pravdi. Jedino čemu se možemo nadati je “da ničija nije gorela do zore”.
Zaboravili ste slucaj AIK banke, kako je Kole prevario male akcionare, umesto 6000 dinaria isplatio je 1800 i 900 dinara po akciji.
Prinudni otkup akcija je lopovluk!
Jedan od retkih tekstova koji se bavi konkretnim ekonomskim pitanjima. Pozdravljam.
Deluje da autor zna o čemu piše (bar zna više od mene).
Jedino mi nije jasno ŠTA KONKRETNO PREDLAŽE?
Piše “Potrebna su nova lica, nov pristup tržištu kapitala, samostalnost u radu i odgovornost pred Skupštinom RS.”
Voleo bih više detalja o tim merama koje će DJB da preduzme kad dođe na vlast.
Nisam se javljao neko vreme, ali ovaj tekst nisam mogao da preskočim. Možda je 90% uvodnog teksta tačno, ali kada se nađe jedna neistina ili nelogičnost sve se dovodi u sumnju. Ja dalje prestajem da proveravam, i više ništa ne verujem. Vi navodite:
„Komisija za HoV ulazi u finansijsku krizu i biće primorana da sredstva za svoje poslovanje obezbedi iz budžeta. Odgovornost dosadašnjih članova Komisije za krizu finansiranja treba tražiti u neracionalnom trošenju sredstava i u smanjenju prihoda Komisije, kao posledice gotovo potpuno zamrlih aktivnosti na tržištu kapitala.“
Međutim prema finansijskom izveštaju Komisije za HoV za 2015. godinu (jedini merodavan dokument za gore navedene zaključke), koji je donet 24.04.2016. (znači u zakonskom roku), prihodi iz budžeta Republike su 0,00 dinara. Znači nije bila primorana da sredstva obezbeđuje iz budžeta. Planirani prihodi za 2015. godinu su: 120.600.000,00 dinara, a ostvareni 141.410.298,68 dinara, što sigurno nije smanjenje prihoda Komisije, već povećanje. Planirani rashodi su bili 120.379.000,00, a realizovani 88.911.688,18 dinara, pa se ne može reći ni da je kriza finansiranja u neracionalnom trošenju sredstava. Na kraju navodim citat iz finasijskog izveštaja Komisije za HoV:
„Ostvarena neto dobit iznosi 52,4 miliona dinara, od čega se u skladu sa članom 259. Zakona o tržištu kapitala i članom 26. stav 2. Statuta Komisije iznos od 28,2 miliona dinara izdvaja u statutarne rezerve Komisije. Saglasno članu 259. stav 4. Zakona o tržištu kapitala iznos od 24,2 miliona dinara Komisija po usvajanju Finansijskog izveštaja za 2015. godinu uplaćuje u budžet Republike.“
Ako ste ipak mislili na 2016. godinu, onda ste super vidovnjak i ja ostajem bez reči i povlačim se.
U tački 4. kažete:
„Izveštaj o poslovanju Komisije za HoV za 2015 god još uvek nije podnet Odboru za finansije RS iako su zakonski rokovi istekli. Neophodna je angažovanje DRI koji bi utvrdio šta se dešava u Komisiji.“
Ma *ajte* molim Vas. Kada je Izveštaj o poslovanju Komisije mogao da bude podnet? Odbor za finansije ne postoji od raspuštanja skupštine, pa sve do prve sednice 14.07.2015., kada je održana i druga sednica sa jednom jedinom, hitnom, tačkom dnevnog reda: „Pokretanje postupka za izbor predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti.“ Složićete se da je ovo ipak bila važnija tema, jer je Komisija u priličnom vakumu, a Izveštaj o poslovanju Komisije neće nigde da pobegne, pogotovo što poslovanje prema Izveštaju nije problematično. Bilo bi malo bez veze da se istovremeno usvaja izveštaj i biraju novi/stari članovi Komisije. Možda (naglašavam možda) bi izveštaj i bio razmotren da gospodin Saša Radulović nije insistirao na produženju roka za predlaganje kandidata za predsednika i članove Komisije.
Sada jedva čekam 18.08.15. (četvrtak) i sednicu Odbora, na kojoj ćemo se upoznati sa, na konkursu DJB, izabranim kandidatom (kandidatima) za mesto predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti.
Cika Aco nazalost sve je tacno. Pogledaj Plan rada strana 9, aktuelnog clana i sadasnjeg kandidata za reizbor Zorice Krnjevic. Prijave kandidata su objavljene na sajtu DJB i zato je dobro da sve bude javno. Ako ne verujes drugima, veruj aktuelnom clanu Komisije. Nemoj ti da budes veci katolik od Pape. Nazalost rad Komisije prelazi na teret poreskih obveznika. A posto clanstvo u Komisiji predstavlja podelu partijskog plena, eto narod mora da finansira partijske prvoborce.
Pročitao sam ja pre Vas „Izvore finansiranja komisije za HoV“ gospođe dr Zorice Krnjević Mišković. I ona je fenomenalno to napisala. Upravo onako kako se piše finansijski plan, kada ga piše vrlo stručna, školovana ali i prevejana SPS-ovka. Vi evidentno nikada niste učestvovali u pravljenju finansijskog plana, pa nju i njene motive niste razumeli i nikada nećete. I još nešto. Osnovna pristojnost je da se, kada nekog ne poznajete, obraćate sa Vi, a ne ti.
@Čika Aco,
Kapa dole za kometar,
Kad ja nisam na to obratio pažnju onda Vam samo mogu čestitati na stručnosti.
E takvi ljudi kao Vi trebaju DJB. Odgovorni, marljivi, savesni i na kraju ono najvažnije stručni.
Pozdrav čika Aco
Problem je samo u tome što ja nisam pristalica DJB-a. Tačnije nisam pristalica ni jedne političke opcije. Ja imam grupu od nas dvadesetak, i igramo igru u kojoj smatramo da se ponašamo i radimo u korist Srbije (shvatajući realnost i vremena i situacije). Trenutno nam odgovara da se DJB uozbilji i preživi. Treba nam DJB kao igrač. Ali, ako ovako nastavi propašće (mnogo autogolova). Naravno, imamo strategiju i za taj slučaj, ali postojanje ozbiljnijeg DJB je bolja opcija. Naša grupa ima neki igrački koeficijent važnosti 0+(nula plus). Pre neki dan jedan član grupe je konstatovao da smo postali grupa sa koeficijentom 0++. Svi smo glasali za DJB (nekom drugom prilikom ću reći zašto), a druga opcija je bila DS. Prema tome, mi smo u velikoj meri omogućili, da DJB u svakoj prilici može da ističe kako su četvrta politička snaga u Parlamentu. Razlika između DJB i DS je 37 glasova. Da su naših 20 glasova otišli DS-u, umesto DJB-u, izračunajte.
@ čika Aca
Čika Aco evo prvi put u životi se sam nudim da priđem Vašoj grupi 🙂
Ja sam politički vuk samotnjak, Kako? Lepo.Želim da mislim slobodno nesputano i da pomognem koliko i kako mogu bez bilo kakve nadoknade.
Samo se tako može razmišljati trezveno neutralno i pošteno.Sveo ove osobine su stečene kroz život. Čovek više nauci u svojim životnim padovima nego usponima. Uspon nekako opija zaslepljuje i daje pograšnu sliku o sebi i spoljnjem svetu.
To što ste osnovali jenu nadam se aktivnu grupu istomišljnika me raduje, pomozite Vasim iskustvom da Srbija dobije malo na vrenosti u ovim teškim vremenima.
Puno pozdrava i žalim Vam uspeh u daljnim aktivnostima.
PS,
Za članstvo u grupi se šalim ali ći uvek podržavati humane aktivnosti ma ko to bio.
Pozdrav
@Vilogorski
Čitajući Vaše komentare zaključujem da Vi imate osnovni kvalitet da pripadate grupi. Ne mrzite. Nisam primetio pljuvačke tonove. Ne znam šta ste po zanimanju, ali pristup Vam je inženjerski. To je mnogo bolji pristup nego čisto politički. U svakom na političkoj sceni treba pored lošeg videti i dobro. Formalno, mi smo zatvorena grupa iz praktičnih razloga. Jednom mesečno se nalazimo u kafani, a zajedno smo još od devedesetih godina i mnoge koji su naši istomišljenici 100% smo uputili da prave svoje grupe. Jednostavno više od 20 ljudi u kafani je već mnogo. Predlažem da i Vi okupite Vaše prijatelje i formirate svoju grupu, a ja ću u budućim postovima (po malo) izneti naš način borbe i političkog ponašanja.
“Čika Aca” botino SNS-ovska.
Ti izgleda radiš u toj Komisiji-agenciji kad si tako dobro informisan.
‘Ajd’se ti lepo ‘skini’ sa ovog portala i idi škrabuckaj tamo po vašem dez’Informeru’ i sličnim klozetoidnim sajtovima.
@ – Kika Aco,
Hvala na pohvali
Vi ste jedini koji je prozreo moje ideje i namere.
Hvala ponovo na ponudi. Vaša akcija je stvarno orginalana ali ta kafana i okupljanje mi malo smeta jer nekako zazirem od kafana. Mada u njima se u Srbiji čuju najdublje narodne misli.
Slično nešto sam uradi 2000-ite i osnovao organizaciju sa 1736 članova. Nisam pogrešio 1736 imam dokaze pristipnica i nisam hvalisavac. Verujte mi na reč. Naslutio sam zla vremena sakupio ljud i osnovao xxxxxxx.
Kako su se stvari zaoštravale na političko- ekonomskom planu organizacoja je reagovala zaštitila svoje članova. Da bi nakon 5 godina sudskih procesa 140 članova koji su podneli tužbe bilo obeštećeno u skladu sa zakonom.
Eto čika Aco prave praktične potvrde kako se građani stite od bahate vlasti. Tadašnje institucije su izgubila spor protiv građana.
E zato sam ja tako siguran u svoje stavoje. Jer sam prošao trnovit put u sukaobu sa bahatim vlastodržcima.
U međuvremenu svoj posao nikad nisam zamenio za prijatnu političku hladovini jer ta hladovina jeste ugodna ali mi vezuje usta i zarobljava misao.
Pozdrav
@ Izvinjavam se na slovnoj grešci !
Čika Aco