Ауторски текст Финансије

Улога Комисије за хартије од вредности у приватизацији, превари малих акционара и гашењу тржишта

Тржиште капитала је место на коме компаније прикупљају капитал ради сопственог развоја, а инвестициона јавност инвестира слободна средства очекујући одређене приходе по том основу.

hov

На тржишту капитала Комисија за хартије од вредности (ХоВ) има образовну функцију учесника на тржишту, инвестиционе јавности, али и доносиоца политичких и економских одлука, затим развојну функцију тржишта капитала и на крају контролну функцију.

Током свог постојања па и данас Комисија за ХоВ није успела да наметне своју образовну функцију доносиоцима политичких и економских одлука, нити да утиче на њихове одлуке у циљу развоја тржишта капитала. Резултат – Србија је једина држава у региону у којој ниједна компанија није спровела поступак иницијалне јавне понуде, а зависност Србије од иностраног капитала је врло висока.

Контролна функција Комисије за ХоВ се најчешће сводила на елиминацију једне интересне групе у односу на другу, кроз различито тумачење закона или његову селективну примену. Најчешће оштећена интересна група били су мали акционари.

И на крају долазимо до суштинског проблема: потпуно је промашен концепт тржишта капитала које је конципирано као тржиште на коме се обавља прерасподела постојећег богатства кроз процес приватизације, уместо креирања тржишта на коме се прикупља инвестициони капитал за развој компанија, ставара нова вредност и увећава друштвено богатство.

Гашење тржишта капитала

1. Промет на Београдској берзи је пао са преко 2 милијарде евра у 2007. години на 185 милиона евра у 2015 год, а index belex15 који је конституисан 2005. са 1.000 поена, данас је на нивоу од око 600 поена. Дневни промет на Берзи је на нивоу неке веће самопослуге.

2. Институције на тржишту капитала су суочене са финансијским проблемима и доводе у питање сопствени опстанак. Берза већ пету годину послује са губитком, а Комисија за ХоВ је приморана да пређе на буџетско финансирање.

3. Од свих компанија које се котирају на берзи једино су НИС и Енергопројект праве берзанске компаније (мерено стандардима капитала, ликвидности, броја акционара и корпоративног извештавања). Остале компаније нису берзанске, а добар део њих је у предстечајној фази.

4. Србија је постала нето извозник берзанског капитала тј. домаћа лица више инвестирају на берзама у иностранству, него што странци инвестирају на берзанско тржиште у Србији. Поверење у Тржишта капитала је потпуно изгубљено.

5. Практично, тржиште капитала је замрло и готово да не постоји.

Одговорност Комисије за ХОВ

Одговорност Комисије за катастрофално стање на Тржишту капитала је у следећем:

1. Комисија за ХоВ је свесно креирала тржиште капитала које погодује власницима крупног капитал, а на штету малих акционара тј. малих улагача и то:

  • Кроз предлоге законсконских решења,
  • Кроз одуговлачење са предлагањем закона о преузимању акционарских друштва и закона о инвестиционим фондовима,
  • Кроз селективну примену закона,
  • Кроз дерогацију законсконских решења путем доношење подзаконских аката и давањем мишљења.

2. Игнорисање кршења закона и статута од стране Државе у случају Телекома Србије (члан 38 Закона о Тржишту капитал и члана 5.4 и 5.5 Статута Телекома) којим је онемогућено да 4,5 милиона акционара Телекома Србије слободно располаже својим акцијама.

3. Изостанак адекватнијх реакција у поступку преваре улагача код Агробанке, РБВ, Привредне банке Београд, Универзал банке итд.

4. Толерисање неадекватног корпоративног извештавања, а често и лажног приказивања ревидираних финансијских извештаја.

Актуелно стање у Комисији за ХоВ

1. Криза финасирања Комисије – Комисија за ХоВ улази у финансијску кризу и биће приморана да средства за своје пословање обезбеди из буџета. Одговорност досадашњих чланова Комисије за кризу финансирања треба тражити у нерационалном трошењу средстава и у смањењу прихода Комисије, као последице готово потпуно замрлих активности на тржишту капитала.

2. Међуљудски односи у Комисији – Међуљудски односи су потпуно поремећени, честе објаве у медијима о мобингу запослених, откази дугогодишњим службеницима, партијско запошљавање.

3. Радни спорови – Бивши службеници, уместо којих су доведени партијски кадрови, воде радне спорове против Комисије за ХоВ, неки спорови су већ правоснажно окончани у корист запослених. Одштетни захтеви по овом основу ће погоршати и онако лошу финансијску ситуацију Комисије.

4. Извештаји о пословању – Извештај о пословању Комисије за ХоВ за 2015 год још увек није поднет Одбору за финансије РС иако су законски рокови истекли. Неопходна је ангажовање ДРИ који би утврдио шта се дешава у Комисији.

Катастрофално стање на Тржишту капитала није резултат више силе, већ лошег и нестручног рада чланова Комисије за ХоВ. Потребна су нова лица, нов приступ тржишту капитала, самосталност у раду и одговорност пред Скупштином РС. У супротном представа звана тржиште капитала и Комисија за ХоВ биће завршена, завесе ће бити спуштене, а гледаоци, оличени у стручним и образованим кадровима, отићи ће у иностранство трагајући за бољим могућностима.

Милан Милановић
члан покрета “Доста је било”, Београд

ДЈБ Млади

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Ne razumem se u HOV, ali je izgleda isto kao i svugde u Srbiji. Partijsko zapošljavanje politički podobnih poslušnih i nestručnih kadrova. Kod nas je znanje jevtino a neznanje svi mi skupo plaćamo.

  • U ovom tekstu nije pomenuta ključna stvar, korupcija: Komisija je korumpirana do srži, o tome postoje mnogobrojni materijalni dokazi, i bilo koja ozbiljna reforma tog tela mora da pođe od te činjenice, inače će se sve, kao i uvek u Srbiji, završili na blagoglagoljivom, tobože konstruktivnom, nizanju lepih želja. Istina je ružna i s njom se moramo suočiti.

  • Ja i supruga radili smo u MEDIFARMU ul.Bacvanska b.b u Beogradu 52 god.2007 god. firmu je kupio LJUJIC MILOS koji je kupio i hotel SRBIJA u Beogradu.Niko od nas malih akcionara ne sme da pridje firmi ni sa kim da razgovara.Ja i supruga dok smo radili morali smo da kupujemo akcije nase firme.Ukupno smo dali odprilike oko 35000 maraka.Od tada neznamo cime se firma bavi i kako posluje posto su svi radnici poslati na Biro.2007 god. vrednost jedne akcije je bila 600 din.a sada je vrednost 40 din.Ja i supruga imamo preko 2000 akcija.Akcije smo odmah upisali u ALKO banku ali posle godinu dana odjednom su se nasle TESLA kapital u ZIRA centru.Nesto mi nije jasno.Napominjem da smo mi mali akcionari kojih ima oko 700 vlasnici oko 25% akcija.Vlasnik je pre 4 god.uhapsen proveo neko vreme u zatvoru pa pusten.Ceka se sudjenje koje nece biti nikad.Dokle ce ova agonija da traje ne znamo.Pozdrav za pokret i SASU.Ako nesto saznate obavestite me.

  • Dobro je da ste pokrenuli i ovu temu. Kao i sve ostale oblasti drustva i berza je unistena. Cekam i temu o sportu ako ce neko iz DJB da se pozabavi time. Vucic je rekao da je tu (sport) nemocan, a niko, pa ni DJB nije pitao svemocnog Vucica zasto ne moze nista da ucini u sredjivanju sporta.

  • Konačno, izuzetno dobar tekst na koji ne bih mogao da stavim bilo kakvu zamerku. Ne znamo autora Milana Milanovića, trebalo bi mu dati više prostora na ovom sajtu.

    Samo da napomenem da su se nakon 2007 godine posle sloma tržišta nekretnina strani ulagači povukli sa našeg tržišta i otuda potiče ovoliki pad prometa na beogradskoj berzi…….. Možda se je autor trebao malo pozabaviti berzanskom špekulacijom obaranja vrednosti akcija malih akcionara i nameštanjima cena na malim prometima. Sve ostalo je besprekorno objašnjeno.

    Za Milana,

    Nikada Vaše akcije nisu vredele na tržištu 600 din – možda je to bila njihova nominalna vrednost. Najveću vrednost su imale 2008 godine 263 din. danas vrede 50 din a ne 60 din. Mada, sumnjam da bi dobili i 50 din. kada bi odlučili da ih prodate jer nije bilo trgovanja ovim akcijama u poslednje 3 god………. O tome kakio posluje preduzeće niko ništa ne zna jer je poslednji izveštaj dostavljen Beogradskoj berzi 2011 godine a od tada je prošlo 5 godina. Tako, da ne znam šta da Vam kažem, svaki savet je nezahvalan……. Evo linka za Vaše bivše preduzeće http://www.belex.rs/trgovanje/hartija/dnevni/MDFR

  • Oni su privatizaciju shvatili kao zgodnu priliku da se nešto prisvoji, tobož zbog napretka, uostalom kao i Beograd na vodi. A napreduju oni a mi ostajemo opljačkani, poniženi, obespravljeni, u robovlasničkom odnosu sa vlasnicima naše imovine. Po njihovim zakonima i njihovoj pravdi. Jedino čemu se možemo nadati je “da ničija nije gorela do zore”.

  • Jedan od retkih tekstova koji se bavi konkretnim ekonomskim pitanjima. Pozdravljam.
    Deluje da autor zna o čemu piše (bar zna više od mene).

    Jedino mi nije jasno ŠTA KONKRETNO PREDLAŽE?
    Piše “Potrebna su nova lica, nov pristup tržištu kapitala, samostalnost u radu i odgovornost pred Skupštinom RS.”
    Voleo bih više detalja o tim merama koje će DJB da preduzme kad dođe na vlast.

  • Нисам се јављао неко време, али овај текст нисам могао да прескочим. Можда је 90% уводног текста тачно, али када се нађе једна неистина или нелогичност све се доводи у сумњу. Ја даље престајем да проверавам, и више ништа не верујем. Ви наводите:
    „Komisija za HoV ulazi u finansijsku krizu i biće primorana da sredstva za svoje poslovanje obezbedi iz budžeta. Odgovornost dosadašnjih članova Komisije za krizu finansiranja treba tražiti u neracionalnom trošenju sredstava i u smanjenju prihoda Komisije, kao posledice gotovo potpuno zamrlih aktivnosti na tržištu kapitala.“
    Међутим према финансијском извештају Комисије за ХоВ за 2015. годину (једини меродаван документ за горе наведене закључке), који је донет 24.04.2016. (значи у законском року), приходи из буџета Републике су 0,00 динара. Значи није била приморана да средства обезбеђује из буџета. Планирани приходи за 2015. годину су: 120.600.000,00 динара, а остварени 141.410.298,68 динара, што сигурно није смањење прихода Комисије, већ повећање. Планирани расходи су били 120.379.000,00, а реализовани 88.911.688,18 динара, па се не може рећи ни да је криза финансирања у нерационалном трошењу средстава. На крају наводим цитат из финасијског извештаја Комисије за ХоВ:
    „Остварена нето добит износи 52,4 милиона динара, од чега се у складу са чланом 259. Закона о тржишту капитала и чланом 26. став 2. Статута Комисије износ од 28,2 милиона динара издваја у статутарне резерве Комисије. Сагласно члану 259. став 4. Закона о тржишту капитала износ од 24,2 милиона динара Комисија по усвајању Финансијског извештаја за 2015. годину уплаћује у буџет Републике.“
    Aко сте ипак мислили на 2016. годину, онда сте супер видовњак и ја остајем без речи и повлачим се.
    У тачки 4. кажете:
    „Izveštaj o poslovanju Komisije za HoV za 2015 god još uvek nije podnet Odboru za finansije RS iako su zakonski rokovi istekli. Neophodna je angažovanje DRI koji bi utvrdio šta se dešava u Komisiji.“
    Ма *ајте* молим Вас. Када је Извештај о пословању Комисије могао да буде поднет? Одбор за финансије не постоји од распуштања скупштине, па све до прве седнице 14.07.2015., када је одржана и друга седница са једном једином, хитном, тачком дневног реда: „Покретање поступка за избор председника и чланова Комисије за хартије од вредности.“ Сложићете се да је ово ипак била важнија тема, јер је Комисија у приличном вакуму, а Извештај о пословању Комисије неће нигде да побегне, поготово што пословање према Извештају није проблематично. Било би мало без везе да се истовремено усваја извештај и бирају нови/стари чланови Комисије. Можда (наглашавам можда) би извештај и био размотрен да господин Саша Радуловић није инсистирао на продужењу рока за предлагање кандидата за председника и чланове Комисије.
    Сада једва чекам 18.08.15. (четвртак) и седницу Одбора, на којој ћемо се упознати са, на конкурсу ДЈБ, изабраним кандидатом (кандидатима) за место председника и чланова Комисије за хартије од вредности.

    • Cika Aco nazalost sve je tacno. Pogledaj Plan rada strana 9, aktuelnog clana i sadasnjeg kandidata za reizbor Zorice Krnjevic. Prijave kandidata su objavljene na sajtu DJB i zato je dobro da sve bude javno. Ako ne verujes drugima, veruj aktuelnom clanu Komisije. Nemoj ti da budes veci katolik od Pape. Nazalost rad Komisije prelazi na teret poreskih obveznika. A posto clanstvo u Komisiji predstavlja podelu partijskog plena, eto narod mora da finansira partijske prvoborce.

    • Прочитао сам ја пре Вас „Изворе финансирања комисије за ХоВ“ госпође др Зорице Крњевић Мишковић. И она је феноменално то написала. Управо онако како се пише финансијски план, када га пише врло стручна, школована али и превејана СПС-овка. Ви евидентно никада нисте учествовали у прављењу финансијског плана, па њу и њене мотиве нисте разумели и никада нећете. И још нешто. Основна пристојност је да се, када неког не познајете, обраћате са Ви, а не ти.

    • @Čika Aco,
      Kapa dole za kometar,
      Kad ja nisam na to obratio pažnju onda Vam samo mogu čestitati na stručnosti.
      E takvi ljudi kao Vi trebaju DJB. Odgovorni, marljivi, savesni i na kraju ono najvažnije stručni.
      Pozdrav čika Aco

    • Проблем је само у томе што ја нисам присталица ДЈБ-а. Тачније нисам присталица ни једне политичке опције. Ја имам групу од нас двадесетак, и играмо игру у којој сматрамо да се понашамо и радимо у корист Србије (схватајући реалност и времена и ситуације). Тренутно нам одговара да се ДЈБ уозбиљи и преживи. Треба нам ДЈБ као играч. Али, ако овако настави пропашће (много аутоголова). Наравно, имамо стратегију и за тај случај, али постојање озбиљнијег ДЈБ је боља опција. Наша група има неки играчки коефицијент важности 0+(нула плус). Пре неки дан један члан групе је констатовао да смо постали група са коефицијентом 0++. Сви смо гласали за ДЈБ (неком другом приликом ћу рећи зашто), а друга опција је била ДС. Према томе, ми смо у великој мери омогућили, да ДЈБ у свакој прилици може да истиче како су четврта политичка снага у Парламенту. Разлика између ДЈБ и ДС је 37 гласова. Да су наших 20 гласова отишли ДС-у, уместо ДЈБ-у, израчунајте.

    • @ čika Aca
      Čika Aco evo prvi put u životi se sam nudim da priđem Vašoj grupi 🙂
      Ja sam politički vuk samotnjak, Kako? Lepo.Želim da mislim slobodno nesputano i da pomognem koliko i kako mogu bez bilo kakve nadoknade.
      Samo se tako može razmišljati trezveno neutralno i pošteno.Sveo ove osobine su stečene kroz život. Čovek više nauci u svojim životnim padovima nego usponima. Uspon nekako opija zaslepljuje i daje pograšnu sliku o sebi i spoljnjem svetu.
      To što ste osnovali jenu nadam se aktivnu grupu istomišljnika me raduje, pomozite Vasim iskustvom da Srbija dobije malo na vrenosti u ovim teškim vremenima.
      Puno pozdrava i žalim Vam uspeh u daljnim aktivnostima.
      PS,
      Za članstvo u grupi se šalim ali ći uvek podržavati humane aktivnosti ma ko to bio.
      Pozdrav

    • @Вилогорски
      Читајући Ваше коментаре закључујем да Ви имате основни квалитет да припадате групи. Не мрзите. Нисам приметио пљувачке тонове. Не знам шта сте по занимању, али приступ Вам је инжењерски. То је много бољи приступ него чисто политички. У сваком на политичкој сцени треба поред лошег видети и добро. Формално, ми смо затворена група из практичних разлога. Једном месечно се налазимо у кафани, а заједно смо још од деведесетих година и многе који су наши истомишљеници 100% смо упутили да праве своје групе. Једноставно више од 20 људи у кафани је већ много. Предлажем да и Ви окупите Ваше пријатеље и формирате своју групу, а ја ћу у будућим постовима (по мало) изнети наш начин борбе и политичког понашања.

    • “Čika Aca” botino SNS-ovska.
      Ti izgleda radiš u toj Komisiji-agenciji kad si tako dobro informisan.
      ‘Ajd’se ti lepo ‘skini’ sa ovog portala i idi škrabuckaj tamo po vašem dez’Informeru’ i sličnim klozetoidnim sajtovima.

  • @ – Kika Aco,
    Hvala na pohvali
    Vi ste jedini koji je prozreo moje ideje i namere.
    Hvala ponovo na ponudi. Vaša akcija je stvarno orginalana ali ta kafana i okupljanje mi malo smeta jer nekako zazirem od kafana. Mada u njima se u Srbiji čuju najdublje narodne misli.
    Slično nešto sam uradi 2000-ite i osnovao organizaciju sa 1736 članova. Nisam pogrešio 1736 imam dokaze pristipnica i nisam hvalisavac. Verujte mi na reč. Naslutio sam zla vremena sakupio ljud i osnovao xxxxxxx.
    Kako su se stvari zaoštravale na političko- ekonomskom planu organizacoja je reagovala zaštitila svoje članova. Da bi nakon 5 godina sudskih procesa 140 članova koji su podneli tužbe bilo obeštećeno u skladu sa zakonom.
    Eto čika Aco prave praktične potvrde kako se građani stite od bahate vlasti. Tadašnje institucije su izgubila spor protiv građana.
    E zato sam ja tako siguran u svoje stavoje. Jer sam prošao trnovit put u sukaobu sa bahatim vlastodržcima.
    U međuvremenu svoj posao nikad nisam zamenio za prijatnu političku hladovini jer ta hladovina jeste ugodna ali mi vezuje usta i zarobljava misao.
    Pozdrav