РЕКОНСТРУКЦИЈА: Шта се заиста догодило са Вршачким виноградима

Преносимо: РЕКОНСТРУКЦИЈА: Шта се заиста догодило са Вршачким виноградима
Аутор: Милица Стојановић

ЦИНС до детаља реконструише како је држава омогућила кинеском купцу да за трећину тржишне цене купи Вршачке винограде. Објављујемо сва документа која показују ко је коме и када дао новац, када су се мењале уредбе и када се и како реаговало на неправилности

Један од најпроблематичнијих покушаја приватизације неке друштвене фирме у Србији последњих година, продаја Вршачких винограда, завршио се општим препуцавањем на релацији Влада – опозиција, поништавањем поступка и уласком полиције у Агенцију за приватизацију.
“Клупко” које се током последњих неколико месеци формирало око “Вршачких винограда“, у неколико речи могло би бити размршено овако: држава је, променом законске регулативе, инвеститору омогућила да предузеће купи за 30 одсто од процењене тржишне вредности.

^{Foto: www.vvinogradi.co.rs}

Држава је и пре тога била свесна размера скандала који је сама направила, али поступак је поништен тек након што је министар привредеСаша Радуловић изашао у јавност са подацима о, како је он сам рекао, “скандалозној” приватизацији.

Центар за истраживачко новинарство Србије реконструише ову аферу и објављује документа која показују ко је коме и када дао новац, када су се мењале уредбе и када се реаговало на неправилности.

КРАТАК ВОДИЧ КРОЗ ПОКЛАЊАЊЕ ПРЕДУЗЕЋА

• На пријави кинеског предузећа СИЕПА-и, за средства која се додељују страним инвеститорима, нема датума, места и потписа.

• У свом Пословном плану из фебруара ове године, неколико месеци пре продаје Винограда – односно пре “лицитирања” цене по новим условима које омогућава влада – кинеска компанија процењује да ће јој баш осам милиона евра бити неопходно за куповину.

• Корисник средстава које је СИЕПА одобрила не постоји приликом пријављивања. Биће регистрован у Србији тек неких пола године касније, баш на исти дан када та средства добије.

• Гуан Нан купује Вршачке винограде на јединственој лицитацији, на којој је једини учесник и то за 30 посто процењене вредности. Више од тих 5,28 милиона евра вреди само вино ускладиштено у подрумима компаније коју су купили

НОВАЦ ЗА ИНВЕСТИЦИЈЕ ПРЕ ПРОДАЈЕ ФИРМЕ

Почетак 2013. године:

Кинеско предузеће Зхе Јианг Гуан Нанпријављује се Агенцији за страна улагања (СИЕПА) како би добило новац у оквиру Програма привлачења директних инвестиција. Увидом у документа из ове пријаве могу се запазити три необичне околности.

Најпре, на самој пријави, места предвиђена за датум, место и потпис овлашћеног лица – нису попуњена, па није могуће са сигурношћу утврдити када је пријава поднета.

Даље, у Пословном плану (фебруар 2013. године), који је кинески инвеститор доставио, пише и да се део планираног улагања односи на куповину имовинеВршачких винограда (осам милиона евра), а део на куповину нове опреме и технологија. Интересантно је да кинеска компанија чак неколико месеци пре продаје Винограда – односно пре “лицитирања” цене – може да процени да ће јој баш осам милиона евра бити неопходно за куповину.

Трећа околност неуобичајена за овакву пријаву је то што корисник новца који кинеска компанија тражи – не постоји. Наиме, како се види из документације, компанија-корисник ће у Србији бити регистрована тек 8. јула, истог дана када је Млађан Динкић, тада министар финансија и привреде, потписао одлуку да јој буду одобрена средства намењена фирмама које отварају нова радна места.

10. април:

Комисија СИЕПА-е предлаже Министарству финансија и привреде да додели средства за привлачење директних страних инвестиција за 43 предузећа, међу којима је и Вршачко виногорје Гуан Нан доо из Вршца. Предузеће добија 1.482.000 евра за инвестициони пројекат “Куповина имовине предузећаВршачки виногради…”, као део програма подстицаја запошљавања нових радника.

Записник са састанка Комисије потписују тадашњи државни секретари Министарства финансија и привредеАлександар Љубић и Ивица Којић, директор СИЕПА-е Божидар Лаганин и чланица Комисије Ирена Пајић.

Њих четворо су заседали по 17. јавном позиву за доделу средстава за привлачење директних инвестиција. Према подацима са сајта Агенције, рок за пријављивање по овом позиву био је 15. фебруар 2013. године. Кинеску компанију пред овим телом је заступао Живко Михољчић, који јепуномоћје за ово добио – 18. фебруара, три дана након истека рока.

Укратко, највећи проблем ове одлуке била је додела новца за отварање 247 радних места, за која се касније испоставило да већ постоје, односно да се ради о људима који су у Виноградима већ запослени.

На конференцији за медије, одржаној 22. новембра, Ивана Копиловић, из адвокатске канцеларије која засутпа фирму Гуан Нан рећи ће – исправљајући преводиоца – “не продужава се уговор са ових 247 радника него је нова фирма, Гуан Нан доо, дужна да прими у радни однос те раднике без прекида, пошто се купује имовина а не фирма”.

Било како било, овај документ никада није реализован, па компанија из Кине, заправо, није добила ових 1.482.000 евра.

УСВАЈАЊЕ СПОРНОГ ПРОГРАМА

12. април:

Акционари и заступници државног капитала Вршачких винограда на ванредној седници Скупштине акционара усвајају Програм реструктурирања компаније. Реч је о документу којим се ближе одређују цена, услови и начин продаје, а који је направила приватна консултанска кућа Фацтис доо из Београда. Предузеће је овим документом процењено на 17.617.875,63 евра.

Агенција за приватизацију вратила је у мају претходно изгласан Програм на исправку, након чега је документ поново усвојен 5. јуна, гласовима заступника Агенције за приватизацију.

23. мај:

Општинско веће Вршца прихватило је нацрт Меморандума о разумевању између те општине, Владе Србије и кинеске компаније. Члан 1нацрта Меморандума садржи и одредницу по којој кинеска компанија Гуан Нан гроуп намерава да купи део имовине српског предузећа “преко свог домаћег зависног друштва XXXXX доо”, које у тренутку прихватања Нацрта још увек не постоји. Сам Меморандум никада није потписан.

ПРИПРЕМА ТЕРЕНА ЗА ДАВАЊЕ ИСПОД ЦЕНЕ?

Паралелно са упознавањем учесника ове “игре” са Програмом реструктурирања, у самој Влади Србије мења се Уредба о поступку и начину реструктурирања субјеката приватизације, у медијима познатија као спорна уредба.

29. април:

Предлог промена Уредбе Министарство финансија и привреде шаље на адресе неколико државних тела, која треба о њему да се изјасне. Најважнија је следећа промена:

“Ако је прво јавно надметање по почетној цени од 100 одсто процењене тржишне вредности имовине проглашено неуспешним, одмах започиње друго надметање са почетном ценом од 51 одсто процењене тржишне вредности имовине, а ако је и друго надметање неуспешно, одмах започиње треће надметање по цени од 30 одсто процењене тржишне вредности имовине.”

Дакле, уколико нико не жели да купи предузеће за онолико новца колико је процењено да оно вреди, истог дана ће бити организована још два круга лицитирања, на којима ће предузеће бити понуђено јефтиније.

Дописе потписује државни секретар Ивица Којић, а на појединима је и потпис државног секретараАлександра Љубића – исте двојице чиновника чији су потписи и на записнику са састанка комисије СИЕПА на коме су одобрена финансијска средства за кинеску компанију Гуан Нан.

24. јун:

Након што је почетком маја повукло један и послало нови предлог измена спорне Уредбе о поступку и начину реструктурирања субјеката приватизације одређеним Владиним телима, Министарство финансија и привреде, под ознаком “врло хитно” Уредбу шаље Секретаријату Владе, Секретаријату за законодавство и Дирекцији за имовину.

5. јул:

Промењена Уредба усвојена је на седници Владе Србије.

ЛИЦИТАЦИОНИ МОНОЛОГ

8. јул:

Министар финансија и привреде Млађан Динкићпотписује одлуку којом се Гуан Нан доо одобрава додела средстава за куповину Вршачких винограда.

Овај потпис био је потврда одлуке СИЕПА-е из априла да новац додели кинеској фирми.

“Њима је дата могућност за добијање подстицаја као што их добија било која домаћа и страна фирма. Они нису никада добили подстицаје, јер уговор о подстицајима никада није потписан. Њима је само наговештено да имају могућност ако испуне све критеријуме, а нису их испунили. Зато их нису ни добили. Да су Кинези платили и одговарајућу цену, укључујући и ове залихе, и да су доказали да ће запослити нове људе, а не постојеће, тек онда би добили подстицаје”, образложио је своју одлуку Млађан Динкић за Политику.

Истог дана: Кинеска компанија, односно опуномоћеница Ивана Копиловић, у Агенцији за привредне регистре уписује компанију Гуан Нан дооСавски Венац, која тек од тог тренутка званично почиње да постоји. Фирма је регистрована на адреси Савска 13, а као власник 100 одсто капитала уписано је Предузеће за производњу, бојење и дораду тканине Зхејианг Гуан Нан из Кине.

Истог дана: Агенција за приватизацију расписујеЈавни позив за учешће на јавном надметању за куповину дела непокретне и покретне имовине привредног друштва Вршачки виногради ад Вршац – у реструктурирању. Рок за пријављивање и достављање банкарских гаранција је 18. јул. Овај рок од 10 дана очигледно фаворизује само компаније које су у току са свим детаљима приватизације Винограда.

26. јул:

Јавно надметање за куповину имовине АД Вршачки виногради. Једини учесник на овом надметању је компанија Гуан Нан доо, којаВинограде купује у трећем кругу – за 5.285.362,69 евра, односно 30 одсто процењене вредности, искористивши све повољности које јој је држава претходним одлукама сервирала.

Ово значи и то да Кинези треба мање да плате цело предузеће него што је, по Програму реструктурирања и првој понуди, требало да плате само залихе недовршене производње вина.

Осим кинеске компаније, Винограде су “ошацовале” још три фирме, али се њихови представници на лицитацији – нису појавили.

Лицитација – иначе практикована као процес у ком више заинтересованих лица нуди новац за одређену фирму – овога пута одржана је по одредбама промењене Уредбе. У конкретном случају, то значи да по понуђеној цени није хтео да је купи нико, по половини понуђене цене – опет нико, да би тек у трећем кругу – када је цена пала на 30 одсто, представници кинеске компаније “подигли руку”.

Потписивање уговора заказано је за 27. јул.

РЕАКЦИЈЕ

1 – 8. август

Скоро две недеље након лицитације, уговор још увек није потписан. Кинески инвеститори не знају због чега, а документа “кажу” следеће: најпре је Скупштина општине Вршац тражила преиспитивање приватизације, потом је суд у том граду одбио да овери уговор (због проблема са парцелама). Реаговало је и Министарство привреде, које је од Агенције за приватизацију тражило да “размотри могућности отклањања мањкавости”.

Допис Министарства потписао је раније споменути државни секретар Александар Љубић, онај исти који је потписао и записник са сатанка комисије СИЕПА-е на коме су одобрена стимулативна средства кинеској фирми.

12. август:

Поводом приватизације Винограда реагује и Савет за борбу против корупције, чији извештај садржи и следећи део:

“Савет сматра да Агенција за приватизацију наставља са поступањем као и до сада, унапред одреди купца, договори се о цени, поступак прилагоди том купцу, односно спроведе тако да само одабрани купац може да припреми документацију у роковима и на начин који Агенција одреди, а онда тврди да је све рађено по закону и да је успешно извршила продају, јер је у том моменту остварила тржишну цену”.

2. септембар:

Србија добија реконструисану Владу, Министарство финансија и привреде престаје да постоји, односно раздваја се у два одвојена министарства. На чело Министарства финансија долази Лазар Крстић, док је Министарство привреде – у чијој је надлежности овај случај – “припало” Саши Радуловићу.

ЕПИЛОГ – ПОНИШТАВАЊЕ

Крајем августа и у септембру у неким медијима све чешће се појављују тврдње о наводним малверзацијама приликом продаје Вршачких винограда. О овом случају изјаснили су се премијер Ивица Дачић, први потпредседник владе Александар Вучић и директор полицијеМилорад Вељовић који су најавили истрагу.

31. октобар:

Министарство привреде, након извшреног надзора, саставља извештај о “случају Виногради”, који шаље надлежним институцијама. Непуних месец дана касније актуелни министар Саша Радуловић за телевизију Пинк каже:

“Ово је катастрофа, одговорни ће одговарати, прво државни органи, па и остали. Ово је био незаконит поступак. Министарство тражи да се поступак поништи и да уђемо у нову процедуру, ово је заиста срамота”.

Након ове министрове изјаве, у медијима је настала својеврсна какофонија, диригована из два опозитна политичка табора: кабинета председника Србије Томислава Николића са једне и Млађана Динкића са друге стране. Током неколико дана смењивале су се оптужбе о томе ко је на кога вршио притисак да се “пошто – по то” потпише уговор са инвеститором из Кине. Где је ту истина, наравно, нисмо сазнали.

1. новембар:

Оливера Аранђеловић, која је током овог процеса истовремено била заменик директора Агенције за приватизацију, председник Одобора директора Винограда и председник Комисије за спровођење лицитације, поднела је оставку на функцију у Вршачким виноградима.

4. децембар:

Влада Србије усваја извештај Министарства привреде, а два дана касније продаја Вршачких винограда и званично је поништена.

Историја скандалозне приватизације

“Вршачки виногради” нису први пут неуспешно приватизовани. Више детаља о томе који бизнисмени су и на који начин учествовали у тој приватизацији прочитате у ЦИНС-овој причи. Године 2009. та приватизација је раскинута, а првог новембра 2010. године Агенција за приватизацију донела је одлуку о покретању реструктурирања Вршачких винограда АД.

Кинези праве одећу, а не вино

Према подацима из пословног регистра Народне Републике Кине, компанија Зхејианг Гуан Нанпредузеће за производњу, бојење и дораду тканина д.о.о основана је 2003. године, од стране Гуан нан инвестмент гроуп д.о.о. Делатност друштва је производња тканина, одеће, одуће и капа, постељине, папира од алуминијумске фолије; продаја сопствених производа; бојење финих тканина и дорада, производња текстила, обрада бронзе. Законски заступник је Цаи Схаоxионг.