REKONSTRUKCIJA: Šta se zaista dogodilo sa Vršačkim vinogradima

Prenosimo: REKONSTRUKCIJA: Šta se zaista dogodilo sa Vršačkim vinogradima
Autor: Milica Stojanović

CINS do detalja rekonstruiše kako je država omogućila kineskom kupcu da za trećinu tržišne cene kupi Vršačke vinograde. Objavljujemo sva dokumenta koja pokazuju ko je kome i kada dao novac, kada su se menjale uredbe i kada se i kako reagovalo na nepravilnosti

Jedan od najproblematičnijih pokušaja privatizacije neke društvene firme u Srbiji poslednjih godina, prodaja Vršačkih vinograda, završio se opštim prepucavanjem na relaciji Vlada – opozicija, poništavanjem postupka i ulaskom policije u Agenciju za privatizaciju.
“Klupko” koje se tokom poslednjih nekoliko meseci formiralo oko “Vršačkih vinograda“, u nekoliko reči moglo bi biti razmršeno ovako: država je, promenom zakonske regulative, investitoru omogućila da preduzeće kupi za 30 odsto od procenjene tržišne vrednosti.

^{Foto: www.vvinogradi.co.rs}

Država je i pre toga bila svesna razmera skandala koji je sama napravila, ali postupak je poništen tek nakon što je ministar privredeSaša Radulović izašao u javnost sa podacima o, kako je on sam rekao, “skandaloznoj” privatizaciji.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije rekonstruiše ovu aferu i objavljuje dokumenta koja pokazuju ko je kome i kada dao novac, kada su se menjale uredbe i kada se reagovalo na nepravilnosti.

KRATAK VODIČ KROZ POKLANJANJE PREDUZEĆA

• Na prijavi kineskog preduzeća SIEPA-i, za sredstva koja se dodeljuju stranim investitorima, nema datuma, mesta i potpisa.

• U svom Poslovnom planu iz februara ove godine, nekoliko meseci pre prodaje Vinograda – odnosno pre “licitiranja” cene po novim uslovima koje omogućava vlada – kineska kompanija procenjuje da će joj baš osam miliona evra biti neophodno za kupovinu.

• Korisnik sredstava koje je SIEPA odobrila ne postoji prilikom prijavljivanja. Biće registrovan u Srbiji tek nekih pola godine kasnije, baš na isti dan kada ta sredstva dobije.

• Guan Nan kupuje Vršačke vinograde na jedinstvenoj licitaciji, na kojoj je jedini učesnik i to za 30 posto procenjene vrednosti. Više od tih 5,28 miliona evra vredi samo vino uskladišteno u podrumima kompanije koju su kupili

NOVAC ZA INVESTICIJE PRE PRODAJE FIRME

Početak 2013. godine:

Kinesko preduzeće Zhe Jiang Guan Nanprijavljuje se Agenciji za strana ulaganja (SIEPA) kako bi dobilo novac u okviru Programa privlačenja direktnih investicija. Uvidom u dokumenta iz ove prijave mogu se zapaziti tri neobične okolnosti.

Najpre, na samoj prijavi, mesta predviđena za datum, mesto i potpis ovlašćenog lica – nisu popunjena, pa nije moguće sa sigurnošću utvrditi kada je prijava podneta.

Dalje, u Poslovnom planu (februar 2013. godine), koji je kineski investitor dostavio, piše i da se deo planiranog ulaganja odnosi na kupovinu imovineVršačkih vinograda (osam miliona evra), a deo na kupovinu nove opreme i tehnologija. Interesantno je da kineska kompanija čak nekoliko meseci pre prodaje Vinograda – odnosno pre “licitiranja” cene – može da proceni da će joj baš osam miliona evra biti neophodno za kupovinu.

Treća okolnost neuobičajena za ovakvu prijavu je to što korisnik novca koji kineska kompanija traži – ne postoji. Naime, kako se vidi iz dokumentacije, kompanija-korisnik će u Srbiji biti registrovana tek 8. jula, istog dana kada je Mlađan Dinkić, tada ministar finansija i privrede, potpisao odluku da joj budu odobrena sredstva namenjena firmama koje otvaraju nova radna mesta.

10. april:

Komisija SIEPA-e predlaže Ministarstvu finansija i privrede da dodeli sredstva za privlačenje direktnih stranih investicija za 43 preduzeća, među kojima je i Vršačko vinogorje Guan Nan doo iz Vršca. Preduzeće dobija 1.482.000 evra za investicioni projekat “Kupovina imovine preduzećaVršački vinogradi…”, kao deo programa podsticaja zapošljavanja novih radnika.

Zapisnik sa sastanka Komisije potpisuju tadašnji državni sekretari Ministarstva finansija i privredeAleksandar Ljubić i Ivica Kojić, direktor SIEPA-e Božidar Laganin i članica Komisije Irena Pajić.

Njih četvoro su zasedali po 17. javnom pozivu za dodelu sredstava za privlačenje direktnih investicija. Prema podacima sa sajta Agencije, rok za prijavljivanje po ovom pozivu bio je 15. februar 2013. godine. Kinesku kompaniju pred ovim telom je zastupao Živko Miholjčić, koji jepunomoćje za ovo dobio – 18. februara, tri dana nakon isteka roka.

Ukratko, najveći problem ove odluke bila je dodela novca za otvaranje 247 radnih mesta, za koja se kasnije ispostavilo da već postoje, odnosno da se radi o ljudima koji su u Vinogradima već zaposleni.

Na konferenciji za medije, održanoj 22. novembra, Ivana Kopilović, iz advokatske kancelarije koja zasutpa firmu Guan Nan reći će – ispravljajući prevodioca – “ne produžava se ugovor sa ovih 247 radnika nego je nova firma, Guan Nan doo, dužna da primi u radni odnos te radnike bez prekida, pošto se kupuje imovina a ne firma”.

Bilo kako bilo, ovaj dokument nikada nije realizovan, pa kompanija iz Kine, zapravo, nije dobila ovih 1.482.000 evra.

USVAJANJE SPORNOG PROGRAMA

12. april:

Akcionari i zastupnici državnog kapitala Vršačkih vinograda na vanrednoj sednici Skupštine akcionara usvajaju Program restrukturiranja kompanije. Reč je o dokumentu kojim se bliže određuju cena, uslovi i način prodaje, a koji je napravila privatna konsultanska kuća Factis doo iz Beograda. Preduzeće je ovim dokumentom procenjeno na 17.617.875,63 evra.

Agencija za privatizaciju vratila je u maju prethodno izglasan Program na ispravku, nakon čega je dokument ponovo usvojen 5. juna, glasovima zastupnika Agencije za privatizaciju.

23. maj:

Opštinsko veće Vršca prihvatilo je nacrt Memoranduma o razumevanju između te opštine, Vlade Srbije i kineske kompanije. Član 1nacrta Memoranduma sadrži i odrednicu po kojoj kineska kompanija Guan Nan group namerava da kupi deo imovine srpskog preduzeća “preko svog domaćeg zavisnog društva XXXXX doo”, koje u trenutku prihvatanja Nacrta još uvek ne postoji. Sam Memorandum nikada nije potpisan.

PRIPREMA TERENA ZA DAVANJE ISPOD CENE?

Paralelno sa upoznavanjem učesnika ove “igre” sa Programom restrukturiranja, u samoj Vladi Srbije menja se Uredba o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije, u medijima poznatija kao sporna uredba.

29. april:

Predlog promena Uredbe Ministarstvo finansija i privrede šalje na adrese nekoliko državnih tela, koja treba o njemu da se izjasne. Najvažnija je sledeća promena:

“Ako je prvo javno nadmetanje po početnoj ceni od 100 odsto procenjene tržišne vrednosti imovine proglašeno neuspešnim, odmah započinje drugo nadmetanje sa početnom cenom od 51 odsto procenjene tržišne vrednosti imovine, a ako je i drugo nadmetanje neuspešno, odmah započinje treće nadmetanje po ceni od 30 odsto procenjene tržišne vrednosti imovine.”

Dakle, ukoliko niko ne želi da kupi preduzeće za onoliko novca koliko je procenjeno da ono vredi, istog dana će biti organizovana još dva kruga licitiranja, na kojima će preduzeće biti ponuđeno jeftinije.

Dopise potpisuje državni sekretar Ivica Kojić, a na pojedinima je i potpis državnog sekretaraAleksandra Ljubića – iste dvojice činovnika čiji su potpisi i na zapisniku sa sastanka komisije SIEPA na kome su odobrena finansijska sredstva za kinesku kompaniju Guan Nan.

24. jun:

Nakon što je početkom maja povuklo jedan i poslalo novi predlog izmena sporne Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije određenim Vladinim telima, Ministarstvo finansija i privrede, pod oznakom “vrlo hitno” Uredbu šalje Sekretarijatu Vlade, Sekretarijatu za zakonodavstvo i Direkciji za imovinu.

5. jul:

Promenjena Uredba usvojena je na sednici Vlade Srbije.

LICITACIONI MONOLOG

8. jul:

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkićpotpisuje odluku kojom se Guan Nan doo odobrava dodela sredstava za kupovinu Vršačkih vinograda.

Ovaj potpis bio je potvrda odluke SIEPA-e iz aprila da novac dodeli kineskoj firmi.

“Njima je data mogućnost za dobijanje podsticaja kao što ih dobija bilo koja domaća i strana firma. Oni nisu nikada dobili podsticaje, jer ugovor o podsticajima nikada nije potpisan. Njima je samo nagovešteno da imaju mogućnost ako ispune sve kriterijume, a nisu ih ispunili. Zato ih nisu ni dobili. Da su Kinezi platili i odgovarajuću cenu, uključujući i ove zalihe, i da su dokazali da će zaposliti nove ljude, a ne postojeće, tek onda bi dobili podsticaje”, obrazložio je svoju odluku Mlađan Dinkić za Politiku.

Istog dana: Kineska kompanija, odnosno opunomoćenica Ivana Kopilović, u Agenciji za privredne registre upisuje kompaniju Guan Nan dooSavski Venac, koja tek od tog trenutka zvanično počinje da postoji. Firma je registrovana na adresi Savska 13, a kao vlasnik 100 odsto kapitala upisano je Preduzeće za proizvodnju, bojenje i doradu tkanine Zhejiang Guan Nan iz Kine.

Istog dana: Agencija za privatizaciju raspisujeJavni poziv za učešće na javnom nadmetanju za kupovinu dela nepokretne i pokretne imovine privrednog društva Vršački vinogradi ad Vršac – u restrukturiranju. Rok za prijavljivanje i dostavljanje bankarskih garancija je 18. jul. Ovaj rok od 10 dana očigledno favorizuje samo kompanije koje su u toku sa svim detaljima privatizacije Vinograda.

26. jul:

Javno nadmetanje za kupovinu imovine AD Vršački vinogradi. Jedini učesnik na ovom nadmetanju je kompanija Guan Nan doo, kojaVinograde kupuje u trećem krugu – za 5.285.362,69 evra, odnosno 30 odsto procenjene vrednosti, iskoristivši sve povoljnosti koje joj je država prethodnim odlukama servirala.

Ovo znači i to da Kinezi treba manje da plate celo preduzeće nego što je, po Programu restrukturiranja i prvoj ponudi, trebalo da plate samo zalihe nedovršene proizvodnje vina.

Osim kineske kompanije, Vinograde su “ošacovale” još tri firme, ali se njihovi predstavnici na licitaciji – nisu pojavili.

Licitacija – inače praktikovana kao proces u kom više zainteresovanih lica nudi novac za određenu firmu – ovoga puta održana je po odredbama promenjene Uredbe. U konkretnom slučaju, to znači da po ponuđenoj ceni nije hteo da je kupi niko, po polovini ponuđene cene – opet niko, da bi tek u trećem krugu – kada je cena pala na 30 odsto, predstavnici kineske kompanije “podigli ruku”.

Potpisivanje ugovora zakazano je za 27. jul.

REAKCIJE

1 – 8. avgust

Skoro dve nedelje nakon licitacije, ugovor još uvek nije potpisan. Kineski investitori ne znaju zbog čega, a dokumenta “kažu” sledeće: najpre je Skupština opštine Vršac tražila preispitivanje privatizacije, potom je sud u tom gradu odbio da overi ugovor (zbog problema sa parcelama). Reagovalo je i Ministarstvo privrede, koje je od Agencije za privatizaciju tražilo da “razmotri mogućnosti otklanjanja manjkavosti”.

Dopis Ministarstva potpisao je ranije spomenuti državni sekretar Aleksandar Ljubić, onaj isti koji je potpisao i zapisnik sa satanka komisije SIEPA-e na kome su odobrena stimulativna sredstva kineskoj firmi.

12. avgust:

Povodom privatizacije Vinograda reaguje i Savet za borbu protiv korupcije, čiji izveštaj sadrži i sledeći deo:

“Savet smatra da Agencija za privatizaciju nastavlja sa postupanjem kao i do sada, unapred odredi kupca, dogovori se o ceni, postupak prilagodi tom kupcu, odnosno sprovede tako da samo odabrani kupac može da pripremi dokumentaciju u rokovima i na način koji Agencija odredi, a onda tvrdi da je sve rađeno po zakonu i da je uspešno izvršila prodaju, jer je u tom momentu ostvarila tržišnu cenu”.

2. septembar:

Srbija dobija rekonstruisanu Vladu, Ministarstvo finansija i privrede prestaje da postoji, odnosno razdvaja se u dva odvojena ministarstva. Na čelo Ministarstva finansija dolazi Lazar Krstić, dok je Ministarstvo privrede – u čijoj je nadležnosti ovaj slučaj – “pripalo” Saši Raduloviću.

EPILOG – PONIŠTAVANJE

Krajem avgusta i u septembru u nekim medijima sve češće se pojavljuju tvrdnje o navodnim malverzacijama prilikom prodaje Vršačkih vinograda. O ovom slučaju izjasnili su se premijer Ivica Dačić, prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić i direktor policijeMilorad Veljović koji su najavili istragu.

31. oktobar:

Ministarstvo privrede, nakon izvšrenog nadzora, sastavlja izveštaj o “slučaju Vinogradi”, koji šalje nadležnim institucijama. Nepunih mesec dana kasnije aktuelni ministar Saša Radulović za televiziju Pink kaže:

“Ovo je katastrofa, odgovorni će odgovarati, prvo državni organi, pa i ostali. Ovo je bio nezakonit postupak. Ministarstvo traži da se postupak poništi i da uđemo u novu proceduru, ovo je zaista sramota”.

Nakon ove ministrove izjave, u medijima je nastala svojevrsna kakofonija, dirigovana iz dva opozitna politička tabora: kabineta predsednika Srbije Tomislava Nikolića sa jedne i Mlađana Dinkića sa druge strane. Tokom nekoliko dana smenjivale su se optužbe o tome ko je na koga vršio pritisak da se “pošto – po to” potpiše ugovor sa investitorom iz Kine. Gde je tu istina, naravno, nismo saznali.

1. novembar:

Olivera Aranđelović, koja je tokom ovog procesa istovremeno bila zamenik direktora Agencije za privatizaciju, predsednik Odobora direktora Vinograda i predsednik Komisije za sprovođenje licitacije, podnela je ostavku na funkciju u Vršačkim vinogradima.

4. decembar:

Vlada Srbije usvaja izveštaj Ministarstva privrede, a dva dana kasnije prodaja Vršačkih vinograda i zvanično je poništena.

Istorija skandalozne privatizacije

“Vršački vinogradi” nisu prvi put neuspešno privatizovani. Više detalja o tome koji biznismeni su i na koji način učestvovali u toj privatizaciji pročitate u CINS-ovoj priči. Godine 2009. ta privatizacija je raskinuta, a prvog novembra 2010. godine Agencija za privatizaciju donela je odluku o pokretanju restrukturiranja Vršačkih vinograda AD.

Kinezi prave odeću, a ne vino

Prema podacima iz poslovnog registra Narodne Republike Kine, kompanija Zhejiang Guan Nanpreduzeće za proizvodnju, bojenje i doradu tkanina d.o.o osnovana je 2003. godine, od strane Guan nan investment group d.o.o. Delatnost društva je proizvodnja tkanina, odeće, oduće i kapa, posteljine, papira od aluminijumske folije; prodaja sopstvenih proizvoda; bojenje finih tkanina i dorada, proizvodnja tekstila, obrada bronze. Zakonski zastupnik je Cai Shaoxiong.