Политика

ДЈБ – Како смо прошли на изборима

На нивоу Србије 2,08%, односно скоро 75.000 гласача. Војводина 2,41%. У руралним срединама и мањим местима у просеку око 1%. У градским око 3,5%.
У Новом Саду смо освојили 5,3% гласова. У Старом Граду 7,5%. На Врачару 7,2%, На Савском венцу 6,5%. На Новом Београду 5,5%. У Вождовцу 4,2%. У Нишу 3,2%.

Канцеларију за изборни штаб смо закупили 07.фебруара. Потписе смо почели да сакупљамо 15. фебуара. Прикупили смо укупно 12.500 потписа од којих је 1.200 било неисправно. Прикупљање потписа смо завшили 02.марта. До тада се практично кампањом нисмо ни бавили. Листа нам је коначно званично потврђена 03.марта, тако да смо кампању званично започели 04.марта.

Новац из буџета за кампању смо добили 11.марта у 16:0 часова. Укупно скоро 9 милиона динара. За изборе за скупштину града Београд добили смо скоро 600.000 динара. Примили смо и донације од грађана у укупном износу од око 600.000 динара. То је то.

Изборна трка није била фер. Не само финансијски. Медијска заступљеност је била поражавајуће неравноправна. Ово је слика секунди на ударним вестима на три најгледаније телевизије са националном фреквенцијом:

ТВ емисије

Био сам гост у 4 емисије на локалним телевизијама у Београду, Новом Саду, Нишу и Панчеву. Био сам гост и код Данице Вученић.
Свакодневно смо морали да се боримо са свим телевизијама да уопште објаве наше прилоге на вестима. Укључујући и радио. ТВ Прва и ТВ Пинк нису хтели ни да чују.

На пет ТВ станица са националном фреквенцијом нисам гостовао ни у једној емисији за време кампање.
Био сам гост код Оље Бећковић пре кампање у Утиску недеље 16.фебруара са председником скупштине Небојшом Стефановићем. У исто време Александар Вучић је гостовао у двосатном емитовању једносатне емисије Тешка реч на Пинку.
Требао сам да будем гост на Да можда не у четвртак пред изборе, али је колегијум РТС-а повукао емисију.
Био сам гост на Студиу Б у јутарњем програму у четвртак пред изборе.

Душан Павловић је био гост код Сузане Трнинић, на РТВ Војводине, у Крагујевцу и у Нишу.

Био сам и гост на Радио Баточини.

Имали смо 40 минута времена на РТС2 да представимо програм. Ово време се додељује свим листама. У исто време је био и Александар Вучић на још једном од својих природних и ненамештених гостовања у Тешкој речи на Пинку.

Билборди

Имали смо 3 електронска билборда 10 дана пре избора у Београду. Имали смо 3 додатна билборда 5 дана пре избора. У другим градовима нисмо имали билборде.

ТВ рекламе

Имали смо 8 реклама на РТС-у, свака од по 12 секунди, последња 2 дана кампање.
Имали смо 15 реклама на Б92, свака од по 12 секунди, последња 2 дана кампање.
Имали смо по 18 реклана на локалним телевизијама, последња 2 дана кампање.

Радио рекламе

Имали смо укупно 171 емитовање радио рекламе на Радио С, Радио Индеx, Градски Радио, Пингвин и Б92 радио. Свака реклама траје око 12 секунди.

Након свакодневног појављивања на насловним страницама таблоида одмах након оставке почетком фебруара, више се нисмо појављивали на насоловним страницама новина, осим један пут у Данасу који је објавио интервју. Блиц је објавио један кратак текст о томе које економске мере су потребне након избора. Имали смо два велика чланка у Врањанским новинама, један интервју и један ауторски текст. И покривали су нас страни медији. Нпр. ББЦ.

Трибине

Држали смо трибине у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Суботици, Зрењанину, Панчеву, Чачку, Шапцу и Сремској Митровици.

Друштвене мреже

Били смо на друштвеним мрежама, Тwеетер-у Фацебоок-у и имали смо wеб сајт. Ни једног БОТ-а нисмо имали. Никога нисмо ангажовали да напада било кога, да удара плусеве или да пише ствари по наруџби.

Кампању је водио Иван Маровић. Кампању смо водили „од човека до човека”. Све који нас подржавају смо замолили да својим пријатељима, колегама и породици кажу да гласају за нас и зашто гласају за нас. Својим речима, са својим разлозима. Посебно на друштвеним мрежама.

И како смо прошли?

Одлично у градским срединама. У срединама које користе друштвене мреже. Тамо где није било медијског мрака. У срединама у којима смо успели да прођемо на телевизији у барем једној емисији, поправили смо резултат.

Директан контакт са гласачима је био најдрагоценији. Одржавањем трибина, успели смо да значајно појачамо кампању „од човека до човека” и проширимо је и ван друштвених мрежа. Људи одлично реагују на нашу идентификацију и анализу главног проблема са којим је суочена Србија и план како га треба решити.

Око 55% бирачког тела је уопште чуло за нас, нашу листу и упознато је (чуло је) за рад министарства привреде. У том директном контакту са њима смо потврдили колико је огроман утицај таблоида. Разно блато од тога да сам шпијун, да малтертирам возаче, да сам претукао своју ћерку (ово ми је најтеже) и да је завшила на ургентном, да сам упропастио фирме у стечају (ова ми је најдража) и при томе зарадио милионе, да идемо у коалицију са Цвијаном до тога да сам хтео да радници остану без годишњег одмора и боловања, да сам хтео све да отпустим у предузећима у реструктурирању и да ће сви имати пензију од 200 евра. Након директног разговора са људима, сво ово блато нестане. Људи као да се пробуде из неког транса зачуђени да таблоидна „реалност” нема везе са реалношћу. Чак и међу људима који нас подржавају, ово таблоидно блато оставља сумњу и Чворовић који чучи у свима од нас, у неком више у неком мање, почне да тражи доказе да то блато није истина. А то не можете ефикасно демантовати, осим да вас људи упознају и прекопају по вашем животу. Због тога је блато толико отровно, а шири се огромном брзином. Са овим су суочени сви који улазе у политички живот. Сви осим господари блата. Садашњи господар блата је масовно победио на изборима, претходни господар би да уђе у коалицију са њим.

Да ли је наш програм осуђен на градске средине?

Сигурни смо да не. Проблем паразитског партијског система капирају сви. Само нису знали колико нас кошта. И да треба отпустити партијски запослене и скинути их са грбаче грађана. Одвајање социјалне политике од економије такође је јасно људима. И онима на селу исто као и онима у граду. Иначе, људи на селу и у малим срединама тек немају никакве користи од јавног сектора и углавном су окренути сами себи, а морају да га финансирају. Потреба за јаким универзалним системом социјалне заштите, здравственим осигурањем за све, и пензионим системом који има и социјалне и економске пензије је такође јасна свим људима. И да је то посао државе, а не привреде. И да тај јак систем социјалне заштите може да кроз порезе плаћа једино јака, ефикасна, конкурентна, тржишна привреда чији посао је стварање додате вредности и профита.

Разлог за лош резултат у руралним подручијима је свакако медијски мрак и таблоидно блато. Нисмо уопште успели да дођемо до бирача. Најдиректнији начин приласка бирачима су таблоди. И мислимо да је Александар Вучић постигао резултат који је постигао, управо због тога: контроле таблоида. Следећи је телевизија. Ни ту не можемо да очеујемо много. Остаје нам једно решење: изградња организације на терену. Резултати ових избора по бирачким местима нам показује колико људи подржава ово што радимо. А они су јако мотивисани. Тако да нам је први задатак ( а већ смо почели 🙂 да изградимо организацију у свим општинама у Србији. То нам је најважнији задатак. Другу опцију немамо.

Разлог због кога нисмо постигли и бољи резултат у градовима је проблем стратешког гласања и страха од баченог гласа. Људи подржавају ово о чему говоримо, виде да је реално, виде и да смо оштри и конкретни критичари Александра Вучића и знамо шта хоћемо да остваримо. Једини аргумент који смо имали је да је глас за овакву опозицију свакако бачен глас, и да овим путем нашој идеји дају преко потребну валидацију за даљу борбу. Трчимо маратон, не спринт. Мислимо да смо овим резултатом на изборима овај аргумент добили и да нам стратешко гласање више неће представљати превелик проблем. Мислимо да смо показали да имамо капацитет не само да пређемо цензус, већ и да остваримо далеко јачи резултат.

Следеће пролазно време ће бити покрајински избори и пратећи локални избори. Мислимо да ћемо на покрајинским изборима прећи цензус и показати колика је снага нашег програма и наше кампање „од човека да човека”. Имаћемо и довољно времена и довољно људи на терену да са нашом поруком дођемо до бирача и у срединама које не користе много друштвене мреже.

Резултати избора по општинама по % освојених гласова без КиМ:

У 23 општине са 34% од укупно пребројаних гласова (1.220.000 гласача), освојили смо између 2% и 7,5% гласова, у просеку 4,08% (49.512 гласова).
У 54 општине са 38% од укупно пребројаних гласова (1.360.000 гласача), освојили смо између 1% и 2% гласова, у просеку 1,42% (19,142 гласа).
У 89 општина са 27% од укупно пребројаних гласова (980.800 гласача), освојили смо мање од 1% гласова, у просеку 0,6% (5,688 гласова).

У 8 општина смо имали мање од 10 гласова. Најлошије смо прошли у Прешеву, са 2 гласа, односно 0,01% изашлих гласача.

Регионално, најлошије смо прошли на Косову и Метхоији, где смо освојили 21 глас, односно 0,06%. Од 17 општина, у 8 нисмо освојили ни један глас. Највише гласова смо добили у Косовској Митровици, 18, што износи 0,5% изашлих бирача.

По окрузима, најбољ смо прошли у Београдском, Јужнобачком (Нови Сад) и Нишавском округу, а најлошије у Топличком (Прокупље), Пчињском (Врање) и Јабланичком (Лесковац).

Изборни резултати листе број 15. Доста је било – Саша Радуловић:
• Република Србија – 2,08% – 74.445 гласова
• Војводина – 2,41% – 21.630 гласова
• Београд – 3,83% – 31.173 гласова
• Нови Сад – 5,33% – 8.843 гласова
• Ниш – 3,29% – 4.118 гласова

Парламентарни избори – Република Србија
1. СНС – 48,3%
2. СПС – 13,5%
3. ДС – 6,4%
4. НДС – 5,7%
5. ДСС – 4,2%
6. Двери – 3,5%
7. ЛДП – 3,3%
8. Бели листићи – 3,1%
9. Доста је било – 2,08% – 74.445 гласова
10. СРС-2,0%

Парламентарни избори – Војводина
1. СНС – 46,2%
2. СПС – 10,8%
3. НДС – 8,0%
4. ДС – 5,8%
5. Бели листићи – 3,4%
6. ДСС – 3,3%
7. Двери – 2,8%
8. ЛДП – 2,7%
9. СРС-2,5%
10. Доста је било – 2,4% – 21.630 гласова

Парламентарни избори Београд
1. СНС – 45,0%
2. СПС – 11,9%
3. ДС – 10,8%
4. ДСС – 6,21%
5. НДС – 4,8%
6. Двери – 4,7%
7. Доста је било – 3,8% – 31.173 гласова
8. Бели листићи – 3,7%
9. ЛДП – 3,6%
10. СРС-2,2%

Парламентари избори Нови Сад
1. СНС – 46,2%
2. СПС – 10,0%
3. НСД – 8,8%
4. ДС – 6,0%
5. Доста је било – 5,3% – 8.843 гласова
6. ДСС – 4,9%
7. Бели листићи – 3,7%
8. СРС – 3,3%
9. ЛДП – 2,8%
10. Двери – 2,8%

Парламентарни избори Ниш
1. СНС – 50,3%
2. СПС – 13,4%
3. НСД – 4,5%
4. Двери – 4,4%
5. ДСС – 3,8%
6. ДС – 3,6%
7. ЛДП – 3,5%
8. Бели листићи – 3,3%
9. Доста је било – 3,2% – 4.118 гласова
10. СРС – 2%

Парламентарни избори у Београду по општинама:
• Стари Град – 7.5%
• Врачар – 7,2%
• Савски венац – 6,5%
• Нови Београд – 5,5%
• Звездара – 4,6%
• Вождовац – 4,2%
• Чукарица – 3,7%
• Палилула -3,7%
• Земун – 3,4%
• Раковица – 3,3%
• Лазаревац, Младеновац, Сурчин, Барајево, Гроцка, Обреновац: између 1% и 1.3%
• Сопот 0,83% (75 гласова).

Парламентарни избори Београд – Стари Град
1. СНС – 26,8%
2. СПС – 10,5%
3. ДС – 18,5%
4. ДСС – 9,5%
5. Доста је било – 7,5% – 2.067 гласова
6. НДС – 6,7%
7. ЛДП – 6,1%
8. Двери – 4,6%
9. Бели листићи – 4,4%
10. СРС – 2,2%

Парламентарни избори Београд – Врачар
1. СНС – 25,3%
2. СПС – 11,1%
3. ДС – 21,3%
4. ДСС – 8,9%
5. Доста је било – 7,2% – 2.210 гласова
6. НДС – 6,7%
7. ЛДП – 5,4%
8. Двери – 4,7%
9. Бели листићи – 4,4%
10. СРС – 1,8%

Парламентарни избори Београд – Савски венац
1. СНС – 32,5%
2. СПС – 12,2%
3. ДС – 15,8%
4. ДСС – 7,8%
5. Доста је било – 6,5% – 1.369 гласова
6. НДС – 6,1%
7. ЛДП – 4,9%
8. Двери – 4,8%
9. Бели листићи – 3,8%
10. СРС – 1,9%

Парламентарни избори Београд – Нови Београд
1. СНС – 36,9%
2. СПС – 12,7%
3. ДС – 13,6%
4. ДСС – 7,1%
5. Доста је било – 5,5% – 6.236 гласова
6. НДС – 5,2%
7. Двери – 5,1%
8. ЛДП – 4,2%
9. Бели листићи – 4,0%
10. СРС – 2,2%

Ознаке

Саша Радуловић

Рођен 1965. године. Одрастао у Сарајеву где завршио основну и средњу школу и Електротехнички факултет 1989. године, смер аутоматика и електроника. Након дипломирања добио је посао у Сименсу у Немачкој где је радио на нуклеарним електранама. Каријеру је 1993. наставио у Канади и САД где је био је активни учесник бума Силицијумске долине. У Србију се вратио 2005. године.

Са Верицом Бараћ и Мирославом Миленовић борио се против корупције и радио на случајевима 24 пљачкашке приватизације. Био је финансијски експерт тужилаштва за стечај и берзу, држао тренинге за тужиоце и полицијске инспекторе за привредни криминал. Пет месеци био је министар привреде у Влади Србије и за то време спречио пљачку браћеВучић, Синише Малог, Млађана Динкића, који су наставили тамо где је Тадићева власт стала.

Уверио се да је Александар Вучић центар корупције, изашао из Владе и са сарадницима основао покрет “Доста је било” чији је циљ да победи и уведе систем, правну државу јаких институција и слободних медија, заустави партијско запошљавање, уведе транспарентност и чисте рачуне.

Саша Радуловић је доказано највећи борац против режима Александра Вучића и партократије која убија Србију. Ако Александар Вучић некога не сме да погледа у очи, онда је то Саша Радуловић. Спречио га је у пљачки тада, спречиће га у пљачки и сада.

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар