Pošto premijer ne sme da izađe bilo kome na crtu, a posebno Saši Raduloviću, javnost je potpuno uskraćena za javne debate. Ovim tekstom pokušavamo da pokažemo kako bi takva jedna javna debata između premijera i Saše Radulovića izgledala, kada bi premijer imao hrabrosti da se pojavi.
Nastavak pljačkaške privatizacije
Vučić: Mi se borimo tu, evo u već nekoliko fabrika za bruto domaću proizvodnju. Mi se borimo za radnike da ostanu radnici, oni su ih ostavili. Napustili. Ne postoje ta preduzeća. To su sve bankrotirana preduzeća. Mi isplaćujemo minimalce za nešto što ne radi, ne postoji. Pravimo štetu državi svesno, namerno, da bi smo pokušali da pronađemo negde nekog strateškog partnera. Tu nema slatkog biznisa ni za koga od njih. Naravno, oni će da ucenjuju, svi partneri, državu Srbiju, da traže od države što je moguće više da bi napravili nekakav buisniss case. I to jedino stranci mogu. Da smo mi mogli pa našli bi 2005, 2010, 2012., pa nisu nikad našli! Ni jedno to preduzeće nije rešeno.
Radulović: Nije tačno da ni jedno preduzeće ne vredi ništa, recimo „Vršački vinogradi“ vrede mnogo, ima mnogo takvih preduzeća, ono što je problem u svim tim preduzećima je ponovo partijska, parazitska mašinerija. Na primer, kad sam hteo da otpustim direktora FAP-a, Aleksandar Vučić to nije dozvolio. Kad sam hteo da otpustim direktora RTB Bora, Aleksandar Vučić to nije dozvolio. Znači, gde god smo pokušali da uvedemo red, partijska mašinerija je to sprečavala.
Inače, rešenja za ta preduzeća u restrukturiranju su vrlo jednostavna. Mogli smo to da sprovedemo još u januaru mesecu. Da su tada prošli zakoni o privatizaciji i stečaju do sada bi raščistili i završili restrukturiranje svih tih firmi.
Svaka od tih firmi ima imovinu čija je vrednost manja od dugova. Ono što se radi u tom slučaju svuda u svetu, pa mora i kod nas je finansijsko restrukturiranje, gde poverioci postaju vlasnici, firma bude bez dugova, nakon toga se dobiju obrtna sredstva za poslovni plan koji napišu i preduzeće dalje funkcioniše i tada traži investitora. Niko neće da uđe u haos, u nešto gde ne znate šta vam je imovina, koje su obaveze, znači takva preduzeća nije moguće privatizovati, odnosno, za takve privatizacije vam dolaze lupeži koji vam preuzmu firme i odna gledaju kako da izvuku vrednost iz tih firmi, a ne gledaju kako da ih ožive.
Takođe, kod privatizacije je potrebno podeliti imovinu na celine tako da imamo delove imovine koji se ne koriste za obavljanje delatnosti i imovinu koja je potrebna za obavljanje delatnosti. Na primer, Luka Beograd je dobar primer gde, ako podelite lučku delatnost od zemljišta, koje ne služi za lučku delatnost, i od objekata koji se na njemu nalaze i privatizujete ih posebno, onda dobijete puni efekat za državu, em dobijete vrednost zemlišta, stvarnu, na kome će se graditi stanovi, recimo, i poslovni prostor, em dobijete kompaniju koja će da preuzme lučku delatnost. Kroz takav jedan mehanizam onda možete uređeno da sprovedete privatizaciju.
Glavni problem su partije, koje u tim firmama drže svoje kadrove i glavni problem su oni koji tajnim ugovorima to privatizuju, i uvek kroz neke advokatske kancelarije, kroz neke svoje konsultantske firme -kao što je to bio slučaj u „Vršačkim vinogradima“ – uzimaju reket. Znači, radi se o nastavku pljačkaške privatizacije. Novi zakoni što su prošli skupštinu ništa neće promeniti jer su samo nastavak onoga što smo radili do sada i istina je da nas je do ove situacije doveo DS, odnosno Boris Tadić i prethodna, odnosno ne prethodna nego vlada pre prethodne vlade, koji su se neodgovorno ponašali. Međutim, Aleksandar Vučić nastavlja to isto, samo mu je retorika drugačija, i prenemaže se i govori o tobože tome kako je zabrinut za radnike a u stvari ne radi ništa da se sve ove stvari zbog kojih smo i došli u stanje u kome smo, promene.
Tajni ugovor za FAP
Vučić: Sa FAP-om smo potpisali memorandum o razumevanju. Naravno, videli ste izmišljene vesti koje ne mogu više da komentarišem.
Voditeljka: Ne, samo znam kad je potpisivan memorandum da je bilo precizirano biće ugovor u avgustu.
Vučić: Tako je! Oni dolaze za 4 – 5 dana u Beograd, cela ekipa Sesua, to je jedna moćna finska kompanija koja izvozi one kamione za drvo za Rusiju pre svega i mislim da im je tek sada idealna prilika da dođu u Srbiju i da oni to odlično razumeju. Reč je o izvanredno ozbiljnom čoveku o izvanredno ozbiljnoj kompaniji.
Radulović: U odnosu na FAP radi se o jednoj maloj finskoj kompaniji. I neverovatno je da na ovakav način razgovaramo o takvom jednom dilu. Znači, radi se ponovo o tajnom ugovoru, uz koji će iči razni podsticaji, koji, kad pogledate sve to skupa, praktično ispašće da poklanjamo kompaniju stranim investitorima. Pa kad bi na takav način, transparentno, objavili javni poziv i kazali: „Poklanjamo ovo investitorima!“, pa javilo bi se jako mnogo ljudi. Zbog čega potpisujemo ovakav tajni ugovor? Znači, konstantno radimo jedno te isto, po jednoj te istoj matrici, uvek dobijamo loše rezultate i tobože se vadimo na to kako niko neće. Pa naravno da neće niko ako imate haos. Morate da raščistite haos i da završite restrukturiranje. Ponavljam, da smo to uradili u januaru mesecu, kao što je predlagalo Ministarstvo privrede, do sada bi sve te kompanije bile na zdravim nogama i tražile bi investitora, transparentnim, javnim postupcima, bez subvencija.
Pogledajte ceo video:
Komentariši