Pošto premijer ne sme da izađe bilo kome na crtu, a posebno Saši Raduloviću, javnost je potpuno uskraćena za javne debate. Ovim tekstom pokušavamo da pokažemo kako bi takva jedna javna debata između premijera i Saše Radulovića izgledala, kada bi premijer imao hrabrosti da se pojavi.
Ne treba smanjivati plate i penzije
Vučić: Ukoliko bismo nastavili da se ponašamo kao što smo se ponašali do tad-do sada, za šest meseci imali bismo bankrot, haos u prodavnicama, grčki, argentinski, ukrajinski, kakav hoćete scenario, kojima su nam pretili neki koji su želeli da nas pobede.
Voditeljka: A je l’ postoje drugačiji načini da se budžet napuni, a da se ljudi na taj način ne uplaše za svoju budućnost?
Vučić: Prvo, ja nisam rekao kakve će te mere da budu ali evo, vas pitam, recite mi koji?
Voditeljka: Pa možete, na primer, da naplaćujete dugove od onih koji dosta duguju…
Vučić: Naplaćujemo…
Voditeljka: … od tajkuna, gubitaša…
Vučić: Naplaćujemo, naplaćujemo bolje i više nego ikada.
Voditeljka: Ali vi ste premijer.
Vučić: Ne razumem.
Voditeljka: Ja očekujem od vas rešenje za finansijsku stabilnost ove države.
Vučić: Vi očekujete od mene rešenje, ali kad vam kažem to rešenje onda vam se ono ne dopada, pa predlažete ono što smo već uradili. Imate li neku ideju?
Radulović: Voditeljka lepo pita premijera da li postoji drugo rešenje, premijer izbegava odgovor i pita voditeljku šta ona misli, kakvo bi drugo rešenje bilo potrebno. Prvo treba kazati da ne treba smanjivati ni penzije ni plate. To je, prvo, nemoralno, a pored toga je i ekonomski štetno. Smanjenjem penzija će se dovesti do manje potrošnje, manja potrošnja dovodi do manje proizvodnje, smanjenja ekonomske aktivnosti i smanjenja poreskih prihoda.
Četiri puta smo to do sada uradili. Znači, četiri puta od 2012. godine, otkako je Vučić na vlasti smo uradili fiskalnu, ovaj, konsolidaciju tako što smo smanjili rashode, povećali poreze i očekivali da dođemo do smanjenja deficita. Ono što smo napravili je veća rupa u budžetu. Prvo je Mlađan Dinkić 2012. godine promašio rebalans budžeta za 200 miliona evra, pa je zatim promašio budžet za 2013. godinu za milijardu evra na prihodnoj strani, pa je promašio rebalans budžeta 2013. godine za dodatnih 300 miliona evra na prihodnoj strani, pa je Lazar Krstić budžet za 2014. godinu, prvih pet meseci, promašio za 350 miliona evra, ponovo na prihodnoj strani. Znači, kad smanjimo rashode i kad povećamo poreze, ono što se desi je smanjena privredna aktivnost, manji poreski prihodi i veći deficit.
Aleksandar Vučić ponavlja istu filozofiju zato što neće da uradi jedino što može da se uradi i što je rešenje ovog problema, a to je: moramo otpustiti partijski zaposlene kadrove iz javnog sektora. Ima ih oko 100 000, to su kadrovi SNS-a ali i kadrovi DS-a i drugih partija koje su bile stavljene u taj javni sektor pre. One nas godišnje koštaju milijardu i po evra. To je partijska mašinerija koja održava sve ove stranke na vlasti i to je ono čega se Vučić neće osloboditi, pa umesto da uradi to, on će i smanjiti plate, i smanjiti penzije, i govoriti o povećanju cene struje, samo da ne uradi ono što je ključno za Srbiju.
A onda je pitanje, a šta uraditi sa tim ljudima koji dobiju otkaz u javnom sektoru? Pa, potrebna nam je univerzalna socijalna pomoć. Tako da sve porodice koje nemaju prihode, uključujući i ove ljude koji su partijski zaposleni, ne rade ništa u javnom sektoru i tamo primaju de luxe socijalnu pomoć, da pređu na univerzalnu socijalnu pomoć koja je daleko manja i koja bi trebalo da bude za sve građane Srbije i onda u tom jednom rebalansu troškova, znači, ukidamo loše troškove, imamo socijalnu pomoć i treba da smanjimo poreze i doprinose, u balansu ćemo dobiti nešto što može da nam kreira privredni rast i da reši pitanje fiskalne konsolidacije Srbije.
Još jednom: ne treba smanjivati plate i penzije
Voditeljka: Da se vratimo na vašeg ministra, bivšeg ministra finansija Lazara Krstića, koji je vama predlagao nešto što se vama nije dopalo, pa je čovek morao da izađe iz Vlade ali da ipak ostane vaš savetnik.
Vučić: Ali je on predlagao, što ne kažete, 25 posto smanjenje penzija i 20 posto smanjenje plata.
Voditeljka: Pa jeste, ali ovo deluje kao da polako idemo ka tome jer, prvo što smo čuli to je da će biti 10 posto, Fiskalni savet kaže 15 odsto ili PDV viši za 2 odsto, znači, gde će se to završiti? Makar kao jedan, kao građanin, jedan čovek koji želi da zna kolika će njegova plata biti, da li će 10 posto biti…
Vučić: Vaša plata će biti verovatno ista ili veća nego danas, pošto radite u privatnom sektoru.
Radulović: Premijer očigledno nema odgovor na ključna pitanja koja se tiču svih građana Srbije, ovo je očigledno prevelik posao za njega, izlazi iz njegovih kompetencija i ne zna kako da odgovori na tako jednostavno pitanje voditeljke. Ponoviću: ne treba smanjivati penzije, ne treba smanjivati plate, treba se osloboditi partijskog parazitskog viška iz javnog sektora i ustanoviti univerzalnu socijalnu pomoć, kako bi prešli sa de luxe na socijalnu pomoć za sve građane Srbije.
Inače, čitava ta predstava sa ministrom Krstićem je predstava à la Feketić, u kojoj kao izlazi ministar Krstić i kaže da treba sniziti penzije za 20 posto, pa treba smanjiti plate za 15 posto, pa povećati cenu struje za 30 posto, pa otpustiti 160 hiljada ljudi… Kad pogledate sve to zajedno i saberete to je 3 i po milijarde evra. Čitav budžet Srbije je oko 8 milijardi. To nam otprilike govori da je ovo jedna nerealna predstava, kako bi onda posle toga vitez mekog srca mogao da izađe i kaže: nećemo spustiti penzije za 20 posto, nego za 10 posto. I jedno i drugo je pogrešno. Ne treba smanjivati penzije, ne treba smanjivati plate, treba se osloboditi parazitskog viška iz javnog sektora.
Pogledajte ceo video:
Mislim da radno sposobne ljude, narocito one mladje i kvalifikovane, necete pridobiti nudeci “univerzalnu socijalnu pomoc”. Svaki normalan covek, pre svega, zeli da radi i da zivi od svog rada, a ne da prima socijalnu pomoc! Verijem da mnogi koji i sada mogu da je primaju, nisu otisli sa zahtevom u Centar za socijalni rad, jer bi ih to dotuklo! A sa druge strane, sigurna sam da niko nije odbio “novcanu nadoknadu za slucaj nezaposlenosti”, koja se isplacuje preko Sluzbe za zaposljavanje, bez obaveze dokazivanja da nemate od cega da zivite (sto je valjda logicno, kad ne primate platu). Medjutim, ta nadoknada se prima samo nekoliko meseci po prestanku radnog odnosa. Ona je regulisana Zakonom o zaposljavanju (a ne Zakonom o socijalnoj zastiti), i mislim da bi TU nadoknadu trebalo da ponudite, s tim sto bi mozda bila manja, ali da traje za sve vreme nezaposlenosti. I da to pravo pripada pojedincu, a ne porodici, jer ako svako ima pravo na rad (bez obzira da li neko iz njegove porodice radi ili ne), onda je logicno da svako pojedinacno ima i pravo na tu nadoknadu. Naravno da u tom slucaju novcana nadoknada i socijalna pomoc ne bi trebalo da se preklapaju, tj. da jedna osoba prima obe, ali sad ne bih zalazila i detalje.
Bravo G.Radulovicu i svaka cast za spominjanje preko 100.000 partijski parazita i birokrata koji ne rade nista na izmisljenim radnim mestima! Sve ih treba otpustiti a sve penzije nepravilno stecene, revidirati na zakonski osnov!Naravno, ako hocemo da stedimo, sto je samo po sebi stetno, onda ni jedna penzija ne bi smela biti veca od recimo 100 000 dinara a plata u javnom i drzavnom sektoru od iznosa plate Predsednika Srbije i tako bi usteda bila naj manje pet puta veca nego diletantskom ili diktiranom namerom od famoznih 10% linearnog smanjenja! Ako bi se ovo poslednje desilo, svi ama bas svi osteceni, odmah bi napravili taj Vucicev haos, argentinski,grcki……ali ja mislim, kakvi smo i ko smo bio bi to Srbski!