Пошто премијер не сме да изађе било коме на црту, а посебно Саши Радуловићу, јавност је потпуно ускраћена за јавне дебате. Овим текстом покушавамо да покажемо како би таква једна јавна дебата између премијера и Саше Радуловића изгледала, када би премијер имао храбрости да се појави.
О законима о приватизацији и стечају
Вучић: Мене занима да урадимо нешто за Србију. И ове мере које предузимамо не предузимамо их ми и не нудимо тешке мере и законе који нису популарни, као што је Закон о раду, Закон о ПИО, Закон о приватизацији, Закон о стечају. Ниједан од тих закона није популаран, али то су закони који нам стварају амбијент пословни неупоредиво бољи. То су закони који нам стварају шансу да имамо нормалну економију. И то је нешто што мора да се донесе. И то сви знају.
Радуловић: Премијер наставља да се пренемаже око реформи и да, тобоже, прича о томе како су тешке, па опомиње како је тежак Закон о приватизацији, па тежак Закон о стечају, као да, тобоже, постоје велики отпори ка томе, а то једноставно није тако. Људи траже увођење реда. Нажалост, ови закони који су прошли скупштинску процедуру, Закон о приватизацији, Закон о стечају, неће ништа променити јер се одустало од стварних реформских закона из јануара месеца које сам предлагао као министар. Да су ти реформски закони усвојени у јануару, ми би досада завршили финансијско реструктурирање свих предузећа, не само ових 153, него и осталих преко 400 предузећа у Агенцији за приватизацију, повезали би радни стаж за све раднике, сви би добили оверене здравствене књижице и добили би обртна средства за даљи рад из Фонда за развој. Да смо били одговорни. Такође би били распуштени сви надзорни одбори, па би директори Александра Вучића, као што је, на пример, директор РТБ Бора већ добили отказ. Кључни проблем нису неспособни кадрови, односно да Србија не може да нађе људе који ће да воде јавна предузећа и предузећа у реструктурирању. Кључни проблем су политичке странке које су се инфилтрирале у тај јавни сектор и који га уништавају, не пружају прилику да се опорави.
Сулуде субвенције страним инвеститорима
Водитељка: А ви сте данас, извињавам се, у Бачком Градишту рекли један запањујући податак, а то је да, управо, пореске олакшице за новозапослене је прихватило четири стране компаније…
Вучић: Не, четири компаније домаће из Војводине и више страних компанија.
Водитељка: Аха. И шта то онда говори о домаћим предузећима.
Вучић: Па то говори да нажалост уредн… Нажалост, две ствари, извињавам се због тога што ћу да кажем. Прва је та да, а у међувремену имамо директан податак да је 980 лица запослено, а да људи нису пратили све законске прописе, да стране компаније, наравно, највише прате законске прописе, да гледају где могу себи да олакшају плаћања, посао и све друго.
Радуловић: То, наравно, не говори да наше компаније не прате прописе, то говори да су ове мере погрешне. Наше компаније, наравно, да прате прописе, међутим, подстицај који су дали нису подстицаји који с употребни привреди. Прво, ти подстицаји су противуставни, пошто нарушавају уставну једнакост, како фирми, тако и грађана. Тако да неки грађани плаћају порезе по тим подстицајима и доприносима, а неки не плаћају. То не може на такав начин да се ради. Значи, направили су погрешне мере, које су поред тога и противуставне и сад им није јасно због чега те мере не раде, зашто више компанија не запошљавају. Ове мере смо користили и раније и никад нису дале резултате, а покрет Доста је било ће покренути питање уставности тих закона са становишта равноправности како грађана, тако и правних лица.
Субвенције илити бацање пара у бунар
Вучић: Као што смо успели… Показало се да смо направили добру меру за ликвидност. Добру меру за ликвидност домаће привреде са овим кредитима које смо субвенционисали где је држава дала 60 милиона евра на милијарду и двеста. Дакле, банке су преузеле ризик. И то су сада добијале све микропредузећа, мала предузећа и средња предузећа, свега 8,6% су велика предузећа.
Радуловић: Нетачно је да банке преузимају ризик. Тачно је да готово сав ризик носе порески обвезници Републике Србије и да ове мере не могу дати резултате. Оне само крпе рупу и то је додатно бацање новца у бунар. Не може се на такав начин увести ред и поправити ликвидност. Нама је потребно да банке, нормално кад улазите и одаберете банку у којој хоћете да узмете кредит, да тамо услови буду нормални и да није потребно субвенционисање, него да их одговарајућом регулативом доведемо у ред, тако да су каматне стопе подношљиве, а не да настављамо да бацамо новац пореских обвезника у бунар и да покушавамо на такав начин да закрпимо ликвидност. То је дубоко погрешна мера која је само трошак за пореске обвезнике и гура проблем за годину дана у будућност.
Коментариши