Predsednik pokreta “Dosta je bilo” Saša Radulović je zajedno sa profesorom Filozofskog fakulteta Miodragom Zecom, učestvovao na simpozijumu u organizaciji Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske pod nazivom “Teologija u javnoj sferi” koji se održao 07.02.2015. u Trebinju. Panel na kojem su oni bili govornici nazvan je “Hrišćanstvo i ekonomska pravda u (neo)liberalnom kapitalizmu”.
Moderator: “Šta podrazumeva pojam “Neoliberalni sistem” ?”
Saša Radulović: “Više bih govorio o tome šta ljudi misle kada se spomene “neoliberalni sistem”, jer prva asocijacija je nešto jako, jako loše. Pa se tim terminom farba sve. Pa se ofarba i tržište na primer, pa kad neko spomene tržište, ljudi odmah pomisle to je neki neoliberalni koncept. A u glavnom se misli o jednom sistemu koji počiva na velikim multinacionalnim korporacijama, bankama i finansijskim institucijama, koje se uglavnom nakače na manja društva i izvlače ekonomsku korist na uštrb stanovništva, i deregulacija koja ide uz to, a kojom pokušavaju da nameste sebi kako što povoljniji poreski položaj tako i monopolski položaj u društvu. Dolazi od najvećih zemalja, posebno od SAD, koje naravno štiteći svoje interese i interese svoje ekonomije postavljaju sistem koji njima odgovara. S druge strane klopka u koju upadamo je da pojam tržišta i važnost tržišta dobiju negativni predznak, što nikako ne bi smelo da se desi i oko toga idu razne mistifikacije i zamajavanje javnosti, te se gubi iz vida šta je to što je važno za jedno društvo.
Ja mislim da je politički gledano, koncept levice i desnice imao veliku važnost u 19. veku, polako gubio u 20. veku i mislim da se u 21. veku to već potpuno gubi. Takođe mislim da koncept socijalne pravde nije rezervisan, nije monopol levice. Isto tako tržišna ekonomija, efikasnost i profit, nije stvar desnice. Trebalo bi da počnemo malo da govorimo o zdravom razumu i da je granica razdvajanja koju sada treba povući između privilegovanih i pristojnih ljudi. Znači, ljude koji poštuju pravila i ljude koji izvlače privilegije iz sistema. Te privilegije uglavnom potiču od političkih elita koje upravljaju društvom i upravljaju u svoju ličnu korist, a ne u korist društva. Zatim potiče od velikih multinacionalnih korporacija, velikih banaka, koje koriste taj sistem za izvlačenje koristi za sebe i gde god su uspostavili monopol, radi se o nekoj privilegiji koju su dobili. Sa druge strane je ogromna većina stanovništva, pristojni ljudi, koji u tom sistemu samo pokušavaju da nađu neko mesto za sebe. Niko ne može da mi kaže da u jednoj porodičnoj firmi postoji klasni sukob između vlasnika i zaposlenog. Ja mislim da i vlasnik i zaposleni imaju iste interese i da vlasnici u malim porodičnim firmama rade više od zaposlenih. Tako da tu ne postoji ta podela, ali postoji linija razdvajanja između njih i velikih privilegovanih sistema koji koriste svoj položaj. Bitno mi je takođe da kažem, da ja nemam ništa protiv velikih multinacionalih korporacija i banaka, ali mislim da ekonomski i pravni sistem treba praviti za većinu. A ti veliki već imaju i resurse i znanje i sve ostalo što im treba da se snađu u takvom sistemu. Na žalost, na ovim našim prostorima, a i šire, sistemi su pravljeni za velike, a mali jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Završio bih ovaj prvi deo sa malo podataka za koje mislim da su jako važni kako bi dobili osećaj ko nosi ekonomski teret u društvu. U Srbiji je zaposleno zvanično 1.700.000 ljudi. Od toga 700.000 radi u javnom sektoru, to nije samo administracija, tu su školstvo, zdravstvo, vojska, policija, ali i javna preduzeća, komunalna preduzeća i tako dalje. U privatnom sektoru zvanično je zaposleno 1.000.000 ljudi. Od toga 700.000 radi u mikro i malim preduzećima, porodičnim firmama. Znači samo 300.000 radi u srednjim i velikim preduzećima. Pored toga, u Srbiji, po nekim procenama, na crno radi 500.000 ljudi, koji takođe dolaze iz mikro i malih porodičnih firmi. A onda na tih 1.200.000 dodajte 250.000 porodičnih domaćinstava, individualnih poljoprivrednih domaćinstava. Znači najveći poslodavac u Srbiji, oko 1.500.000 ljudi , su porodične firme. Prema tome, mislim da fokus naše diskusije treba da bude okrenut ka tome da razvijamo i jačamo taj sloj, jer odatle dolazi zapošljavanje i mislim da je to kičma svake ekonomije. Umesto toga, u Srbiji, a i u celom regionu, mi se pogrešno bavimo mitovima o stranim investitorima, protiv kojih, ponovo ponavljam, ja nemam apsolutno ništa protiv, ali oni su samo deo priče. Ja volim da kažem da su oni šlag na torti, a nama je propala torta.”
Ceo snimak panela “Hrišćanstvo i ekonomska pravda u (neo)liberalnom kapitalizmu” pogledajte na linku:
https://www.youtube.com/watch?v=TE0bwMW5eL0
Poštovani. Ovakve diskusije su melem za ranu i simfonija za osetljive uši. Uz opasnost da me proglasite pesimistom a to ni slučajno nisam, naprotiv, moram reći da kucate na otvorena vrata jer mi kojima ovo lepu zvuči smo deo one Srbije za koju ON reče da ga ne voli a mi mislimo i više tj. da je za tu istu Srbiju ON- HODAJUĆE ZLO. Zato predažem da paralelno razradite metode kako prići i animirati većinski-ruralni deo Srbije koji ga još uvek obožava a od njega zavisi sastav svake buduće vlasti i nažalost i naša sudbina. Zato Vas molim ne fokusirajte se na onih 5% nas koji Vas i bez ubeđivanja podržavamo već postavite cilj dosta dalje kako bi se moglo uticati i na našu sudbinu. Pozdravljam Vas
Mislim da je to ono pravo sto treba da se uradi a slozila bih se i sa Miodragom Stamenkovicem.Treba vise paznje posvetiti ruralnom delu stanovnistva, ne samo zato sto oni podrzavaju ovo hodajuce zlo, nego zato sto je to masa ljudi koji veruju u lepe reci, i nemaju dovoljno vremena da malo razmisle glavom, bore se da opstanu, i treba im pomoci da bolje razumeju o cemu se radi.Apsolutno podrzavam vas stav da se ovo mora prekinuti, inace cemo nestati kao narod i kao ljudi.
Lepo je videti da su se konacno pokrenule ovakve teme i u Crkvi a i izvan nje. Zao mi je sto nisam imala mogucnosti da ucestvujem i postavim neko pitanje pa cu ovde malo prodiskutovati, mozda neko procita pa se malo ukljuci. Smatram da bi uvodjenjem koncepta “nenasilja” u predmetnu diskusiju, pitanja o kojima se raspravljalo bila mnogo jasnija. Naime, jedno je kada ljudi dobrovoljno raspodeljuju svoje bogatstvo na tzv. ravne casti (kao u hriscanskim zajednicama, manastirima i dr.) a potpuno suprotno je kada sila zakona “za nase dobro” vrsi tzv. “pravednu” raspodelu sto je komunizam-agresija nad tudjom slobodom i imovinom i sto smo jako dobro na zalost osetili kako funkcionise u praksi. Izuzetno je vazno da ljudi shvate razliku i da dobro porazmisle o onom mesaru Adama Smita koga je spomenuo prof. Zec. Da li je to zaista egoizam ili istovremeno i sluzenje drugome u smislu da taj mesar iako na prvu loptu proizvodi/prodaje meso iz cisto sebicnih interesa (da bi vise zaradio), on to meso istovremeno pravi za drugoga-za musteriju i trudi se da ga napravi najbolje sto ume. Sledeca stvar koja mi je interesantna jeste primer Sase Radulovica vezano za pivaru u Vrscu. Pitam se da li je zaista tu potrebna regulacija da bi se ta lokalna pivara sacuvala. Jer ako imamo slobodno trziste, imamo i slobodu drugih velikih proizvodjaca i piva i sokova da dodju na nase trziste pa onda pokusaj proizvodjaca Koka-Kole da “motivise” distributere nagradama da prodaju samo njegovo pivo mozda vise ne bi bio tako uspesan. Hocu samo reci da je drzavna regulacija uzasno opasno iako neophodno sredstvo za uspostavljanje funkcionalnog sistema u nekom drustvu i da je treba izbegavati gde god je to moguce… Lepo bi bilo cuti sta i drugi misle o tome…