Železnice kriju ulaganja u “Beograd na vodi”

„Železnice Srbije“ odbijaju da otkriju koliko ih je do sada koštala priprema za izgradnju “Beograda na vodi”, kao i ugovore kojima su se obavezali da će ubuduće ulagati u taj projekat. Poverenik za informacije od javnog značaja doneo je 20. aprila rešenje kojim se „Železnicama Srbije“ nalaže da bez odlaganja sve ugovore i dokumenta vezana za svoje učešće u ovom projektu dostave pokretu „Dosta je bilo – Saša Radulović“.

“Železnice Srbije” od novembra prošle godine ignorišu zahteve da nam dostave specifikaciju dosadašnjih troškova i planove budućih troškova koje će imati vezano za ovaj projekat.

„Železnice Srbije“ koriste 95 odsto zemljišta na kome je predviđena izgradnja „Beograda na vodi“, a pre godinu dana najavljeno je da će ovo preduzeće uložiti čak 307,5 miliona evra u poslove koji se tiču ovog projekta. Ni jedan ugovor kojim se to predviđa nije dostupan javnosti. Podsećamo da je arapski investitor, prilikom nedavnog potpisivanja ugovora, najavio da će u projekat uložiti svega 150 miliona evra i dati pozajmicu od još 150 miliona evra.  Osnivački kapital preduzeća “Beograd na vodi” je svega milion dinara.

Suviše je kontradiktornih podataka vezano za projekat „Beograda na vodi“. Najavili su da će gradnja trajati četiri godine, a ispostavilo se da će trajati 30 godina. Najavili su arapsku investiciju od 3,5 milijardi, a zatim od svega 150 miliona evra. Generalni direktor „Železnica Srbije“ je pre godinu dana najavio da će prva faza uklanjanja železničkih objekata koštati 2,55 miliona evra, a nedavno su nam rekli da ugovor predviđa arapsku pozajmicu od 90 miliona evra za preseljenje objekata iz Savskog amfiteatra.

“Železnice Srbije” pokušavaju da prikriju koliko će građani Srbije ukupno platiti poklon arapskom investitoru, kao i firmama i pojedincima koji se kriju iza „Igl hilsa“ i tajnog ugovora koji nam se predstavlja kao „posao veka“.

Ugovor koji je potpisan sa „Igl hilsom“ i dalje je tajna. Ukupni planirani troškovi, koje su srpska preduzeća preuzela na sebe da bi omogućila profit jednoj stranoj firmi, netransparentni su i najverovatnije veći od onog što je vlast do sada javno iznosila.

Samo velika prevara, a ne „posao veka“ može da objasni kako to da Srbija bude vlasnik 32 odsto „Beograda na vodi“, kad arapskom investitoru poklanja najvrednije građevinsko zemljište i u njegovo sređivanje ulaže još stotine miliona evra.

Poučeni iskustvom pljačkaške privatizacije koja je sprovedena u Srbiji, građani Srbije bi morali da znaju da se iza ovakvih tajnih ugovora koji su štetni po građane Srbije, koji nemaju nikakve veze sa ekonomskom logikom, koji nemaju nikakvu studiju opravdanosti, kojim se krše sve zakonske procedure, koji se potpisuju sa egzotičnim infestitorima, po pravilu uvek kriju lični interesi domaće partokratije, njihovih lidera i porodica.

Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović“ zahteva ponovo da se objave svi ugovori i dokumenta koja se tiču „Beograda na vodi“, ali i ugovori javnih preduzeća preko kojih će Srbija dodatno ulagati u ovaj projekat.

U prilogu je rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja, kao i dva zahteva za uvid u dokumente i ugovore gradskoj upravi Beograda i Ministarstvu privrede Srbije.

Resenje Poverenika – Zeleznice Srbije
Zahtev za info od javnog znacaja – Gradska uprava
Zahtev za info od javnog znacaja – Ministarstvo privrede

Pogledajte prilog N1 televizije i izjavu Saše Radulovića o ovoj temi