„Ogromna količina ribe u Velikom Bačkom kanalu izašla je na površinu u potrazi za kiseonikom“. Ova vest na loklnom portalu, početkom oktobra šokirala je stanovnike Srbobrana. Pa zar opet trovanje, pitali su se u neverici ljudi.? Odgovora nadležnih, ni sa jednog nivoa vlasti, po običaju, nigde. Kao da se ništa nije ni desilo.
Posle manje od mesec dana, novi šok: pomor ribe u obližnjoj rečici Krivaja, takođe u opštini Srbobran. I opet se ne oglašava ni nadležna inspekcija, ni policija, ni tužilaštvo, niko.
Foto: rtv.rs
Decenijama unazad, svake jeseni, nakon završetka kampanja prerade šećerne repe i suncokreta u Vrbasu, odnosno prerade kože u Kuli, brutalno i bez imalo društvene odgovornosti za narušavanje životne sredine i zdravlja ljudi, tadašnja društvena industrijska postrojenja, su bez ikakvog prečišćavanja, ispuštala zagađenu i toksičnu otpadnu vodu u Veliki Bački kanal sistema Dunav -Tisa –Dunav.
Sve je, tada, pravdano nemanjem sredstava za zaštitu životne sredine i potrebom da se čuva postojeća društvena industrija i zaposleni radnici. Kad su se desile „promene“, mislili smo, konačno će vlast nove vlasnike naterati da ulažu bar u prečistače, te će se početi sa zaštitom zdravlja ljudi uz ove vodotokove.
Ništa se nije promenilo! Kompletna industrija postala je plen tajkuna i partijskih prijatelja političara na vlasti. Novi vlasnici, od lokala do Republike, nastavljaju sa trovanjem. Zašto ovakve pojave traju i neprestano se ponavljaju, a da niko od nadležnih ne reaguje?
Stranke na vlasti se finansisiraju, između ostalog, i od ovakvih velikih zagađivača. Svi su tu našli svoju računicu, vlast nezakonite izvore finansiranja, a zagađivači jeftin način da ostvaruju ekstra profit, bez ulaganja u zaštitu životne sredine. Jedino što su građani sve više i više zdravstveno ugroženi, ali koga za to briga u ovakvoj državi.
Kada se dese ovakvi pomori ribe, siromašni ljudi hvataju tu zatrovanu ribu. Koriste je za ishranu svojih porodica, prodaju po pijacama i kućama, hrane stoku , svi se trujemo i… niko ni za šta nije odgovaran.
Jedna od prvih mera, kada je SNS 2012. godine došao na vlast, bila je da se ukune Agencija za hemikalije, koju je EU sufinansirala kao neophodnu instituciju za kontrolu proizvodnje i prometa hemijskih i drugih opasnih materija. A kao druga „genijalna“ mera, bila je ukidanje Fonda za životnu sredinu. U taj Fond su se, strogo namenski i po jasnoj zakonskoj proceduri, prikupljale pare od tzv. „zelene eko takse“ (po slobodnoj proceni oko 15 milijardi ekološkog dinara do sada).
Naravno, ekološka taksa se redovno i dalje naplaćuje, samo što se „zelenom dinaru“ gubi svaki trag, i ne investra se, u skladu sa zakonom, u sanaciju, a pogotovo u prevenciju ekoloških problema. Vučićevi ministri i dalje redovno ubiraju ova namenska sredstva, ali se ne zna gde ona stvarno i završavaju!
Zbog netransparentnosti, tajnih dilova i drugih zakulisnih radnji, daleko od javnosti, ekološki dinar se nenamenski troši za sve druge poslove, a u najvećoj meri na zarade partijskih kadrova koji parazitiraju u ministarstvima, sekretarijatima i drugim nepotrebnim agencijama i institucijama.
Nadzor nad sprovođenjem zakona je beznačajan, a saradnje sa civilnim sektorom gotovo da i nema. A da podsetimo, Arhuska konvencija je ratifikovana u Srbiji 2010. g, a Zakon o potvrđivanju Arhuske konvenciji u Srbiji. je donet još maja meseca 2009. g. To omogućava građanima pristup informacijama od javnog značaja u oblasti zaštite životne sredine, učešće građana u odlučivanju i pravo na pravnu zaštitu.
Sve je to za ovu Vladu „mrtvo slovo na papiru“, gaze se međunarodno priznate obaveze, gaze ljudska prava, pogašeni su svi slobodni mediji u ovoj zemlji, pa ko još da brine i o pravima u zaštiti životne sredine!
„Kopaćemo novi kanal – Moravom do Egeja“! Ovako je, onomad, jedan od Nikolićevih i Vučićevih „perjanica“, tadašnji ministar Bačević, najavljivao nove „investicione poduhvate“ ove vlasti, koji će uposliti Srbiju i povezati nas sa svetom.
Molimo vas, nemojte nas više „razvijati“, samo SAČUVAJTE kanal DTD koji je još Jožef Kiš projektovao a Marija Terezija sagradila.
Dosta je bilo, MENJAJMO VLAST da bi sačuvali i naše zdravlje, ali i ono što su nam preci ostavili u amanet.
Mr Arsen Kurjački, koordinator pokreta „Dosta je bilo“ za Južno-Bački okrug
ONI NE MARE NI ZA LJUDE, KAMOLI ZA ŽIVOTINJE I PRIRODU. KATASTROFA.
Da.Takao izgleda život valjda u celoj Srbiji. Tužno. Pa taj silan parazitski sistem, sad bih već rado nahranila tom kanalskom ribom. Nisam zla, samo mi se već želudac prevrće od gađenja prema njima. Koji javašluk i neodgovornost! Pa neko je nekad dao svoj znoj za izgradnju tih kanala. A danas, tobože vrsna vlast….tu nema reketa, pa onda ne treba ništa ni uraditi. Šta njih briga za tu raju uz kanale? Oni nemaju veze sa tom rajom. Oni im nisu “Prijatelji” kao tamo neki iz Belog sveta. Sramota gde živim. I još da podržim takvu vrlu sposobnu vlast. Ni u ludilu.