Да ли сте знали да једно јавно предузеће из буџета добија више него комплетан научни сектор. 3400 научних истраживача спало је, кажу, на најниже гране. Посла за њих има док има и пројеката, којих сада нема, јер Министартсво просвете није расписало конкурс за нови пројектни циклус. Прошле недеље су изашлли на улице, помоћ траже од премијера.
“Један од приоритета ове владе биће наука и технолошки развој…вишегодишње запостављање проблема у овом ресору довело је до организованих протеста научних радника. Поред планираног повећања улагања у науку, влада ће низом мера, као и изменама и допунама Закона о научноистраживачкој делатности, успоставити нови модел финансирања науке по угледу на праксу осталих развијених земаља у свету”, навео је премијер Александар Вучић у свом експозеу крајем априла.
Foto: N1
Добродошли на место које на све личи, само не на Институт за мултидисциплинарна истраживања. Добродошли у Србију где је наука приоритет, где научник није на улици, већ у лабораторији и где експеримент зависи од умећа научника, а не, рецимо, од тендера.
H1:Је л ваш посао да се бавите тендерима?
“Не. Заправо не, на то смо натерани”, каже научни истраживач Страхиња Крижак.
Они чији је посао да опрему и потрошни материјал за експеримент набављају преко тендера седе у тзв. Јединици за управљање пројектима Владе Србије и овако “управљају”.
“Био нам је потребан један специфични микроскоп који је поручен још 2011. Сад је крај 2015. микроскоп још нисмо добили. За мој свакодневни рад потребна су ми такозвана стакла са филаментом, од којих правим микроелектроде, помоћу којих се врши регистрација активности јонских канала, такође, тендер за њих никада није расписан”, жали се Крижак.
Foto: N1, Strahinja Križak
Страхиња Крижак истражује активности јонских канала помоћу трансмембранских протеина – ако ништа од овога нисте разумели, оно што следи ћете свакако.
Крижак: Просечна плата једног истраживача је око 400 евра…
Н1: Јесте ли ви стално запослени?
Крижак: Не, то је додатни проблем, ми смо пројектно запослени, док траје пројекат, финансирани смо само до краја пројектног периода.
И ту се прича научника наставља на улици. Крај године је, а Министарство просвете није расписало конкурсе за нове пројекте. Зато су научници прошле недеље борбу за своја права наставили ван лабораторија.
“Ово је преседан, никада се није десило да годину завршимо с једним пројектним циклусом, а да немамо, ако ништа друго, припремљене пројекте за следећу годину. Ми завршавамо 31. децембра наше уговорене обавезе, и ми питамо шта после, и ми не знамо шта ће бити после”, каже др Ђурђица Јововић, Синдикат науке Србије.
И зашто нема Закона о научној делатности, нема ни стратегије, нити новог начина финансирања науке из премијеровог експозеа, што је све требало да буде.
Bravo Kolega, neverovatno mi je da je neko konačno uspeo da progovori o ovoj temi. Super.
Nastavite da pišete i o svim ostalim problemima:
zašto nije urađeno bodovanje istraživača već više od 5 godina (na osnovu toga se utvrđuje jedna od 6 kategorija plata)
zašto se ljudima drastično usporava napredovanje kroz zvanja (5 zvanja od kojih zavisi plata)
kako je moguće da ne umeju da napišu zakon o vrlo jednostavnoj temi mada ga menjaju već 3x (istraživač može… a mi možemo da ga odbijemo, jer možemo… on može da se žali nama…. pa da ga odbijemo)
zašto jednostavna procedura sticanja doktorata/ zvanja traje po pola godine, najduže u svetu (barem ja što znam)
Tako stoje stvari! Morao sam da proveravam potpis ispod teksta i ime intervjuisanog da proverim da nisam ja ili neko od mojih kolega dao intervju. I tako je u celoj Srbiji, nešto bolje u BG, a katastrofalno po ostatku republike.
Да ли има неке разлике , наиме и Никола Тесла је тражио да у Србији настави свој научни рад (данас знамо какав је) али… то не бива у земљи Србији, иди ти тамо негде… и тамо настави то своје…. то нама не треба…Сада знамо шта је Србија испустила. Није то једини пример, ово сад је кулминација свега тога. Неспособи и нешколовани (барем у нормалним установама за стицање знања) су сада на кључним местима, на местима који одлучују, који дају зелено светло за ово или за оно, и они нам кроје судбину, односно, терају оне што знају и што би могли да донесу просперитет. На тај начин ОНИ долазе на врх и ОНИ нам деле лекције “како треба”, а ти, ОНИ, су НЕПИСМЕНИ политичари, немојте, није само СНС, има их још тушта и тма, што би рекао народ. То је нама проблем, негативна селекција где ПАМЕТ И СТРУЧНОСТ немају прођу! И таквим није ни на крај памети да финансирају памет ове државе, зашто би радили против своје штете? Гласачи, ко гласачи, овце, Несрећа је што има више тих “оваца” него оних других, и те “овце” диктирају ко ће бити ваш “прогрес”! Да ли је ово прави начин борбе протим будала? Да ли треба сви да будемо “демократични” и да се на тај начин боримо против идиота и будала који нам кроје судбину? Да ли је ово “једини” начин да се боримо против медиокритета? Да ли ми заслужујемо ово што нам се дешава? Ако је дно муљ, изгледа, да можемо још дубље! Када ће нам доћи из дупета у главу????
Dakle, da sam ostao u Srbiji, ovo bi me cekalo. Nazalost, velika vecina nas je otisla van zemlje da bi se bavila ovim.
Mada da ne ispadne da samo kukam: 2011 je trebalo da se otvori Nanotehnoloski centar, u okviru tehnoloskog parka Zvaezdara, gde bi doktoranti i naucnici sa univerziteta trebalo da vrse eksprimente na najnovijim uredjajima (cak postoji i spisak uredjaja na sajtu). Da to imamo, svi bi ostali tamo i aplicirali za projekte iz inostranstva i, u kolaboraciji za zapadnoevropskim institutima, dobijali novac za istrazivanje (jer bi ih mi manje kostali a isto znanje i vestine posedujemo). To je model koji se svuda koristi, i doprinosi boljem razvoju drustva. Uz to ide i zajednicko finansiranje industrije i drzave u istrazivacke delatnosti, jer inovacije industrija moze koristiti za nove poroizvode i postizanje bolje konkurentnosti. Sto kazu: topla voda!
Ali, izgleda da je bitnije da se otkrije “ko rusi premijera” i sta tabloidi izjavljuju. Iskreno, razocaran sam, jer se ruglu ne vidi kraj, a i sto moram ovaj komentar da saljem iz nemacke a ne iz srbije.
Jedna me karakterna crta jako izluđuje kod naše vlasti, a to je da nemaju predstavu o tome kolika je trenutna korist, a kolika je dugoročna šteta.
Sećate se slučaja Afričke Grlice, ma mi to pobijemo, pustimo lovce, kakav lovostaj, uzme Srbija pare (Bre!)
E sad što ćemo na duši da nosimo živote stotinak ptičica koje su kao zaštićene, za cenu jednog auta – koga briga.
Isto važi za divlju gradnju u područjima zaštite ž. sredine. Zarad bezumnih pojedinaca uništavamo bespovratno nešto sto je opšte dobro (pogledajte Grzu na šta liči).
Tako vam je i sa naučnicima/ inženjerima. Ako nas plaćate koliko nas plaćate, pisaćemo iz inostranstva (što i radim). A u Srbiji su kompoziti, pedelec i BMS nepoznate reči. E… Da je ostalo više inženjera i da pare nisu bacane u Fiat, Jat, Zelezaru, Gas…, sada bi se u Srbiji možda proizvodilo nešto od 3 čudne reči. Za državu nije to skupo, umesto da 10,000 stručnjaka prima po 500e, treba da prima 1000. Eto, za 50-100M godišnje mogli biste da zadržite generacije i generacije ljudi. A šta ćete posle sa njima? E to smislite.
Plan je da nauka u Srbiji ne postoji! Siromasne drzave ne treba da se bave naukom. Koliko sam shvatila takva je podela posla u EU. Kada tako posmatramo stvari, nista ne cudi.
Nas ništa ne sprečava da imamo SVOJ plan.
Osim možda ideje da neko drugi ima plan, pa kad je tako, što bi mi, bilo šta, sami radili da bude drugačije.
Srećom članovi pokreta „Dosta je bilo“ ne misle tako. Plan je tu, pridružite se.