Da li ste znali da jedno javno preduzeće iz budžeta dobija više nego kompletan naučni sektor. 3400 naučnih istraživača spalo je, kažu, na najniže grane. Posla za njih ima dok ima i projekata, kojih sada nema, jer Ministartsvo prosvete nije raspisalo konkurs za novi projektni ciklus. Prošle nedelje su izašlli na ulice, pomoć traže od premijera.
“Jedan od prioriteta ove vlade biće nauka i tehnološki razvoj…višegodišnje zapostavljanje problema u ovom resoru dovelo je do organizovanih protesta naučnih radnika. Pored planiranog povećanja ulaganja u nauku, vlada će nizom mera, kao i izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, uspostaviti novi model finansiranja nauke po ugledu na praksu ostalih razvijenih zemalja u svetu”, naveo je premijer Aleksandar Vučić u svom ekspozeu krajem aprila.
Foto: N1
Dobrodošli na mesto koje na sve liči, samo ne na Institut za multidisciplinarna istraživanja. Dobrodošli u Srbiju gde je nauka prioritet, gde naučnik nije na ulici, već u laboratoriji i gde eksperiment zavisi od umeća naučnika, a ne, recimo, od tendera.
H1:Je l vaš posao da se bavite tenderima?
“Ne. Zapravo ne, na to smo naterani”, kaže naučni istraživač Strahinja Križak.
Oni čiji je posao da opremu i potrošni materijal za eksperiment nabavljaju preko tendera sede u tzv. Jedinici za upravljanje projektima Vlade Srbije i ovako “upravljaju”.
“Bio nam je potreban jedan specifični mikroskop koji je poručen još 2011. Sad je kraj 2015. mikroskop još nismo dobili. Za moj svakodnevni rad potrebna su mi takozvana stakla sa filamentom, od kojih pravim mikroelektrode, pomoću kojih se vrši registracija aktivnosti jonskih kanala, takođe, tender za njih nikada nije raspisan”, žali se Križak.
Foto: N1, Strahinja Križak
Strahinja Križak istražuje aktivnosti jonskih kanala pomoću transmembranskih proteina – ako ništa od ovoga niste razumeli, ono što sledi ćete svakako.
Križak: Prosečna plata jednog istraživača je oko 400 evra…
N1: Jeste li vi stalno zaposleni?
Križak: Ne, to je dodatni problem, mi smo projektno zaposleni, dok traje projekat, finansirani smo samo do kraja projektnog perioda.
I tu se priča naučnika nastavlja na ulici. Kraj godine je, a Ministarstvo prosvete nije raspisalo konkurse za nove projekte. Zato su naučnici prošle nedelje borbu za svoja prava nastavili van laboratorija.
“Ovo je presedan, nikada se nije desilo da godinu završimo s jednim projektnim ciklusom, a da nemamo, ako ništa drugo, pripremljene projekte za sledeću godinu. Mi završavamo 31. decembra naše ugovorene obaveze, i mi pitamo šta posle, i mi ne znamo šta će biti posle”, kaže dr Đurđica Jovović, Sindikat nauke Srbije.
I zašto nema Zakona o naučnoj delatnosti, nema ni strategije, niti novog načina finansiranja nauke iz premijerovog ekspozea, što je sve trebalo da bude.
Bravo Kolega, neverovatno mi je da je neko konačno uspeo da progovori o ovoj temi. Super.
Nastavite da pišete i o svim ostalim problemima:
zašto nije urađeno bodovanje istraživača već više od 5 godina (na osnovu toga se utvrđuje jedna od 6 kategorija plata)
zašto se ljudima drastično usporava napredovanje kroz zvanja (5 zvanja od kojih zavisi plata)
kako je moguće da ne umeju da napišu zakon o vrlo jednostavnoj temi mada ga menjaju već 3x (istraživač može… a mi možemo da ga odbijemo, jer možemo… on može da se žali nama…. pa da ga odbijemo)
zašto jednostavna procedura sticanja doktorata/ zvanja traje po pola godine, najduže u svetu (barem ja što znam)
Tako stoje stvari! Morao sam da proveravam potpis ispod teksta i ime intervjuisanog da proverim da nisam ja ili neko od mojih kolega dao intervju. I tako je u celoj Srbiji, nešto bolje u BG, a katastrofalno po ostatku republike.
Da li ima neke razlike , naime i Nikola Tesla je tražio da u Srbiji nastavi svoj naučni rad (danas znamo kakav je) ali… to ne biva u zemlji Srbiji, idi ti tamo negde… i tamo nastavi to svoje…. to nama ne treba…Sada znamo šta je Srbija ispustila. Nije to jedini primer, ovo sad je kulminacija svega toga. Nesposobi i neškolovani (barem u normalnim ustanovama za sticanje znanja) su sada na ključnim mestima, na mestima koji odlučuju, koji daju zeleno svetlo za ovo ili za ono, i oni nam kroje sudbinu, odnosno, teraju one što znaju i što bi mogli da donesu prosperitet. Na taj način ONI dolaze na vrh i ONI nam dele lekcije “kako treba”, a ti, ONI, su NEPISMENI političari, nemojte, nije samo SNS, ima ih još tušta i tma, što bi rekao narod. To je nama problem, negativna selekcija gde PAMET I STRUČNOST nemaju prođu! I takvim nije ni na kraj pameti da finansiraju pamet ove države, zašto bi radili protiv svoje štete? Glasači, ko glasači, ovce, Nesreća je što ima više tih “ovaca” nego onih drugih, i te “ovce” diktiraju ko će biti vaš “progres”! Da li je ovo pravi način borbe protim budala? Da li treba svi da budemo “demokratični” i da se na taj način borimo protiv idiota i budala koji nam kroje sudbinu? Da li je ovo “jedini” način da se borimo protiv mediokriteta? Da li mi zaslužujemo ovo što nam se dešava? Ako je dno mulj, izgleda, da možemo još dublje! Kada će nam doći iz dupeta u glavu????
Dakle, da sam ostao u Srbiji, ovo bi me cekalo. Nazalost, velika vecina nas je otisla van zemlje da bi se bavila ovim.
Mada da ne ispadne da samo kukam: 2011 je trebalo da se otvori Nanotehnoloski centar, u okviru tehnoloskog parka Zvaezdara, gde bi doktoranti i naucnici sa univerziteta trebalo da vrse eksprimente na najnovijim uredjajima (cak postoji i spisak uredjaja na sajtu). Da to imamo, svi bi ostali tamo i aplicirali za projekte iz inostranstva i, u kolaboraciji za zapadnoevropskim institutima, dobijali novac za istrazivanje (jer bi ih mi manje kostali a isto znanje i vestine posedujemo). To je model koji se svuda koristi, i doprinosi boljem razvoju drustva. Uz to ide i zajednicko finansiranje industrije i drzave u istrazivacke delatnosti, jer inovacije industrija moze koristiti za nove poroizvode i postizanje bolje konkurentnosti. Sto kazu: topla voda!
Ali, izgleda da je bitnije da se otkrije “ko rusi premijera” i sta tabloidi izjavljuju. Iskreno, razocaran sam, jer se ruglu ne vidi kraj, a i sto moram ovaj komentar da saljem iz nemacke a ne iz srbije.
Jedna me karakterna crta jako izluđuje kod naše vlasti, a to je da nemaju predstavu o tome kolika je trenutna korist, a kolika je dugoročna šteta.
Sećate se slučaja Afričke Grlice, ma mi to pobijemo, pustimo lovce, kakav lovostaj, uzme Srbija pare (Bre!)
E sad što ćemo na duši da nosimo živote stotinak ptičica koje su kao zaštićene, za cenu jednog auta – koga briga.
Isto važi za divlju gradnju u područjima zaštite ž. sredine. Zarad bezumnih pojedinaca uništavamo bespovratno nešto sto je opšte dobro (pogledajte Grzu na šta liči).
Tako vam je i sa naučnicima/ inženjerima. Ako nas plaćate koliko nas plaćate, pisaćemo iz inostranstva (što i radim). A u Srbiji su kompoziti, pedelec i BMS nepoznate reči. E… Da je ostalo više inženjera i da pare nisu bacane u Fiat, Jat, Zelezaru, Gas…, sada bi se u Srbiji možda proizvodilo nešto od 3 čudne reči. Za državu nije to skupo, umesto da 10,000 stručnjaka prima po 500e, treba da prima 1000. Eto, za 50-100M godišnje mogli biste da zadržite generacije i generacije ljudi. A šta ćete posle sa njima? E to smislite.
Plan je da nauka u Srbiji ne postoji! Siromasne drzave ne treba da se bave naukom. Koliko sam shvatila takva je podela posla u EU. Kada tako posmatramo stvari, nista ne cudi.
Nas ništa ne sprečava da imamo SVOJ plan.
Osim možda ideje da neko drugi ima plan, pa kad je tako, što bi mi, bilo šta, sami radili da bude drugačije.
Srećom članovi pokreta „Dosta je bilo“ ne misle tako. Plan je tu, pridružite se.