Увреда увреде

Преносимо текст са Блога Срђана Шкора од 09.12.2015. године
Аутор: Срђан Шкоро

Јавно изречена увреда особе чији избор за министра одбране представља највећу увреду за сваког ко уме да мисли, није никакво изненађење. Још мање нешто што је шокантно и скандалозно. То је културни образац СНС. И главна кадровска карактеристика владајуће странке у Србији. Појава Братислава Гашића једноставно засењује простотом. И обилује незнањем. Уз урођену бахатост чини свето тројство којег се премијер слепо држи у избору својих најближих сарадника. Било да их поставља на државне функције или на чело појединих медија.

^{Foto: SHUTTERSTOCK}

Утолико чуди Вучићева кукњава што остаје без тако значајног и оданог сарадника какав му је био Бата звани Сантос. У самој странци и у њеној непосредној близини има таквих и сличних колико му срце иште. Не мора ни име да им изговори, довољно је само да покаже прстом. И опет ће све бити исто, као и док је Бата несметано и готово свакодневно брукао војску и све грађане Србије.

Као његов наследник у сваком смислу, могао би, рецимо, да се појави Драган Шормаз, актуелни председник Ловачког савеза Србије. И да ловце на земљи замени ловачком авијацијом. Притом је и шеф наше делегације у Парламентарној скупштини НАТО. Он би својом појавом, знањем и образовањем које поседује, могао у потпуности да надокнади ту велику празнину која ће настати Гашићевим неочекиваним одласком.

У данима кад сви Гашићу нешто спочитавају ред је рећи нешто и у одбрану одлазећег министра одбране. Пре свега није тачно да је он својим поступком највише увредио све новинаре у Србији. Истине ради, учинио је то Александар Вучић кад је на РТС рекао како је власник Информера „частан и пристојан човек“! Већег понижења и страшније увреде за новинаре који живе и раде у Србији давно није било. И због тога нико није затражио његову оставку, чак ни протоколарно извињење еснафу. Поготову што је премијер својом изјавом практично осоколио Гашића да изговори свој чувени трактат о клечању. И не само њега.

Пре тога, потребан тон у односу према новинарима давала је Информативна служба СНС, чија саопштења као да пише лично власник Информера, а смишљају се и одобравају у оној истој кухињи, одакле је и лансирана прича о наводном „државном удару“. Где је и Гашић имао својих запажених „пет минута“. И тако месецима и годинама.

Премијер упорно покушава да свима докаже како жели да створи пристојну Србију, али она је немогућа са непристојним људима којим се окружио. И што је најстрашније које јавно хвали како су „пристојни“. Својим поступцима и избором сарадника вређа интелигенцију сопственог народа, сматрајући да се манипулацијама и лажима грађани могу лакше превеслати. Грешка. У судару са пристојном Србијом ни Вучић, ни његова екипа немају шта да траже. Ту чак ни цензура не помаже.

Иронијом судбине, Гашић ће морати бити смењен због истих оних камера које су спремно чекале на аеродрому Београд да сниме спасавање бебе и које касније наводно нико није видео. Сад су оне коначно виделе њега. А видела је и Србија. Једино што породицима погинулих у хеликоптеру нико не може да врати њихове најмилије. Да је смењен тада заједно са министром Лончаром, а аргумената за то је било на претек, Србија би данас бар мало била пристојније друштво. Ако ништа, избегла би се оволика непотребна брука.

Но, у Вучићевој „пристојној“ Србији изгледа никако не може без тога.