Управа за јавни дуг објавила је податке о планираним задужењима за први квартал 2016. године. Овде се може видети распоред аукција за задужења у динарима, а овде у еврима. Укупно планирано динарско задужење износи 184 милијарди динара, одн. 1,52 милијарде евра. Планирано задужење у еврима износи 450 милиона. То укупно износи 2 милијарде евра.
Foto: Printskrin / javnidug.iio.org.rs
Да ли је ово знак за узбуну ако знамо да просечни годишњи нето раст јавног дуга у периоду 2013-2015. износи 2,3 милијарде евра? Да ли смо већ у првом кварталу дошли до нивоа од претходних година? (Кретање јавног дуга може се видети овде.)
Из ових података то заправо не може да се каже, јер ће велики део тог задужења отићи на отплату старих кредита. Планирано је да се у овој години задужимо укупно 5,4 милијарде. Од тога би 1 милијарда евра покрила буџетски дефицит, а остало би требало да оде на отплату старих дугова. Пошто планирани буџетски дефицит у 2016. год. износи 1 милијарду, нето јавни дуг би у овој години требало да порасте баш за толико — 1 милијарду.
То би био значајан напредак. Да ли је то реално очекивати? Погледајмо претходну годину. Поређења ради, буџетски дефицит у 2015. години износи око милијарду евра (процена Фискалног савета), али је нето јавни дуг порастао за 1,9 милијарди (за првих 11 месеци). Наш јавни дуг има тенденцију да расте брже од висине буџетског дефицита.
(Извор података је Министарство финансија, одн. Управа за јавни дуг.)
Аутор: Душан Павловић
Извор: Душан Павловић блог
Pokret cesto naglasava kako nije pitanje da li stedeti, vec na cemu stedeti. Pominjete da biste ukinuli vecinu drzavnih agencija. A kakav je stav pokreta po pitanju finansiranja “nevladinih organizacija” iz budzeta? Da li biste obustavili tu praksu i kakav stav imate po pitanju besplatnog koriscenja 512 metara kvadratnih poslovnog prostora u najuzem centru Beograda od strane nevladinih organizacija? Procenjuje se da bi izdavanje ovog prostora drzavi godisnje donosilo najmanje 100.000 evra.
Evo malo i enterijera: http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/89311-Treba-Srbiji-Ministarstvo-ljudska-prava.html
posto 100.000 evra i nevladine organizacije resavaju problem 24 milijarde evra duga. Neka privatizacije, neka lopovluke, ali da mi vidimo tih 100.000 evra za nevladine organizacije. standardna bot skretanja s teme.
Pokret se dosledno zalaze za resavanje pljackaskih privatizacija, pitanja o poreklu imovine i svih vrsta lopovluka. Stav pokreta o tome je poznat, kao i protivljenje subvencijama i bespotrebnim drzavnim agencijama. Zalaze se i za procesuiranje onih koji su zloupotrebili sluzbeni polozaj, izmedju ostalog na netransparentan nacin, bez ikakve javne rasprave ustupivsi drzavnu imovinu na elitnoj lokaciji na koriscenje bez ikakve novcane nadoknade. Tih 100.000 evra je samo jedan primer ustupanja drzavne imovine gde se gubi potencijalni novac i ne ukljucuje desetine miliona evra koji se svake godine izdvajaju za nevladine organizacije iz budzeta. Mogu se dalje navoditi i primeri netransparentnog dodeljivanja, kao recimo Vulin sto je dodeljivao par miliona evra fantomskim NVO.
Moja pitanja su se odnosila na ono o cemu se pokret nije javno izjasnjavao. Da li bi poput ukidanja subvencija i bespotrebnih drzavnih agencija takodje prekinuli praksu finansiranja NVO iz budzeta i besplatno im ustupali drzavnu imovinu?
Odgovor “standardna bot skretanja s teme” me podseca na Vucica i njegovo vidjenje demokratije. Podrzavam pokret i nadam se da ne deli vase misljenje da se na ovakav nacin obeshrabruje rasprava i gusi sloboda izrazavanja (ko postavi neko pitanje koje mi se ne svidja=bot).