Uprava za javni dug objavila je podatke o planiranim zaduženjima za prvi kvartal 2016. godine. Ovde se može videti raspored aukcija za zaduženja u dinarima, a ovde u evrima. Ukupno planirano dinarsko zaduženje iznosi 184 milijardi dinara, odn. 1,52 milijarde evra. Planirano zaduženje u evrima iznosi 450 miliona. To ukupno iznosi 2 milijarde evra.
Foto: Printskrin / javnidug.iio.org.rs
Da li je ovo znak za uzbunu ako znamo da prosečni godišnji neto rast javnog duga u periodu 2013-2015. iznosi 2,3 milijarde evra? Da li smo već u prvom kvartalu došli do nivoa od prethodnih godina? (Kretanje javnog duga može se videti ovde.)
Iz ovih podataka to zapravo ne može da se kaže, jer će veliki deo tog zaduženja otići na otplatu starih kredita. Planirano je da se u ovoj godini zadužimo ukupno 5,4 milijarde. Od toga bi 1 milijarda evra pokrila budžetski deficit, a ostalo bi trebalo da ode na otplatu starih dugova. Pošto planirani budžetski deficit u 2016. god. iznosi 1 milijardu, neto javni dug bi u ovoj godini trebalo da poraste baš za toliko — 1 milijardu.
To bi bio značajan napredak. Da li je to realno očekivati? Pogledajmo prethodnu godinu. Poređenja radi, budžetski deficit u 2015. godini iznosi oko milijardu evra (procena Fiskalnog saveta), ali je neto javni dug porastao za 1,9 milijardi (za prvih 11 meseci). Naš javni dug ima tendenciju da raste brže od visine budžetskog deficita.
(Izvor podataka je Ministarstvo finansija, odn. Uprava za javni dug.)
Autor: Dušan Pavlović
Izvor:Dušan Pavlović blog
Pokret cesto naglasava kako nije pitanje da li stedeti, vec na cemu stedeti. Pominjete da biste ukinuli vecinu drzavnih agencija. A kakav je stav pokreta po pitanju finansiranja “nevladinih organizacija” iz budzeta? Da li biste obustavili tu praksu i kakav stav imate po pitanju besplatnog koriscenja 512 metara kvadratnih poslovnog prostora u najuzem centru Beograda od strane nevladinih organizacija? Procenjuje se da bi izdavanje ovog prostora drzavi godisnje donosilo najmanje 100.000 evra.
Evo malo i enterijera: http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/89311-Treba-Srbiji-Ministarstvo-ljudska-prava.html
posto 100.000 evra i nevladine organizacije resavaju problem 24 milijarde evra duga. Neka privatizacije, neka lopovluke, ali da mi vidimo tih 100.000 evra za nevladine organizacije. standardna bot skretanja s teme.
Pokret se dosledno zalaze za resavanje pljackaskih privatizacija, pitanja o poreklu imovine i svih vrsta lopovluka. Stav pokreta o tome je poznat, kao i protivljenje subvencijama i bespotrebnim drzavnim agencijama. Zalaze se i za procesuiranje onih koji su zloupotrebili sluzbeni polozaj, izmedju ostalog na netransparentan nacin, bez ikakve javne rasprave ustupivsi drzavnu imovinu na elitnoj lokaciji na koriscenje bez ikakve novcane nadoknade. Tih 100.000 evra je samo jedan primer ustupanja drzavne imovine gde se gubi potencijalni novac i ne ukljucuje desetine miliona evra koji se svake godine izdvajaju za nevladine organizacije iz budzeta. Mogu se dalje navoditi i primeri netransparentnog dodeljivanja, kao recimo Vulin sto je dodeljivao par miliona evra fantomskim NVO.
Moja pitanja su se odnosila na ono o cemu se pokret nije javno izjasnjavao. Da li bi poput ukidanja subvencija i bespotrebnih drzavnih agencija takodje prekinuli praksu finansiranja NVO iz budzeta i besplatno im ustupali drzavnu imovinu?
Odgovor “standardna bot skretanja s teme” me podseca na Vucica i njegovo vidjenje demokratije. Podrzavam pokret i nadam se da ne deli vase misljenje da se na ovakav nacin obeshrabruje rasprava i gusi sloboda izrazavanja (ko postavi neko pitanje koje mi se ne svidja=bot).